Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

12.01.2020 у 21:58

КАТАСТРОФА У АУСТРАЛИЈИ: Седми континент већ месецима гори. Сезона пожара почела је ове године раније него обично, ватра се појавила у септембру. Посебно су погођене савезне државе Викторија и Јужни Нови Велс на југоистоку континента. Нови Јужни Велс је, иначе, сваке године на удару ватре али су пожари обично кретали у децембру када је најтоплији део лета. За разлику од ранијих година, пожари су се сада сасвим приближили насељеним подручјима Аустралије где живи највећи број становника континента. Према најновијим подацима у Аустралији се ватрогасци тренутно боре са око 170 великих пожара у Викторији и Новом Јужном Велсу. Грубе процене кажу да је ватра досад уништила више од десет милиона хектара земље. Размере овогодишњих пожара у Аустралији већ надмашују размере катастрофалног

Међународни преглед

08.12.2019 у 22:00

Самит који треба заборавити

ХАОТИЧНО ПОРОДИЧНО ОКУПЉАЊЕ: Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, вероватно би желео да што пре заборави 70. рођендан атлантског војног савеза. Јер, окупљање лидера НАТО у околини Лондона, најмање је личило на обележавање јубилеја организације у којој је главни оперативац, а много више на хаотично породично окупљање зачињено оговарањима, неспоразумима и отвореним свађама. Када се једног дана будемо сећали овог рођенданског славља НАТО сигурно нико неће умети да понови неке реченице из заједничког саопштења лидера Алијансе, тек понеко рећи ће да је Турска пре почетка самита одбила да прихвати план да се јачају одбране балтичких држава и Пољска од Русије. Уместо тога сви ће се сетити тв снимка на којем је забележено како канадски премијер Џастин Трудо, француски председник Емануел

Међународни преглед

10.11.2019 у 22:00

Ратује се више, на војску троши мање

Мир опет губи: Историја каже да је прошли, 20. век био век ратовања. Процењује се да је у два велика светска рата погинуло најмање 80 милиона људи. Уследио је период Хладног рата, Европа и други делови света подељени су у два непријатељска блока који су се намргођено гледали преко нишана. И док се на Старом континенту непрекидно звецкало оружјем, на Блиском истоку, у Азији, Африци и Латинској Америци озбиљно се ратовало. Када је 1989. године у Европи рушењем такозване гвоздене завесе симболично окончано доба Хладног рата, свет је поверовао да је коначно дошло време мира. Ове наде брзо су покопане. „Од средине прве деценије 21. века број оружаних сукоба у свету је у порасту”, каже за Дојче веле Сара Брокмајер, истраживач у служби Уједињених нација. „Све је више сукоба а од избијања

Међународни преглед

06.10.2019 у 22:00

Дан када је цео свет гледао Немачку

Сећање на 1990. годину: Немачка је свечано, како и приличи, обележила национални празник 3. октобар, дан када су се 1990. ујединиле две немачке државе. Тачније, дан када се Немачка Демократска Република (Источна Немачка) припојила Савезној Републици Немачкој (Западна Немачка). Званична прослава одржана је у Хамбургу, где је канцеларка Ангела Меркел одржала говор у којем је подсетила на те историјске дане, посебно апелујући на сународнике да не забораве жртве немачког уједињења. Сасвим другачији допринос сећању на узбудљиве дане с почетка октобра 1990. дао је угледни немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг” (ФАЗ). Дневник из Франкфурта објавио је веома занимљиви текст под насловом „Цео свет нас гледа...”, који је саткан од сећања младих источних Немаца на ноћ када су се спојиле две

Друштво

16.09.2019 у 10:17

Дошљаци су потребни Немачкој

Немачка је пре четири године доживела прави избеглички цунами. Држава је отворила границе за улазак бегунаца од рата и сиромаштва и за кратко време у земљу је ушло више стотина хиљада људи. Био је то можда и најтежи тренутак у политичкој каријери канцеларке Ангеле Меркел - у земљи је покренута жестока расправа о њеној политици. Почели су масовни протести, неки покрети рођени у то време данас су - попут Алтернативе за Немачку - постали озбиљна политичка снага. И док су неке друге европске земље ужурбано кренуле да утврђују своје границе, подижу жичане ограде, шаљу војнике и полицију на државну међу, Немачка се определила за другачију политику: прихватила је дошљаке. Канцеларка Ангела Меркел је тада, у тренуцима највеће избегличке кризе, кратко поручила Немцима:„Успећемо.” Данас,

Међународни преглед

25.08.2019 у 22:00

Путинов одговор Американцима

Нова трка у наоружавању: Пре три недеље САД су једнострано иступиле из уговора – потписаног давне 1987. године – о забрани производње, тестирања и поседовања ракета кратког и средњег домета од 500 до 5.500 километара. Убрзо потом, Вашингтон је поносно обелоданио да је у близини обала Калифорније успешно испробана крстарећа ракета, која је после лета од преко 500 километара успешно погодила циљ. Из штурог саопштења могло се закључити да је реч о ракети која је наоружана конвенционалним експлозивом, али би могла да понесе и атомску бојеву главу. „Подаци и искуства из овог теста послужиће за даљи развој ракета средњег домета”, саопштио је још Пентагон. Амерички тест је, наравно, отворено кршење споразума потписаног 1987. и њиме је угашена и последња нада да би САД и Русија могле да

Друштво

08.08.2019 у 17:27

Умро Душан Пешић, дугогодишњи новинар и уредник „Политике”

„Политика” је остала без још једног великана. У Сједињеним Америчким Државама је, у 87. години, преминуо Душан Дуле Пешић, дугогодишњи уредник и новинар нашег листа. У „Политику” је Душан Пешић дошао давне 1966. године са места главног уредника „Младости” и у нашој кући остао је пуних 30 година – до одласка у пензију. Током три деценије рада у „Политици” Душан Пешић је оставио дубок траг. Стекао је висок углед међу читаоцима као беспрекорни професионалац, изврстан познавалац међународних односа и хроничар неких историјских догађаја који су обележили последње деценије 20. века. Душан Пешић ушао је у „Политикину” историју пре свега као дописник из иностранства. Успео је Дуле, као нико пре ни после њега, да у своју биографију упише четири дописничка места – из најважнијих светских

Међународни преглед

28.07.2019 у 22:00

Борисе, смири се мало

ЦРВЕНА ЛИНИЈА: Тереза Меј прилично неславно отишла је у историју а нови британски политички кормилар је Борис Џонсон. Политичар који је остао упамћен 2016. године као један од најсрчанијих заговорника предлога да Велика Британија напусти Европску унију добио је сада прилику да води владу и стави „печат”на Брегзит. У свом првом наступу у парламенту у улози премијера Џонсон је чврсто потврдио да остаје противник ЕУ. „Наша мисија је да спроведемо Брегзит 31. октобра с циљем да ујединимо и обновимо нашу сјајну Велику Британију и учинимо земљу најбољим местом на свету”, истакао је Џонсон обраћајући се посланицима. Нови британски премијер поновио је да ће извести земљу из ЕУ с договором или без њега, наводећи да услови споразума који је с Бриселом утаначила Тереза Меј нису

Путовања

07.07.2019 у 10:00

Црвенокоса богиња из бачке вароши

На карти Војводине Оџаци се могу пронаћи на крајњем западу панонске равнице. Истоимена општина с око 30.000 становника – према последњем попису из 2011. године – ушушкана је уз леву обалу Дунава и преко њене територије пролази важна магистрала која повезује Нови Сад и Сомбор. Општински центар је насеље Оџаци, основано 1522. године. Први пут помиње се 1557, када се за Оџаке каже да је реч о насељу које су основали Турци за време војних операција које су водили у јужној Угарској. У 17. веку Оџаци су опустели, становништво се масовно иселило на север. Током 18. века насеље је обновљено и тада је у Оџацима живело стотинак српских и шокачких породица. Хабзбуршка монархија одлучила је 1775. да овај простор колонизује, па је те године на подручју данашње општине Оџаци насељено око три

Међународни преглед

30.06.2019 у 20:00

Трамп у порцеланској радњи

ПУТ У САМОИЗОЛАЦИЈУ: Од 2017. године када се уселио у Белу кућу председник САД Доналд Трамп је под најоштријом лупом јавности, политичких противника и медија. Пажљиво се прати сваки његов корак, анализирају јавни наступи, твитови: апотекарски прецизно мери се свака Трампова реч. Посебно је на мети Трампова спољна политика, јер постоји јак утисак да је овај амерички председник управо у тој области, током своје кратке владавине, направио највеће ломове. Немачки међународни журнал „Велттрендс” у свом јунском броју покушао је да направи пресек Трампове спољне политике и њених резултата. Ангажовани су аутори из различитих држава који су покушали да дају објективни суд о његовим потезима на међународној сцени, а закључак многобројних анализа преточен је у наслов са знаком питања: „Трамп као

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Жарко Ракић