Крај Шмитове ере у БиХ

Амерички дипломата Луис Кришок, први заменик високог представника у Босни и Херцеговини и супервизор за Брчко, јуче је званично преузео функцију вршиоца дужности високог представника од досадашњег шефа Канцеларије високог представника (ОХР) Кристијана Шмита чије именовање Република Српска није признавала између осталог и јер његово именовање није потврђено у Савету безбедности УН. То је изазвало дугу политичку кризу у БиХ и сукоб са властима РС, чији је врхунац био одлазак Милорада Додика са функције председника Републике Српске. „Почаствован сам поверењем које ми је указао Управни одбор Савета за спровођење мира (ПИЦ). Проводићу овај мандат у складу са Општим оквирним споразумом за мир и овлашћењима повереним високом представнику”, изјавио је Кришок после преузимања дужности”, објавио је ОХР његову изјаву на друштвеној мрежи „Икс”.

Он је навео да се правац деловања ОХР неће мењати. „Настављамо се фокусирати на очување мира и стабилности, пружање подршке институцијама БиХ, те осигурање потпуног поштовања Дејтонског мировног споразума и уставног поретка БиХ”, навео је Кришок.

Шмит је честитао Кришоку и пожелео му много успеха у обављању дужности које су му поверене. Управни одбор ПИЦ је у уторак именовао Кришока за вршиоца дужности високог представника за БиХ до коначног избора новог високог представника, наводећи да се надају постизању договора о избору новог високог представника што је пре могуће. Како преноси агенција Бета, сарајевски медији су објавили да су током заседања Управног одбора ПИЦ Сједињене Америчке Државе и даље остале при предлогу да нови високи представник треба бити италијански дипломата Антонио Занарди Ланди, док су друге стране чланице ЕУ, пре свих Француска, Немачка, те Велика Британија, сматрале да то треба бити Француз Рене Троказ. Кришок је заправо први амерички дипломата који ће бити у фотељи високог представника у историји ОХР-а с обзиром на то да је до сада важило правило да је високи представник дипломата из европских земаља, а заменик из САД.

Председник Владе Републике Српске Саво Минић сматра да је именовање Кришока за вршиоца дужности високог представника техничко решење зато што није постигнут консензус о именовању високог представника. Он је истакао да БиХ нису потребни високи представници, односно било какви тутори.

„Народ у Републици Српској и Федерацији БиХ апсолутно је свестан да морамо разговарати, једини могући начин је разговор без тутора и некога који на било какав начин може да утиче на било каква дешавања”, изјавио је Минић јуче новинарима у Српцу.

Он истиче да све што је радио Шмит, као што су измене Кривичног закона БиХ и стављање ван снаге Устава Федерације БиХ, не постоји нигде у окружењу.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да је очигледно да је видљив нови приступ међународне заједнице према улози те функције. Она је рекла за Срну да је важно то што се улози високих представника приступило на један другачији начин од оног који је био примењиван последњих 30 година.

„Одржавање бонских овлашћења је за Републику Српску неприхватљиво и ту почиње и завршава сва прича. С таквим рогобатним, недемократским механизмом БиХ нема никакву шансу”, нагласила је Цвијановићева.

Бивши председник РС и лидер СНСД-а Милорад Додик истиче да је став Српске одавно јасан, одлучивање у БиХ треба да буде плод договора легитимних представника три народа. Радује нас, навео је он на „Иксу”, да такав став имају и администрација председника САД Доналда Трампа, Руска Федерација, Кина.

„Досадашњи високи представници унели су много нереда и нарушили односе, стога је крајње време да се БиХ ослободи туторства. Треба проверити да ли Анекс 10 Дејтонског споразума предвиђа постојање вршиоца дужности високог представника”, сматра Додик.

Заменик председавајуће Савета министара Федерације Босне и Херцеговине Сташа Кошарац изјавио је да одлазак високог изасланика Кристијана Шмита из БиХ представља крај једне нелегитимне политичке епизоде, преноси Танјуг. Он је за Срну рекао и да је концепт наметања, туторства и гажења међународног и домаћег права поново доживео политички пораз, а да следећи корак мора бити да се поништи све што је Шмит наметнуо. Он је подсетио да Шмит никада никада није имао легитимитет високог представника и да је, како је указао, реч о странцу који је радио „на црно” у БиХ.

Дипломатске мисије од Гранаде, преко Русије до Арктика

Кришок је високи званичник Службе спољних послова САД на позицији саветника. Пре именовања у ОХР-у обављао је дужност сталног сарадника Стејт департмента на Институту Полар при Међународном центру за научне раднике „Вудро Вилсон” у Вашингтону. У БиХ је од августа 2024, а од 2021. до 2023. вршио је дужност вишег званичника САД за Арктик, пише „Глас Српске”.

„Остале дужности које је обављао у иностранству на вишим руководним функцијама укључују позицију генералног конзула САД у Владивостоку, Русија, те отправника послова у Гренади. Пре ступања на дужности у Стејт департменту, предавао је социологију на Уралском државном универзитету и био заменик директора Пројекта грађанског образовања у Русији”, наводи „Глас Српске”.

Кришок је дипломирао теологију, а магистрирао је социологију. Истакнути је дипломац Ајзенхауер школе за националну безбедност и стратегију ресурса Универзитета за националну одбрану где је студирао енергетику. „Поседује радно познавање босанског/српског/хрватског, украјинског и руског језика”, наводи се у биографији.

За „Политику” говорио о Брчком

Кришок је за „Политику” у марту прошле године био саговорник нашег сарадника Борислава Ђурђевића и у тексту „Да ли ће Брчко мењати статус” је изјавио: „Супервизија ће се наставити без прекида све док коначна одлука не буде у потпуности имплементирана. Обавезе и услови дефинисани су самом одлуком и укључују потпуно поштовање обавеза оба ентитета прописаних у њој и ефикасно, и по свему судећи, трајно функционисање институција дистрикта. Остварен је значајан напредак, а локалне власти су преузеле већу одговорност. Кључно питање није само да ли Брчко може управљати самим собом – већ је и да ли су сви актери, на свим нивоима власти, у потпуности посвећени очувању аутономије дистрикта и његовог мултиетничког карактера.”