Kraj Šmitove ere u BiH

Američki diplomata Luis Krišok, prvi zamenik visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini i supervizor za Brčko, juče je zvanično preuzeo funkciju vršioca dužnosti visokog predstavnika od dosadašnjeg šefa Kancelarije visokog predstavnika (OHR) Kristijana Šmita čije imenovanje Republika Srpska nije priznavala između ostalog i jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN. To je izazvalo dugu političku krizu u BiH i sukob sa vlastima RS, čiji je vrhunac bio odlazak Milorada Dodika sa funkcije predsednika Republike Srpske. „Počastvovan sam poverenjem koje mi je ukazao Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIC). Provodiću ovaj mandat u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom za mir i ovlašćenjima poverenim visokom predstavniku”, izjavio je Krišok posle preuzimanja dužnosti”, objavio je OHR njegovu izjavu na društvenoj mreži „Iks”.

On je naveo da se pravac delovanja OHR neće menjati. „Nastavljamo se fokusirati na očuvanje mira i stabilnosti, pružanje podrške institucijama BiH, te osiguranje potpunog poštovanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i ustavnog poretka BiH”, naveo je Krišok.

Šmit je čestitao Krišoku i poželeo mu mnogo uspeha u obavljanju dužnosti koje su mu poverene. Upravni odbor PIC je u utorak imenovao Krišoka za vršioca dužnosti visokog predstavnika za BiH do konačnog izbora novog visokog predstavnika, navodeći da se nadaju postizanju dogovora o izboru novog visokog predstavnika što je pre moguće. Kako prenosi agencija Beta, sarajevski mediji su objavili da su tokom zasedanja Upravnog odbora PIC Sjedinjene Američke Države i dalje ostale pri predlogu da novi visoki predstavnik treba biti italijanski diplomata Antonio Zanardi Landi, dok su druge strane članice EU, pre svih Francuska, Nemačka, te Velika Britanija, smatrale da to treba biti Francuz Rene Trokaz. Krišok je zapravo prvi američki diplomata koji će biti u fotelji visokog predstavnika u istoriji OHR-a s obzirom na to da je do sada važilo pravilo da je visoki predstavnik diplomata iz evropskih zemalja, a zamenik iz SAD.

Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić smatra da je imenovanje Krišoka za vršioca dužnosti visokog predstavnika tehničko rešenje zato što nije postignut konsenzus o imenovanju visokog predstavnika. On je istakao da BiH nisu potrebni visoki predstavnici, odnosno bilo kakvi tutori.

„Narod u Republici Srpskoj i Federaciji BiH apsolutno je svestan da moramo razgovarati, jedini mogući način je razgovor bez tutora i nekoga koji na bilo kakav način može da utiče na bilo kakva dešavanja”, izjavio je Minić juče novinarima u Srpcu.

On ističe da sve što je radio Šmit, kao što su izmene Krivičnog zakona BiH i stavljanje van snage Ustava Federacije BiH, ne postoji nigde u okruženju.

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da je očigledno da je vidljiv novi pristup međunarodne zajednice prema ulozi te funkcije. Ona je rekla za Srnu da je važno to što se ulozi visokih predstavnika pristupilo na jedan drugačiji način od onog koji je bio primenjivan poslednjih 30 godina.

„Održavanje bonskih ovlašćenja je za Republiku Srpsku neprihvatljivo i tu počinje i završava sva priča. S takvim rogobatnim, nedemokratskim mehanizmom BiH nema nikakvu šansu”, naglasila je Cvijanovićeva.

Bivši predsednik RS i lider SNSD-a Milorad Dodik ističe da je stav Srpske odavno jasan, odlučivanje u BiH treba da bude plod dogovora legitimnih predstavnika tri naroda. Raduje nas, naveo je on na „Iksu”, da takav stav imaju i administracija predsednika SAD Donalda Trampa, Ruska Federacija, Kina.

„Dosadašnji visoki predstavnici uneli su mnogo nereda i narušili odnose, stoga je krajnje vreme da se BiH oslobodi tutorstva. Treba proveriti da li Aneks 10 Dejtonskog sporazuma predviđa postojanje vršioca dužnosti visokog predstavnika”, smatra Dodik.

Zamenik predsedavajuće Saveta ministara Federacije Bosne i Hercegovine Staša Košarac izjavio je da odlazak visokog izaslanika Kristijana Šmita iz BiH predstavlja kraj jedne nelegitimne političke epizode, prenosi Tanjug. On je za Srnu rekao i da je koncept nametanja, tutorstva i gaženja međunarodnog i domaćeg prava ponovo doživeo politički poraz, a da sledeći korak mora biti da se poništi sve što je Šmit nametnuo. On je podsetio da Šmit nikada nikada nije imao legitimitet visokog predstavnika i da je, kako je ukazao, reč o strancu koji je radio „na crno” u BiH.

Diplomatske misije od Granade, preko Rusije do Arktika

Krišok je visoki zvaničnik Službe spoljnih poslova SAD na poziciji savetnika. Pre imenovanja u OHR-u obavljao je dužnost stalnog saradnika Stejt departmenta na Institutu Polar pri Međunarodnom centru za naučne radnike „Vudro Vilson” u Vašingtonu. U BiH je od avgusta 2024, a od 2021. do 2023. vršio je dužnost višeg zvaničnika SAD za Arktik, piše „Glas Srpske”.

„Ostale dužnosti koje je obavljao u inostranstvu na višim rukovodnim funkcijama uključuju poziciju generalnog konzula SAD u Vladivostoku, Rusija, te otpravnika poslova u Grenadi. Pre stupanja na dužnosti u Stejt departmentu, predavao je sociologiju na Uralskom državnom univerzitetu i bio zamenik direktora Projekta građanskog obrazovanja u Rusiji”, navodi „Glas Srpske”.

Krišok je diplomirao teologiju, a magistrirao je sociologiju. Istaknuti je diplomac Ajzenhauer škole za nacionalnu bezbednost i strategiju resursa Univerziteta za nacionalnu odbranu gde je studirao energetiku. „Poseduje radno poznavanje bosanskog/srpskog/hrvatskog, ukrajinskog i ruskog jezika”, navodi se u biografiji.

Za „Politiku” govorio o Brčkom

Krišok je za „Politiku” u martu prošle godine bio sagovornik našeg saradnika Borislava Đurđevića i u tekstu „Da li će Brčko menjati status” je izjavio: „Supervizija će se nastaviti bez prekida sve dok konačna odluka ne bude u potpunosti implementirana. Obaveze i uslovi definisani su samom odlukom i uključuju potpuno poštovanje obaveza oba entiteta propisanih u njoj i efikasno, i po svemu sudeći, trajno funkcionisanje institucija distrikta. Ostvaren je značajan napredak, a lokalne vlasti su preuzele veću odgovornost. Ključno pitanje nije samo da li Brčko može upravljati samim sobom – već je i da li su svi akteri, na svim nivoima vlasti, u potpunosti posvećeni očuvanju autonomije distrikta i njegovog multietničkog karaktera.”