Iskra, tehnolođija

Sa­ša Dr. Đu­ro­vić*

Gle­dam SP u fud­ba­lu, vi­še na Are­ni ne­go na RTCG-u, osim kad pre­no­si onaj Šo­fra­nac, ko­ji je po­naj­bo­lji u toj sfe­ri, go­to­vo kao Aca In­for­ma­ci­ja. Ali se Aca ne hva­ta po­li­ti­ke, pa­met­no. Elem, na­vi­jam za Bra­zil, jer mi je bli­ska le­po­ta, pa i fud­bal­ska, maj­stor­stvo. Sam­ba, rum­ba, ča-ča-ča! Mno­gi su se tog ubi­ja­nja fud­bal­ske le­po­te se­ti­li tek kad su vi­de­li ku­ka­vič­ki Ar­se­nal pro­tiv PSG-a. No, od­gle­dah na jav­nom ser­vi­su Ka­tar i Švaj­car­sku, igra Švi­ca si­gu­ri­ca, ali sta­vi im ga Ka­tar u sa­mom fi­ni­šu. Ako, ta­ko tre­ba. Ne­ma do­bit­ka bez ri­zi­ka, i u fud­ba­lu i ’na­ko. Za­to na­vi­jam i za Ze­le­nort­ska Ostr­va. A Švi­ca od­ra­đi­va­la, sko­ro ko Ar­se­nal ono­mad. A on­da re­kla­me, a re­kla­ma.. ka­ta­stro­fa. Pa­zi sa­mo. Onaj Mi­ća­no­vić glu­mi tat­ka u re­kla­mi za ne­ku mo­bil­nu mre­žu. Se­di on na pla­ži sa kćer­kom, a pro­la­zi ne­ko mom­če dok tat­ko pi­lji u ta­blet. E, sad, tat­ko joj ka­že, po­ka­zu­ju­ći na ta­blet: „Iskra, vi­di ovo­ga.” Uz­gred, Iskra, sta­ro cr­no­gor­sko ime, Iskra Kranj, Iskra Ča­čak, od­go­va­ra: „Vi­dim, ta­ta, vi­dim”, dok gle­da u đu­ve­gi­ju sa pla­že. „Šta ra­diš to?”, upi­ta je tat­ko. „Ma, lo­vim sig­nal.” „Ma sig­nal je vr­hun­ski”, pro­go­va­ra tat­ko, ko­ji pa­met ulo­vio ni­je ne­go i da­lje pi­lji u ta­blet, a mla­đa­na Iskra od­go­va­ra: „Me­ni je ov­dje ma­lo bo­lji.”, dok gle­da u dil­be­ra ko­ji pro­la­zi po­red njih. Dok ga usi­sa­va, tra­ži, ko sig­nal... Po­gle­dom usi­sa­va, sko­ro kao usi­si­vač „Iskra Ča­čak”. Po­sle se­de sve tro­je za­jed­no i ta­ko... smu­va­li se njih dvo­je. Tat­ko i da­lje pi­lji u ta­blet. Ma le­po­ta jed­na! Edu­ka­ci­ja. No­ve „vred­no­sti”! Mla­đa­na Iskra la­že tat­ka, a to je ta­ko ru­žno, pi­lji u đu­ve­gi­ju dok mu go­vo­ri da gle­da u prav­cu u ko­jem tat­ko oče­ku­je, a tat­ko ta­ko bu­da­last, za­gle­dan u ta­blet, pa to i ne vi­di. Po­ru­ka je sle­de­ća. Tat­ko­va Iskra je la­žlji­va i pre­vr­tlji­va, la­že tat­ka, ma ne trep­ne, a tat­ko je bu­da­la! Jer od ta­ble­ta ne vi­di stvar­nost, od­no­sno da se ma­la iskra „za­fr­ka­va” s njim i nje­go­vim auto­ri­te­tom ko­jeg ne­ma i ta­ko mu pro­mak­ne mno­go to­ga. Raz­voj de­te­tov, a ne­kom i ceo ži­vot. Ma pre­le­po! So­ci­o­lo­gi­ja! Po­ro­di­ca kao osnov­na će­li­ja dru­štva! Sa­mo iskre­no, iskre­noo, ooooooo! I opet, u fi­nal­nom ka­dru su sve tro­je, na­sme­ja­ni, le­po zdru­že­ni, baš ona­ko ka­ko za­po­ve­da­ju je­vrop­ske ten­den­ci­je. Tat­ko i da­lje pi­lji u ta­blet. Teh­no­lo­o­o­đi­ja!

*Pi­sac

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek uređivačku politiku lista