Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Свет

04.02.2020 у 20:00

Француска и Пољска немају сјајне односе и у многим питањима, попут владавине права и борбе против климатских промена, на супротним су странама – али су обе спремне да се потруде да у новом успостављању односа у ЕУ после брегзита дају све од себе. У прилог томе говори и састав делегација: сусрели су се министри спољних послова, одбране, привреде и културе, а планирано је да председници потпишу програм пољско-француске стратешке сарадње за наредне четири године. Дводневна посета француског председника Пољској прва је билатерална посета после седам година, а уједно и прва овогодишња посета Емануела Макрона некој држави. Дакле, прва после брегзита, који је он сам означио као „историјски аларм” за побољшање ЕУ. Не чуди стога зашто је Пољска прва чланица ЕУ с чијим је руководством Макрон

Свет

02.02.2020 у 19:19

Коза ностра добијала субвенције ЕУ

Италијанска мафија последњих година више није морала да пљачка банке и предузима рискантне „послове” јер су пронашли начин да удобно, из кафића и без икаквог ризика, дођу до великих сума новца. А пут новца водио их је право у Брисел, у фондове Европске уније. Различите су процене суме коју је сицилијанска Коза ностра успела да извуче из ЕУ, од неколико стотина милиона евра до чак пет милијарди у протеклих десетак година. Превара је функционисала тако да је било сасвим довољно да се мафијашки кланови појаве на тендерима на којима су закупљиване хиљаде хектара земље у јавном власништву. „Малим фармерима” није на памет падало да се појаве на тим лицитацијама

Свет

30.01.2020 у 10:21

Десничари у Бундесверу желе повратак Вермахта

Непуне три године пошто су у немачким оружаним снагама ухапшена двојица поручника десничара који су планирали нападе, испоставља се да тај проблем није био само немио инцидент него да се систематски увећавао упркос уверавањима да је предузето све како се Бундесвер не би претворио у Вермахт. Пре неколико дана немачка војна обавештајна агенција је објавила да је лане готово за трећину увећан број осумњичених екстремиста у војсци у односу на 2018. годину. Немачка војна обавештајна агенција тренутно истражује више од 500 случајева у којима су осумњичени појединци за десничарски екстремизам у оружаним снагама, пренео је „Дојче веле”, а тај број је вероватно само „врх леденог брега” десничарског екстремизма у немачкој војсци и њеним агенцијама за спровођење закона, тврди

Међународни преглед

26.01.2020 у 22:00

Биће ускоро пропаст света

На замишљеном сату „нуклеарне апокалипсе” преостало је још само 100 секунди до поноћи која симболички означава пропаст света. Ако мислите да је ово хороскопска анализа, преварили сте се. Казаљку која означава минуте померили су научници „Билтена за атомску физику”, међу којима је 13 нобеловаца. Прорачуне раде на основу прецизних анализа у више научних области. Иако не морате да будете нуклеарни физичар да бисте видели куда свет иде, научници од 1947. године веома прецизно померају казаљку за минуте у складу с претњама које угрожавају свет. Веома близу садашњег историјског минимума, који се секундама мери последњих неколико година, били смо 1953. године када су Руси, након што су то учинили Американци, тестирали своју хидрогенску бомбу. Двадесетседмо померање од постанка „апокалиптичног

Свет

23.01.2020 у 15:58

Ко су жртве, а ко ослободиоци фабрике смрти у Аушвицу

Шта је историјска истина, колико она може да важи и ко може да је доведе у питање? Ко спроводи псеудоисторијски концепт и ко га назива постстаљинистичким ревизионизмом? Да ли Владимир Путин прекраја историју после више од седам деценија и зашто Пољаци нису позвали Русе на 75. годишњицу ослобађања нацистичког логора Аушвиц–Биркенау, чија је Црвена армија ослободила овај логор? Како се на крају догодило да се светски Дан сећања на жртве Холокауста први пут ове године међународно обележава на два места? Много је питања чији одговори чине предисторију сада видљивог пољско-руског спора о томе какву улогу су имали Пољци у Другом светском рату, а какву Руси у његовом почетку.

Свет

26.12.2019 у 20:00

„Прегажен” телефон Урсуле фон дер Лајен

Неочекиваним избором за председницу Европске комисије Урсула фон дер Лајен није успела да умањи пажњу немачких посланика који је оптужују за корупцију и непотизам. Скандал је поново оживео пошто је прошле недеље влада објавила да су подаци из њеног службеног телефона избрисани. Већ следећег дана је поднета и кривична пријава против непознате особе, јер је истрага одбора немачког парламента већ била покренута, а телефон је третиран као доказни материјал. Анкетни одбор који преиспитује „саветничку аферу” у Министарству одбране, које је од 2013. водила ова политичарка из ЦДУ-а Ангеле Меркел, јасно је ставио до знања да због склапања бројних вишемилионских консултантских уговора с екстерним фирмама желе да прегледају садржај њеног телефона.

Свет

21.12.2019 у 20:00

Како да Путин остане председник

Иако је руски председник Владимир Путин на годишњој конференцији за медије изнео своје мишљење о многим светским темама, опет је оставио јавност у недоумици: шта ће учинити поводом следећих председничких избора. Одговарајући на питање о промени устава, рекао је „не”, можда „да”, али то би требало радити „пажљиво”. Потом је изнео свој „случај”. То је случај човека који је био председник у два мандата заредом, а онда отишао са те дужности и имао уставно право да се на њу врати зато што то више није било „два мандата заредом”. Путин се потом мало поигравао у свом одговору, алудирајући да то што пише у уставу збуњује „политикологе и друштвене активисте”, због чега би то „заредом” могло да се уклони.

Свет

18.12.2019 у 20:00

Четири престонице у срцу отпора Вишеградској групи

У срцу саме Вишеградске групе, која опонира ЕУ у питањима надлежности националних држава, правосуђу и положају невладиних организација, појавила се једна нова скупина која сигурно није по вољи владама Мађарске, Пољске, Словачке и Чешке. Наиме, прошла година је била пресудна када је у питању избор опозиционих или самосталних кандидата за градоначелнике у последње три државе, а ове године у октобру је и у Мађарској опозициони кандидат „освојио” главни град. У понедељак су у Будимпешти градоначелници четири престонице Вишеградске групе потписали „пакт слободних градова”, који ће сарађивати у вези с многим питањима. У заједничкој декларацији су се обавезали да ће да штите и промовишу заједничке вредности слободе, људског достојанства, демократије, једнакости, владавине закона, социјалне

Међународни преглед

15.12.2019 у 22:00

Руси су опет у Белој кући

Када је у уторак навече Сергеј Лавров „освануо” у Овалном кабинету поред Доналда Трампа, недостајао је само биши руски амбасадор у Вашингтону Сергеј Кисљак да употпуни групни портрет и „страшну симболику” о којој говоре домократе после овог сусрета. Руси су поново, после више од две године, ушли у Белу кућу. Каква дрскост америчког председника?! ТРАМПОВ ИЗАЗОВ: Те 2017. Трамп се после посете руске екипе суочио са оптужбама да је одао израелске војне тајне. Сада је на корак од изгласавања опозива у Конгресу, након што је правосудни одбор Представничког дома усвојио такав предлог. Трамп и Лавров су већ дан после сусрета ступили у полемику у вези с темом њиховог разговора. Пошто су се разишли свако на своју страну, Трамп и Лавров су дали опречне изјаве о томе да ли је тема „руског мешања”

Свет

08.12.2019 у 19:19

Париске муке по Володимиру Зеленском

Победивши на председничким изборима у Украјини, комичар Володимир Зеленски је био свестан да је добио улогу живота, али сигурно, када је одговорио на телефонски позив америчког председника, није ни сањао – да ће ускоро ући у сам центар светске политике. У Конгресу ће, дакле, и званично бити подигнута оптужница за опозив Доналда Трампа због злоупотребе положаја јер је условљавао Украјину отварањем истраге о могућој корупцији сина Џоа Бајдена, који би могао бити најизгледнији демократски кандидат на председничким изборима идуће године. Иако улога Зеленског у том несрећном разговору није била захтевна, он је ипак морао нешто да каже, а то што је рекао, испоставило се, отежава му сусрет са лидерима „нормандијске четворке” (Русија, Украјина, Немачка и Француска) у понедељак у Паризу. Што се

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Биљана Митриновић Рашевић