Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Аница Телесковић

Економија

12.04.2016 у 22:00

Панама папири погодили мека срца капиталиста

Кога год да је Међународни конзорцијум истраживачких новинара гађао Панама папирима, у Србији је, као и сваки пут кад се спомене пословање преко офшор зона, погодио у мека срца крупних капиталиста. Прозвани тајкуни који су се у протеклих недељу дана јављали редакцији „Политике”, хорски су понављали како пословање преко пореских рајева није нелегално. Иако је то експлицитно и недвосмислено у свим „Политикиним” текстовима било наглашено. Међутим, представници српске пословне елите, као и у случају финансирања невладиних организација, на душу нам нису стављали оно што пише, већ оно што не пише у нашим текстовима. „Народ то чита као да смо ми сви лопови и криминалци”, понављали су представници крупног капитала потцењујући тако интелигенцију „Политикиних” читалаца. „Није нелегално

Хроника

05.04.2016 у 22:00

Српска офшор посла у Панами

Неколико дана пошто су у јавност процурела документа адвокатске канцеларије „Мосак Фонсека”, која за клијенте широм света пружа услуге отварања и вођења офшор компанија, испоставило се да је Панама један од омиљених пореских рајева на коме су уточиште нашли и српски бизнисмени. Након што је портал „Крик” јуче објавио имена 18 Срба, који су користили услуге ове адвокатске канцеларије, „Политика” је преко отворених привредних регистара пронашла још десетак особа које су током последњих неколико деценија пословале у Панами. Како показује наше истраживање, међу првима су у Панами посао започели Цептерови. Мадлена и Милан Јанковић су још 1981. године основали компанију „Мазара фајнанс”. Три године касније, Цептер је у Панами регистровао и фирму „Мостар рил естејт”. Такође, преко

Економија

05.04.2016 у 08:42

Дан „Де” за Железару Смедерево

Отварање финансијске понуде, коју је доставила кинеска компанија ХБИС, планирано је за 11 часова. Још је непознато да ли ће се коверта отворити пред камерама, или ће тендерска комисија на крају, ипак, донети одлуку да отварање не буде јавно. Крајем прошле недеље, отворена је коверата са пријавом (у којој се финансијски део не спомиње) и комисија је утврдила да је понуђач испунио тендерске услове. Кинески ХБИС једини је доставио понуду за „Железару Смедерево”. Остаје да се види још и да ли је инвеститор из Кине понудио више од 45,7 милиона евра, што је била минимална цена за смедеревску челичану која је дефинисана јавним позивом. То, иначе, представља 50 одсто тржишне вредности компаније.

Економија

01.04.2016 у 22:00

Отворена само пријава ХБИС-а

Још је непознато колико новца је кинеска компаније ХБИС понудила за преузимање „Железаре Смедерево”. Како је саопштило Министарство привреде, су отворене пријаве за куповину „Железаре Смедерево”, а отварање финансијске понуде заказано за уторак 5. април. Тада ће бити познато да ли је кинеска компанија понудила више од почетне цене која је износила 45,7 милиона евра. „Трочлана комисија констатовала је да се до истека рока, једина јавила и откупила документацију – кинеска компанија ХБИС”, наводи се у саопштењу Министарства привреде. „Комисија је проверила да ли пријава садржи све што је било прописано уредбом и упутством за понуђаче за приватизацију железаре и препоручила да се пријава кинеске компаније одобри и приступи отварању понуде. На основу препоруке комисије, Министарство

Економија

31.03.2016 у 22:00

Кинези спасавају Смедерево, а тресу Камеронову владу

Премијер Александар Вучић очекује да у петак, када буде отворена понуда за „Железару Смедерево”, истовремено затвори један од највећих проблема српске економије. Како „Политика” сазнаје, једино је кинески ХБИС доставио понуду за преузимање челичане, a других заинтересованих понуђача није било. Ипак, понуда Кинеза неће бити отворена пред камерама. За српску јавност онa ће остати тајна, баш као и уговор о професионалном менаџменту са „ХПК инжењерингом”, који ни до данас није објављен. Непознаница је колико ће ХБИС средстава уложити, као и колико радника ће, од око 5.000 запослених, код новог послодавца задржати посао. Једно је, ипак, сигурно: ако кинеска понуда задовољи тендерске услове, колико год непознаница за Србију са собом носила, премијеру Вучићу данас ће завидети његов

Економија

31.03.2016 у 11:32

Кинези доставили понуду за железару

Кинеска компанија ХБИС доставила је понуду за преузимање „Железаре Смедерево”, потврђено је „Политици” у Министарству привреде. Јуче у подне истекао је рок да заинтересовани купци доставе своје понуде. Влада Србије расписала је јавни позив 4. марта, а почетна цена на тендеру износила је 45,7 милиона евра. Засад је непознато колико новца је ова кинеска компанија понудила. Према ранијим најавама премијера Александра Вучића, Кинези ће у смедеревску челичану уложити 120 милиона евра. За Ивана Николића, сарадника Економског института, долазак ХБИС-а у Смедерево је потпуно известан. На питање који интерес има кинески инвеститор да дође у Србију, наш саговорник одговара: – Намера Кинеза је да преко периферије продру на тржиште Европе, где имају низ препрека и морају да испуне многе

Економија

30.03.2016 у 18:05

Мишковић би опет да купи „Макси”

Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, има амбицију да поново постане власник некадашњег „Делта Максија”, који је сада у власништву белгијског „Делеза”, сазнаје „Политика”. Међутим, „Делез Србија” демантује да продаје овај трговински ланац. Мишковић, према тврдњи нашег извора, наводно преговара о повратку у малопродају и преузимању „Максија” и „Темпа” по знатно нижој цени него што их је продао. Подсећања ради, у марту 2011. године, Мишковић је тадашњи „Делта Макси” продао белгијском „Делезу” по цени од 932,5 милиона евра, а сада би да га купи за 200 до 300 милиона евра. У „Делезу Србија”, међутим, то одлучно демантују. Тврде да су наведене претпоставке „у потпуности нетачне”. Истина је да „Делез” на глобалном нивоу продаје велики број трговинских објеката и могуће да је

Економија

28.03.2016 у 22:00

Вучић опет најавио повишице

Премијер Александар Вучић изјавио је јуче да ће о повећању плата радницима у здравству и просвети разговарати након другог тромесечја, под условом да и оно буде успешно. „Резултати у првом кварталу су добри, треба нам још један такав и донећемо поново одлуку за повећање примања у просвети и здравству, али то ћемо урадити тек кад будемо сигурни да нећемо тиме угрозити јавне финансије”, рекао је премијер за Танјуг у Коцељеви, где је обишао школу. Занимљиво је да је председник владе пре скоро тачно годину дана (26. марта 2015. године) наговестио такву могућност. „Постоји могућност да се пензије и плате запосленима у јавном сектору повећају још у току ове године”, најавио је тада премијер што је многима још у то време био весник ванредних парламентарних избора. Иако се председник владе још тада оградио да то нема везе са изборима. – Ово не радим због гласова и да бих некога победио на изборима. Не треба то мени. И овако могу да их победим. Циљ ми је да оздравимо економију Србије, повећамо привредни раст, па да у складу с тим можемо и да повећамо плате и пензије – рекао је Вучић тада.

Економија

25.03.2016 у 22:00

Капитална добит партијске књижице

Иако су пословне биографије домаћих крупних капиталиста различите, малобројни су они који у току своје каријере нису имали излете у политику. Једнима је партијска књижица умногоме помогла да напишу први бизнис план, док је другима она дошла као шлаг на торту – након завршене пословне каријере. Има и оних који и данас упоредо возе на два колосека: па су истовремено и високи страначки функционери и власници приватног бизниса. Још од Милошевићевог режима па до данашњих дана, смена власти обично је значила и смену пословнe елитe, па су се периодично рађале, али и пропадале пословне империје. Првобитни капитал многи велики играчи српског бизниса акумулирали су деведесетих година. Данас не пропуштају прилику да истакну како их боли третман који имају у јавности и само што не носе

Економија

24.03.2016 у 22:00

Нови гости у кафани „Код тајкуна”

Бизнисмен Андреј Јовановић, генерални директор „Мојих брендова”, нашалио се недавно на Копаоник бизнис форуму, како би клуб „Привредник” требало да промени име па да на улазу пише „Код тајкуна”, ко у кафани. Оно што је, међутим, пропустио да каже је да се друштво у том клубу значајно променило од почетка кризе. Користећи Јовановићево поређење са кафаном, сликовито може да се каже да се екипа, која је некада заузимало место за централним столом, постепено преместила у ћошак. Где, рекли би злобници, музика стално свира исту песму. „Несаницу”, наравно.

Претходна Следећа

Почетна / Аница Телесковић

15.06.2026 у 15:57

Бечеј понео титулу Престонице младих Србије за 2027. годину

15.06.2026 у 15:55

Вучевић најуспешнији градоначелник, Бачулов најгори политичар у историји Новог Сада

15.06.2026 у 15:54

Сутра акција сузбијања комараца у Београду

15.06.2026 у 15:50

Техеран условљава Вашингтон: Прво потпуно укидање санкција, па потпис на меморандум

15.06.2026 у 15:49

Гашић са амбасадором Казахстана о сарадњи у области одбране

15.06.2026 у 15:49

Нови пакет санкција Русији: Први пут ограничења у области рибарства