Došljaci su potrebni Nemačkoj

Nemačka je pre četiri godine doživela pravi izbeglički cunami. Država je otvorila granice za ulazak begunaca od rata i siromaštva i za kratko vreme u zemlju je ušlo više stotina hiljada ljudi. Bio je to možda i najteži trenutak u političkoj karijeri kancelarke Angele Merkel - u zemlji je pokrenuta žestoka rasprava o njenoj politici.

Počeli su masovni protesti, neki pokreti rođeni u to vreme danas su - poput Alternative za Nemačku - postali ozbiljna politička snaga. I dok su neke druge evropske zemlje užurbano krenule da utvrđuju svoje granice, podižu žičane ograde, šalju vojnike i policiju na državnu među, Nemačka se opredelila za drugačiju politiku: prihvatila je došljake.

Kancelarka Angela Merkel je tada, u trenucima najveće izbegličke krize, kratko poručila Nemcima:„Uspećemo.” Danas, četiri godine kasnije, kad se polako svode računi celokupne vladavine Angele Merkel, ovo njeno obećanje je i dalje aktuelna politička tema oko koje se vode žestoke političke rasprave.

Koliko je Nemačka uspela sa svojom politikom otvaranja granica za izbeglice? Prema nezvaničnim procenama, u zemlju je dosad stiglo oko milion i po ljudi i mediji sve češće pokušavaju da odgovore na pitanje gde je i šta radi ova armija došljaka.

Podaci koje otkrivaju mnogobrojne analize i istraživanja pokazuju da se polako ruše stereotipi da su došljaci lenji, nepouzdani, neobrazovani, da uzimaju radna mesta Nemacima, da su skloni kriminalu... U Nemačkoj je od 2014. godine otvoreno oko dva miliona novih radnih mesta i najveći deo popunili su upravo stranci.

Ugledni dnevnik iz Minhena „Zidojče cajtung” piše da su „došljaci potrebni Nemačkoj” i da „njihova integracija na tržištu radne snage sasvim dobro napreduje”.

„Aktuelna situacija pokazuje da je već četvoro od deset izbeglica zaposleno ili se obrazuje što je manje od nemačkog proseka, ali je znatno bolje od integracija koje su viđene u vreme nekih ranijih izbegličkih talasa. Pokazalo se da se Sirijci, Iračani i Avganistanci, iako nemaju stručno obrazovanje, veoma brzo uključuju u svet zaposlenih.”

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju i da se u Nemačkoj polako menja raspoloženje prema došljacima. Prema podacima iz studije Fondacije „Bertelsman” 52 odsto anketiranih misli da je previše izbeglica u Nemačkoj, 49 odsto ocenjuje da zemlja ne treba više da prima strance i da je gornja granica za njihov dolazak postignuta 2017. godine. Pre dve godine rezultati su bili nešto drugačiji, znatno veći procenat ispitanih je smatrao da je izbeglica previše.

Posebno se promenio odnos mlađih generacija prema došljacima. Čak 74 odsto mlađih od 30 godina smatra da je dolazak izbeglica pozitivna stvar za nemačku privredu.

Uostalom, poslednje decenije su znatno izmenile i celokupnu „nemačku krvu sliku”. Prema pisanju uglednog nedeljnika „Cajt” u Nemačkoj danas živi 20,8 miliona ljudi sa stranim korenima što je više od 25 odsto ukupnog broja stanovnika. Pre dve godine takvih građana bilo je 2,5 procenata manje. Ne tako davno, 2005. godine, u Nemačkoj je živelo 14,5 miliona ljudi s migrantskim poreklom što znači da su rođeni bez nemačkog državljanstva ili barem jedan roditelj nije imao nemački pasoš.

Bez obzira na statističke podatke činjenica je da u manjem delu nemačkog društva postoji velika odbojnost prema izbeglicama koja često preraste i u nasilje. Prema zvaničnim podacima policije, u prvoj polovini godine zabeleženo je 609 napada na došljake - od psovki i uvreda na rasnoj osnovi do podmetanja požara i fizičkih napada.

Pored toga, registrovano je i 60 napada na objekte u kojima su smeštene izbeglice a u 42 slučaja mete napada bili su pripadnici humanitarnih organizacije koje pomažu migrantima. U napadima su povređene 102 osobe, među kojima i sedmoro dece.

Najgora situacija je istočnonemačkoj pokrajini Brandenburg gde je registrovano 160 napada na izbeglice.