Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.39
100.79	101.39	101.09
127.45	128.21	127.83

Колумнисти

03.06.2021 у 18:00

Да комшији андроиду цркне електрична крава

„Сањају ли андроиди електричне овце?” Филип Киндред Дик Истовремено са најављеним уплатама од три хиљаде динара којима ће држава несебично обасути све оне који су се подвргли цепљењу широким асортиманом експерименталних цепива, текла је акција под незваничним називом - боцни се у тржном центру и освоји ваучер за куповину. Овакви начини мотивисања грађана да припомогну стварању тзв. имунитета крда чине од ковид кризе бурлеску, али и верно илуструју суштину поретка „нове нормалности” који почива на следећим премисама: економистичкој - да је време новац, популистичкој – да се повиновање појединца мора наградити мрвицама (свотицама новца) са заједничке трпезе (буџета који пуне сви грађани државе), квазиинтелектуалистичкој – да различито третирање грађана од стране државе не представља

Колумнисти

30.04.2021 у 18:00

Афирмација дискриминације

Лекари из Кризног штаба упорно понављају како људе треба просвећивати у смислу да су вакцине цивилизацијска тековина и томе слично, а што упућује на закључак да су људи који не желе вакцину примитивни и непросвећени. Чини се, међутим, да управо лекари који позивају на просвећеност не примећују, или не желе да примете, како се глобална парадигма променила. Наука – чедо просветитељства, све мање служи човеку користећи га све више као средство за постизање корпоративних циљева. Стога је неделотворно премеравати савремене појаве мерилима некадашње парадигме чији су централни део чинили управо просветитељство и наука у служби човека. Вакцина јесте цивилизацијска тековина али и производ старе парадигме унутар које се поменутом тековином није могло манипулисати. На несрећу, то је сада могуће

Колумнисти

20.03.2021 у 18:00

Омча око врата људских слобода

Језгро људских права и слобода чине слобода избора, мишљења, говора, кретања, окупљања, заштита физичког и психичког интегритета, право на обавештеност, забрана дискриминације. Реч је о нуклеусу европских принципа и вредности на којима, између осталог, почива и Република Србија. Тако барем пише у првом члану Устава ове земље. Угрожавање само једне од наведених вредности чини друштво недемократским док га угрожавање свега наведеног води у тоталитаризам. Управо се то дешава на глобалном плану у последњих годину дана, са тенденцијом да су антидемократске тековине устале и у постепидемијском периоду. Људи се преко медија убеђују да прихвате само једно мишљење. Они који критички размишљају бивају етикетирани као теоретичари завере, преносиоци лажних вести и антиваксери. Забрањују се

Колумнисти

04.03.2021 у 18:00

Вакцине за Макиш и Јадар

Пројекат нове нормалности, започет далеко пре епидемије, чине следећа начела битна за његово разумевање – отворено наметање корпоративних директива које владе сервилно спроводе у дело, ауторитаризам локалних власти који становништво држи у стању слепе вере у непроменљивост поретка, квантификација свести у служби идеје безграничног раста, те противуставна небрига за јавно добро коју контролисани медији представљају као улагање у будућност друштва. Није, међутим, довољно знати како поредак функционише. Потребно је мењати га! И то уз помоћ људи који су: 1) оперисани од љубави према власти, 2) лишени ситносопственичких интереса, 3) спремни да одбију повиновање корпоративним инстанцама моћи. Ово потоње је битно због институционалног отпора систему који наменски производи непријатеље

Колумнисти

25.01.2021 у 18:00

Револуција покусних кунића

Славни социолог Рајт Милс, писао је након Другог светског рата о америчкој елити власти – бирократском ентитету политичке, војне и економске провенијенције. Данас, међутим, имамо посла са влашћу глобалне корпоративне елите која је окупирала међународне институције, монополисала медије, поткупила научнике, претворила стручњаке у фах-идиоте, а људе у задовољне робове и покусне куниће. Срећом, не све научнике, стручњаке и људе. Ова елита, попут хоботнице која дугачким пипцима обмотава плен, пласира своје интересе преко изабраних влада што читавој причи даје лажан демократски сјај. Ради се о изузетно комплексном процесу који је отпочео много пре короне па се стога не може поједностављено свести на причу о неколицини моћних људи у белим рукавицама који повлаче конце из неке опскурне одаје.

Колумнисти

01.01.2021 у 18:00

Хроника нове нормалности

На крају године прокужене вирусом корона преостаје нам да размислимо о читавом овом пандемијском колоплету који је некако прерано прозван „новом нормалношћу”. Одлике тог система су обавезно ношење маски, дистанцирање од људи, (само)изолација, ограничење слободе кретања, окупљања, неретко и ограничење слободе мишљења. Наиме, људи који изражавају неповерење у систем западају у ризик да буду стигматизовани и етикетирани, па како би избегли дискредитацију личности неретко прибегавају аутоцензури властитог мишљења. С друге стране, Устав Републике Србије налаже да мишљење потковано сумњом не може бити мање вредно од мишљења опточеног слепом вером у систем, као што ни појединац који из страха гази властиту слободу подређујући је безбедности, не може бити вреднији од појединца који из љубави

Колумнисти

01.12.2020 у 18:00

Корона јача од Устава

Поменух у претходном тексту могућност да скупштина без опозиције и демократског дијалога изгласа закон који крши људска права и слободе. Нису прошле ни две недеље, а то се и догодило. Измене Закона о заштити становништва од заразних болести једногласно су усвојене у малтене једнопартијској скупштини, без иједног уложеног амандмана и озбиљне расправе. Овакав (назовимо га) једноумни модел законодавства био би сасвим легалан када би и поменуте измене закона биле у складу с Уставом, што се у контексту владавине права назива принципом уставности. Но, пошто то није случај, очекујем (као грађанин ове земље) да се Уставни суд огласи и покрене поступак за оцену уставности поменутих законских измена. Битно је да се то учини што пре будући да су поједине одредбе закона и те како спорне – од

Колумнисти

06.11.2020 у 18:00

Кување у блиставом лонцу

Несрећна је земља у којој просвета, култура и екологија служе као монете за поткусуривање у (међу)страначким комбинацијама. Несрећан је народ који у таквој земљи обитава, премда у значајнијем броју и није свестан своје несреће – на велику радост оних који таквим народом управљају. Бити образован, просвећен, културан, свестан друштвене ситуације, значи бити продуховљен и критички настројен према сложеној стварности, самим тим опасан по властодршце, поседнике моћи и обездуховљене непријатеље људске слободе. Зато владајућим структурама одговара становништво које је подложно манипулацији и које не разуме суштину људских права. Таквом становништву је могуће без проблема ускраћивати основне слободе, сећи му шуме, распродавати му воде и земљишта, по потреби га затворити у куће и станове,

Колумнисти

02.10.2020 у 12:37

Моје су лице везали маском

Глобални поредак није хуман. Он је тоталитаран и догматичан. То је тако кад постоји једна слика света која се људима намеће преко контролисаних медија („корпоративни капитализам нема алтернативу”), кад су глобалне институције (ММФ, СТО, СЗО) контаминиране интересима корпоративног бизниса, кад локалне владе марионетски спроводе директиве корпоративног капитализма (нпр. претварање Института за вирусологију „Торлак” у центар за дистрибуцију белосветских вакцина), кад се гушење људских права и слобода правда аргументима који вређају интелигенцију (слобода избора мора бити укинута ради слободе кретања), кад мултинационалне корпорације врше цензуру („Гугл” и „Фејсбук” блокирају мишљења која преиспитују званичну слику света), кад се вредност квантификације издиже изнад вредности људског живота

Колумнисти

17.06.2020 у 18:00

Под капом изборном

Брига за децу представља изборну карту на коју од почетка кампање игра владајућа странка. Уосталом, шта може више распилавити бираче – родитеље, баке, деке – од сазнања да неко брине о добробити њихове деце и унука. Истина, употреба деце у политичке сврхе представља клизав терен будући да лако може склизнути у злоупотребу. Тако је један предизборни спот владајуће странке повучен из оптицаја, али је изборни слоган „За нашу децу” и даље остао, упркос нејасноћи да ли је заправо реч о деци функционера и симпатизера владајуће странке, или о свој деци Србије. Иначе, проблем с изборним слоганима лежи у њиховим слабим остварењима у послеизборној пракси, али и у потпуној несагласности политичких програма с практичним деловањем оних који те програме и слогане истичу. Тако је мање-више од почетка

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Борис Јашовић