Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Колумнисти

01.04.2016 у 08:15

Шта би Република Хрватска учинила када би негде на свету постојала држава у којој траје кампања против хрватског народа, његове културе и историје? Где протерују грађане који бораве на истом месту деценијама, а ожењени су држављанкама и имају децу држављане те земље ? Где су сви избори под сумњом, а председнички очигледно фалсификовани? Где Хрвати чине трећину становништва и двадесети део запослених у државној управи и локалној самоуправи (а да нема домара, чистача, куварица и портира, тај би удео био и мањи)... Коначно, где први човек тамошњег режима, иако наводно социјалиста, као најважнији циљ поставља стварање нове цркве, управо оне која жели да узме имовину цркве у којој се моле Хрвати. Исти још јавно оптужи бившег хрватског премијера да стоји иза убиства познатог новинарa те

Колумнисти

04.03.2016 у 08:15

Председник Тачи

Добро је, за нашу младу демократију, да постоји „дно” по имену СПС и на њему један добар човек по имену Предраг Ј. Марковић. Иначе бисмо још увек говорили о томе како су Срби кључно допринели (не и гласали – да се парадржавни напредњачки ботови не ухвате за ту финесу) избору Хашима Тачија за председника „Репубљик Косове“. Пеђи је прво једна злонамерница приписала да сматра да је легитимно убијати припаднике терористичке ОВК, а он је само рекао да САД после убиства српских грађана-цивила у Либији немају морално право да уцењују једну правну државу расветљавањем судбине тројице терориста-добровољаца. Кога је брига што Иса Мустафа (премијер репубљик-е) сматра да су српски војници које су поубијали, сада већ у Нишу осуђени припадници ОВК, заслужили смрт јер су ратовали на туђој земљи...

Колумнисти

05.02.2016 у 09:05

Да ли је Србија демократска држава?

Да је Србија демократска држава тврде међународне организације кредибилне у својим проценама, то уверење деле и подстичу Велике силе и српски суседи. Не делују уверљиво чак ни оптужбе које износи опозиција у вези са недоследностима, злоупотребама и чак насиљем које спроводи или инспирише актуелна влада. Ово посебно када знамо да већи део опозиције суштински жели да постане део садашње коалиције. За западне „пријатеље” српских влада, демократија је форма. Пошто се данас нашом државом баве трећеразредни политичари и дипломате, јасно је да бисмо могли да имамо и много ауторитарнију власт, каква је, рецимо, црногорска или саудијска, па да ипак не чујемо било какав прекор од њих. Да не говоримо о подршци демократизацији. Не сећам се да неки став представника ЕУ и САД о тим начелним питањима

Колумнисти

08.01.2016 у 09:05

Краљ и генсек

Србија је у тешкоћама, а у њој готово да и нема неуспешних политичара. Ко год се једном докопао парламента у најгорем случају је после постао богат послован човек или макар маркетиншки стручњак. Наша јавност прихвата успех као мерило свега: онај ко је популаран или богат не мора имати других врлина, ни заслуга, ни добрих особина. Србија је, од како је 1990. успостављена Друга република, имала мало истинских државника. Преживели смо пропаст државе, рат, бомбардовање, транзицију, светску кризу... Седамнаест избора, смену 12 премијера у 25 година... А готово да нисмо видели неки промишљен, дугорочан гест политичара, које је чињеница да су се налазили на највишим дужностима ипак обавезивала на некакву, макар и глумљену, узвишеност и на понеку, ако не политику, а оно макар гест. Потез, ако

Колумнисти

11.12.2015 у 08:15

Вођа, вођство, установе

Пре десетак година, приликом једног политичког збора, пришао ми је проседи човек озбиљног лица, разрогачених очију и гневног погледа. Говорио је, уносећи ми се у лице, против тадашње владе, посебно премијера и потпредседника владе. Занимљиво, нападао их је лично, као да их одавно лично познаје, употребљавајући углавном сазнања до којих је могао да дође из такозване жуте штампе. Али, да би се коначно представио, ставио ми је на знање ко је и за шта се залаже. Рекао је да је резервни официр и да има двојицу вођа: проф. др Војислава Шешеља – чијем се генију и хашкој жртви, разуме се, клања – и председника Бориса Тадића, који је као шеф државе, је ли, и врховни командант. Некоме би се могло учинити да је ова анегдота узгредна, бесмислена и да ју је могуће објаснити разрогаченим очима онога

Колумнисти

27.11.2015 у 08:15

Професор Андерсон

Било је то пре нешто више од шеснаест година. Србија је била жртва напада великих сила предвођених Сједињеним Државама и Британијом. Хиљаде наших грађана је погинуло, стотине хиљада су биле прогнане. Држава је остала разорена, посвађана, савладана од спољног непријатеља, под ауторитарном владом... У то време тек сам био дипломирао. Нисам се ни надао запослењу, ни одласку у иностранство на даље школовање... Једне вечери, док је политички врх Србије у Сава центру славио победу у рату, позвао ме је један пријатељ и рекао ми: „Роди ме мајко срећног, па ме баци на ђубриште...“ Пренео ми је поруку свог рођака из Британије и телефон професора из Лондона који жели да угости и стипендира једног студента или научника из Србије током краћег студијског боравка. Овај његов рођак крстарио је Волгом, а

Колумнисти

13.11.2015 у 08:15

Српска победа...

Србији је пошло за руком нешто неочекивано. Први пут од почетка грађанских ратова из деведесетих година прошлог века, Србија је пред Уједињеним нацијама однела некакву победу. Унеско, специјализована агенција УН посвећена образовању, науци и култури, није примила у своје чланство нелегално и силом отцепљену српску покрајину Косово и Метохију. Ова победа извојевана је уз велике напоре српске владе, дипломатије и вредног амбасадора при Унеску професора Дарка Танасковића. Време ће пресудити да ли је ово једна од оних часних и важних али кратковеких победа без важнијих, дугорочних последица.

Погледи

18.09.2015 у 08:15

Наше странке

Шта данас грађанима Србије нуде СНС, СПС и ДС? Где је разлика међу њиховим политичким конфекцијама – чији садржај нити су креирали њихови чланови, нити су захтевали грађани (потпуно заокупљени телевизијским шпијунирањем олоша који глуми гламурозни живот). Нису га иницирале ни највише националне установе, научна заједница, политичке, привредне или културне елите – већ неколико обилно...

Погледи

22.08.2015 у 09:00

Дејтон – покушај ревизије

Много је речи о неопходности промене садржине дејтонског устава Босне и Херцеговине. Један бивши председник Хрватске говори о томе да је Дејтон био споразум сачињен ради заустављања рата, док је Босни и Херцеговини данас неопходан споразум за мир. Извесни активиста невладиног сектора из Новог Сада назвао је савремену Босну и Херцеговину „државом Франкенштајном“. Грађани БиХ треба да добију,...

Погледи

06.08.2015 у 08:15

Одговор Нушићевим професорима

Са неверицом сам прочитао одговоре професорâ Павловића и Вулетића на мој текст посвећен непримереној реакцији дела јавности на рехабилитацију српског престолонаследника Александра Другог и одлуци судије да му исту пресуду лично уручи. Морао сам да поново прочитам сопствени текст да бих разабрао разлоге такве њихове реакције. Основна теза мог текста јесте да је овде реч о посебном случају зато...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Чедомир Антић