Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kolumnisti

12.10.2020 u 18:00

Spoljni dug i Vašingtonski sporazum

Krajem juna spoljni dug Srbije (dug države i privrede inostranim kreditorima) dostigao je opasnu 31 milijardu evra. Samo od juna 2019. do juna 2020. dug je porastao za 3,5 milijarde evra. (Gotovo polovina ukupnog prirasta zaduženja potrošena je na održavanje kursa dinara.) U poslednjih dvadeset godina ovako spektakularan rast duga u tako kratkom periodu viđen je samo tokom finansijske krize 2008. U kontekstu ovog dramatičnog povećanja spoljnog duga i nastavka ekonomske krize izazvane epidemijom kovida 19, neodgovorno je i gotovo nadrealno da se Srbija (upravo potpisanim Vašingtonskim sporazumom) obavezala da učestvuje u gradnji puta i pruge Niš–Priština. Neko bi rekao da je suludo da se Srbija dodatno zadužuje i da o svom trošku gradi saobraćajnice koje joj nisu neophodne. One su sigurno

Kolumnisti

14.09.2020 u 18:00

„Internacionala” 21. veka: sužnje i dalje mori glad

Dok u državama zapadnog sveta socijalne razlike i nejednakosti decenijama rastu, dok pandemijska ekonomska politika te razlike dodatno produbljuje, socijalni bunt je, čini se, potpuno umrtvljen. (Pokret „Žutih prsluka” u Francuskoj je izuzetak, ali kao da i on polako gubi energiju.) Tehnologija anesteziranja je impresivna i za sada je izuzetno uspešna. Ta vrsta inženjeringa je najvidljivija u SAD i vezana je za projekat pod nazivom „Crni životu su važni”. Iako su trenutna sukobljavanja u SAD deo predizborne kampanje, logika i tehnologija sukoba prevazilaze neposredne političke potrebe trenutka. Da je reč o projektu, vidi se kroz moćnu kampanju podrške koju tzv. liberalni mediji daju tom pokretu, sada već radikalizovanom do besmisla. Na drugoj strani političkog spektra, desni mediji takođe

Kolumnisti

17.08.2020 u 18:00

Politika kao plebiscit

U državama dobro simulirane demokratije građani najčešće glasaju za one političke stranke koje će, kako veruju, na najbolji način zastupati njihove interese i vrednosti. U državama koje demokratiju neuspešno simuliraju, građani glasaju za ili protiv onoga ko je u tom trenutku na vlasti, pa izbori tako postaju neka vrsta plebiscita. Oni koji glasaju protiv vlasti često glasaju za „prvog iz autobusa”, bez jasne ideje šta bi promena mogla da donese. Koliko god prethodni iskaz odslikavao skepsu prema demokratiji, dobro simulirana demokratija svakako je bolja od one druge. Istočna Evropa, i Srbija u njoj, imaju veliko iskustvo u lošem simuliranju demokratije. Kada su građani (uz izdašnu inostranu pomoć) 2000. godine svrgavali vlast glasajući za šaroliko društvo okupljeno u DOS-u, oni nisu

Komentari

21.07.2020 u 19:17

Globalni nered i Srbija u njemu

Kriza stvorena kovidom 19 idealan je okvir i dodatno opravdanje za eskalaciju političkog i ekonomskog rata Zapada i Kine. Posledica ovog rata je postepeno rasparčavanje globalnog tržišta i ubrzavanje procesa deglobalizacije. Korak po korak stvara se ambijent u kojem trgovinski i investicioni tokovi postaju nepredvidivi i haotični, a vojni sukobi verovatniji. Ekološki izazovi i klimatske promene dodatno će otežavati situaciju. Za Srbiju je važno da razume da se dosadašnji ekonomski model mora menjati, da se u njega mora ugrađivati jak elemenat samodovoljnosti i da je razvoj koji počiva na stranim investicijama slepa ulica. Država koja misli bi, već od juče, trebalo da se priprema za novo vreme i nove rizike koji će dolaziti različitim kombinacijama političkih, ekonomskih, klimatskih i

Kolumnisti

23.06.2020 u 18:00

Strategija straha

Da li je kovid 19 najveća mirnodopska katastrofa u poslednjih sto godina ili je reč o globalnoj manipulaciji do sada neviđenih razmera? Da li su mere zaštite od pandemije mnogo opasnije od same bolesti? Da li su građani zaista maloumna i neodgovorna gomila koju vlasti moraju čuvati od njih samih, suspendujući zato osnovna ljudska prava i uvodeći mere nadzora bez presedana? Drakonske mere koje su države uvele pravdaju se naučnim savetima koje daje struka. Problem sa ovim objašnjenjem je što struku čini heterogena struktura eksperata čiji se stavovi o pandemiji značajno razlikuju. Vlasti su se, najčešće, oslanjale na onaj deo struke koji je svojim katastrofičnim projekcijama inicirao uvođenje apsurdno restriktivnih, često nelogičnih i nekonzistentnih mera. Deo struke se ne slaže sa zvaničnim

Kolumnisti

25.05.2020 u 18:00

Kako sačuvati kurs dinara

Kao što se moglo i očekivati, Srbija je krenula u novi ciklus deviznog zaduživanja emitujući sedmogodišnje obveznice u vrednosti od dve milijarde evra. Obveznice su emitovane na inostranom tržištu i kupili su ih strani kreditori po stopi prinosa od 3,375 odsto. Stručna javnost je podeljena na one koji misle da ovo zaduživanje govori o finansijskoj snazi Srbije, i na one druge, koji insistiraju da je Srbija trebalo da se zaduži kod MMF-a po nižoj kamatnoj stopi. Začudo, niko (od uticaja) ne dovodi u pitanje potrebu da se Srbija zadužuje u inostranstvu. Duboka finansijska kriza nužno dovodi do velikog budžetskog deficita koji se mora pokriti zaduživanjem države i to nije sporno. Sporno je kako će se pokrivati budžetski deficit i ko će ga kreditirati. Deficit se može pokriti na tri

Kolumnisti

27.04.2020 u 18:00

Ekonomske projekcije i gledanje u pasulj

Ako se može verovati aprilskim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Srbija bi u 2020. mogla proći sa padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo tri procenta. U Evropi bi jedino Malta i Moldavija mogle imati manji projektovani pad BDP-a. Koji dan ranije, Svetska banka je procenila da će pad srpskog BDP-a biti još niži – svega pola procenta. Ovakva predviđanja izazvala su ushićenje vlasti i njima bliskih medija i doživljena su kao još jedna potvrda ekonomske snage Srbije, ispravnosti njene ekonomske politike, mudrosti vlasti i vizionarstva predsednika države. Valjalo bi biti oprezniji. MMF je svoje projekcije pravio u trenutku kada se ne zna koliko će pandemija trajati, kolika će biti dubina krize, kakvo će dejstvo na ekonomiju imati podsticaji koje države primenjuju, kakva

Kolumnisti

30.03.2020 u 18:00

A kada prođe pandemija

Koliko god paradoksalno zvučalo, kovid 19 je dar s neba za zapadne vladajuće političke i ekonomske strukture. Pandemija će imati razorne ekonomske posledice, ali velika ekonomska kriza je bila neminovna i bez nje. Početak krize jasno se video još u septembru 2019. Pandemija će sada poslužiti da se ta činjenica sakrije, a neugodna pitanja gurnu pod tepih. Za novu krizu tako neće biti kriv ekonomski model zapadnih država, koji se ni za jotu nije promenio od Velike recesije 2008/2009. Za krizu neće biti kriva brutalna budžetska štednja, ni stagnacija primanja najvećeg dela zaposlenih, niti besramno ignorisanje strahovitog rasta nejednakosti. Ne, sa sistemom je sve u redu, ali je virus, eto, pokvario idilu. Zapadne države, i sve druge koje se na njih ugledaju, imaće izgovor da bar još

Kolumnisti

02.03.2020 u 18:00

Slučaj Asanž ili kad maske padaju

U Londonu je 24. februara ove godine počeo sudski proces u kome se odlučuje da li će Džulijan Asanž, prvi čovek „Vikiliksa”, biti izručen američkim vlastima po osnovu optužbi za špijunažu. Kako god britanski sud da odluči, slučaj Asanž će ostati trajno svedočanstvo o zloupotrebi pravnog sistema u državama koje se obično navode kao uzori vladavine prava. Kolumna ne daje prostor da se hronologija Asanžovih muka detaljno opiše. Zainteresovani čitaoci o tome mogu naći dovoljno informacija u dugom, šokantnom intervjuu koji je profesor Nils Melcer, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za torturu, dao švajcarskom internet magazinu „Republika” (https://www.republik.ch/2020/01/31/nils-melzer-about-wikileaks-founder-julian-assange). Lov na Asanža počinje avgusta 2010, godine, odmah pošto

Kolumnisti

03.02.2020 u 18:00

Da li je zlatno doba ipak moguće

Ekonomska čuda u Evropi su moguća, a Srbija je mesto gde bi se čudo moglo dogoditi. To sledi iz obimne studije „Novi program za rast Srbije” (Serbia’s New Growth Agenda) koju je Svetska banka (SB) upravo objavila. SB veruje da bi uz reforme kakve predlaže, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u narednih dvadeset godina mogao biti sedam procenata godišnje. Reč je o spektakularnoj prosečnoj stopi kojom bi se BDP Srbije za dvadeset godina povećao gotovo četiri puta. CB naglašava da bi bez mera preporučenih u studiji BDP mogao da raste najviše tri do četiri procenta godišnje – nedovoljno da Srbiju približi životnom standardu Evropske unije. Svi uobičajeni recepti kakve SB i MMF zastupaju već decenijama i u ovoj studiji su pobrojani. Da bi BDP Srbije rastao po stopi od sedam procenata,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Nebojša Katić