Дошљаци су потребни Немачкој

Немачка је пре четири године доживела прави избеглички цунами. Држава је отворила границе за улазак бегунаца од рата и сиромаштва и за кратко време у земљу је ушло више стотина хиљада људи. Био је то можда и најтежи тренутак у политичкој каријери канцеларке Ангеле Меркел - у земљи је покренута жестока расправа о њеној политици.

Почели су масовни протести, неки покрети рођени у то време данас су - попут Алтернативе за Немачку - постали озбиљна политичка снага. И док су неке друге европске земље ужурбано кренуле да утврђују своје границе, подижу жичане ограде, шаљу војнике и полицију на државну међу, Немачка се определила за другачију политику: прихватила је дошљаке.

Канцеларка Ангела Меркел је тада, у тренуцима највеће избегличке кризе, кратко поручила Немцима:„Успећемо.” Данас, четири године касније, кад се полако своде рачуни целокупне владавине Ангеле Меркел, ово њено обећање је и даље актуелна политичка тема око које се воде жестоке политичке расправе.

Колико је Немачка успела са својом политиком отварања граница за избеглице? Према незваничним проценама, у земљу је досад стигло око милион и по људи и медији све чешће покушавају да одговоре на питање где је и шта ради ова армија дошљака.

Подаци које откривају многобројне анализе и истраживања показују да се полако руше стереотипи да су дошљаци лењи, непоуздани, необразовани, да узимају радна места Немацима, да су склони криминалу... У Немачкој је од 2014. године отворено око два милиона нових радних места и највећи део попунили су управо странци.

Угледни дневник из Минхена „Зидојче цајтунг” пише да су „дошљаци потребни Немачкој” и да „њихова интеграција на тржишту радне снаге сасвим добро напредује”.

„Актуелна ситуација показује да је већ четворо од десет избеглица запослено или се образује што је мање од немачког просека, али је знатно боље од интеграција које су виђене у време неких ранијих избегличких таласа. Показало се да се Сиријци, Ирачани и Авганистанци, иако немају стручно образовање, веома брзо укључују у свет запослених.”

Испитивања јавног мњења показују и да се у Немачкој полако мења расположење према дошљацима. Према подацима из студије Фондације „Бертелсман” 52 одсто анкетираних мисли да је превише избеглица у Немачкој, 49 одсто оцењује да земља не треба више да прима странце и да је горња граница за њихов долазак постигнута 2017. године. Пре две године резултати су били нешто другачији, знатно већи проценат испитаних је сматрао да је избеглица превише.

Посебно се променио однос млађих генерација према дошљацима. Чак 74 одсто млађих од 30 година сматра да је долазак избеглица позитивна ствар за немачку привреду.

Уосталом, последње деценије су знатно измениле и целокупну „немачку крву слику”. Према писању угледног недељника „Цајт” у Немачкој данас живи 20,8 милиона људи са страним коренима што је више од 25 одсто укупног броја становника. Пре две године таквих грађана било је 2,5 процената мање. Не тако давно, 2005. године, у Немачкој је живело 14,5 милиона људи с мигрантским пореклом што значи да су рођени без немачког држављанства или барем један родитељ није имао немачки пасош.

Без обзира на статистичке податке чињеница је да у мањем делу немачког друштва постоји велика одбојност према избеглицама која често прерасте и у насиље. Према званичним подацима полиције, у првој половини године забележено је 609 напада на дошљаке - од псовки и увреда на расној основи до подметања пожара и физичких напада.

Поред тога, регистровано је и 60 напада на објекте у којима су смештене избеглице а у 42 случаја мете напада били су припадници хуманитарних организације које помажу мигрантима. У нападима су повређене 102 особе, међу којима и седморо деце.

Најгора ситуација је источнонемачкој покрајини Бранденбург где је регистровано 160 напада на избеглице.