Моје су лице везали маском

Глобални поредак није хуман. Он је тоталитаран и догматичан. То је тако кад постоји једна слика света која се људима намеће преко контролисаних медија („корпоративни капитализам нема алтернативу”), кад су глобалне институције (ММФ, СТО, СЗО) контаминиране интересима корпоративног бизниса, кад локалне владе марионетски спроводе директиве корпоративног капитализма (нпр. претварање Института за вирусологију „Торлак” у центар за дистрибуцију белосветских вакцина), кад се гушење људских права и слобода правда аргументима који вређају интелигенцију (слобода избора мора бити укинута ради слободе кретања), кад мултинационалне корпорације врше цензуру („Гугл” и „Фејсбук” блокирају мишљења која преиспитују званичну слику света), кад се вредност квантификације издиже изнад вредности људског живота (раст БДП-а је важнији од загађења ваздуха у Бору и Смедереву и здравља људи), кад се грађани, уместо суштином проблема, баве лажним дилемама (да ли је кинески корпоративизам прихватљивији од америчког), кад су људи доведени у заблуду (да ли је ковид 19 природни или вештачки вирус, генетски модификована бактерија или продукт нанотехнологије), кад подозревамо о чему је реч, али нам осећаји немоћи и страха подјармљују свест („дисциплинују нас ради тоталне контроле, али шта се ту може”)…

Тоталитарни пачворк, чији смо и ми део, почива на манипулацији, сејању страха и уцени као крајњем стадијуму поробљавања људи. „Ако се не вакцинишете нећете путовати, бићете новчано кажњени, остаћете без посла, одузимаће вам децу!” Овакве директиве обилују најпримитивнијом врстом уцене у комбинацији с изазивањем страха код људи, што је савршен пример тоталитарног чињења. Назваћемо га технофашизмом. Манипулација је ту садржана у императивном одсуству слободе избора, што је противуставно масло иза којег стоје тоталитарни непријатељи људске слободе. Е сад, констатоваће неко, али зар свега тога није одувек било? Свакако да јесте, али не на оваквом ступњу технолошке манипулације и увезаности људи, роба и услуга на глобалном нивоу. Због тога је у тоталитарном систему, који настоји да произведе једнодимензионалног човека, о чему је давних дана писао Херберт Маркузе, сасвим могуће да милијардер Илон Маск неспутано премрежава небо сателитима како би мапирао планету („Моје су небо везали жицом...” – „Електрични оргазам”, песма „Небо”), те да одушевљено наговештава чиповање људског мозга у блиској будућности („по моме мозгу цртају шеме”). Као што је сасвим могуће да се у исто време иза решетака налази Џулијан Асанж, човек који је повадио тајна документа из фиока најмоћнијих глобалних структура и потом их дао на увид грађанима света, што заправо и јесте одлика демократије – јавно вођење политике, а не тајност.

С друге стране, у тоталитарном и једнодимензионалном поретку сасвим је могуће да милијардер Бил Гејтс улаже милијарде у вакцину отворено најављујући план цепљења читаве људске популације, али је изгледа сасвим немогуће да међународни тим вирусолога, имун на утицаје фармацеутских корпорација жедних профита, заједно поради на једној, правој и поузданој вакцини. Зато је, из социолошког угла, разумљиво неповерење које људи гаје спрам хуманистички настројених милијардера с благим претензијама да владају светом, односно спрам институција система, на које моћни појединци и организације врше утицај.

За објашњење процеса тоталитаризације глобалног друштва није битно да ли су Маск и Гејтс анђели или демони, колико је битан утицај који ови моћни појединци потенцијално имају на доношење глобалних одлука. Узмимо пример актуелне пандемије. Индикативно је што у ситуацији кад се мало зна о ћудима „вируса”, Гејтс и СЗО најављују крај пандемије за две године, али и хорски најављују следећу глобалну заразу. Такође је индикативно то што СЗО и даље тврди како је ковид 19 настао природним путем, док француски вирусолог Монтање, добитник Нобелове награде за медицину, недвосмислено тврди да је вирус створен у лабораторији. Зар оваква дискрепанција у ставовима поменутих ауторитета не тера да ставимо прст на чело, иако не мора имати везе ни с Гејтсовим „чипованим” вакцинама, нити с Масковим „чипованим” мозговима. Па ипак, као што „Кока-Колу” није пристојно оптуживати за глобализам, а истовремено цевчити „фанту”, тако ни Била Гејтса није пристојно повезивати с тоталитаризмом, а истовремено куцкати по тастатури оперативног система „Виндоус”. (Лично користим „Линукс”.). Желим, заправо, да кажем како тоталитарни пачворк на глобалном нивоу (који репом жестоко шиба локалне нивое битисања), не би био могућ без (не)свесне и свакодневне подршке обичних смртника. Размислите о томе кад следећи пут будете бирали маске одговарајућих дезена и боја.

Социолог