Вучић опет најавио повишице

Премијер Александар Вучић изјавио је јуче да ће о повећању плата радницима у здравству и просвети разговарати након другог тромесечја, под условом да и оно буде успешно. „Резултати у првом кварталу су добри, треба нам још један такав и донећемо поново одлуку за повећање примања у просвети и здравству, али то ћемо урадити тек кад будемо сигурни да нећемо тиме угрозити јавне финансије”, рекао је премијер за Танјуг у Коцељеви, где је обишао школу.

Занимљиво је да је председник владе пре скоро тачно годину дана (26. марта 2015. године) наговестио такву могућност. „Постоји могућност да се пензије и плате запосленима у јавном сектору повећају још у току ове године”, најавио је тада премијер што је многима још у то време био весник ванредних парламентарних избора. Иако се председник владе још тада оградио да то нема везе са изборима.

– Ово не радим због гласова и да бих некога победио на изборима. Не треба то мени. И овако могу да их победим. Циљ ми је да оздравимо економију Србије, повећамо привредни раст, па да у складу с тим можемо и да повећамо плате и пензије – рекао је Вучић тада.

Било је то само месец дана након што је Борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ) Србији одобрио аранжман из предострожности, а један од првих услова за потписивање споразума било је смањење плата и пензија већих од 25.000 динара.

На крају прошле године ММФ је, првенствено због добрих резултата у буџету, пристао на повећање једног дела плата запослених у јавном сектору( просвети четири одсто, а здравству три процент) и свих пензија, али је влада заузврат морала и да повећа акцизе на гориво.  Наши извори кажу, да је та (трећа) рунда преговора са Фондом била најтежа, јер је премијер инсистирао да повишице буду веће, али су чланови мисије предвођене Џејмсом Руфом то категорички одбијали, са образложењем да може да уруши српске јавне финансије. У једном тренутку Руф је, тврде наши извори, истакао и да ће прекинути аранжман, уколико повишице буду веће. Након те реченице премијер, који је месецима пре тога говорио као повећање неће бити скромно, пристао је да се пензије повећају за 1,25 одсто а плате за поједине запослене у јавном сектору у распону од два до четири одсто.

Још једна изјава премијера Вучића такође подсећа на његове изјаве од пре годину дана. Премијер је јуче изјавио и да је дефицит буџета, који би ММФ и Светска банка прихватили на крају првог тромесечја, 62 милијарде динара, али да он очекује да ће бити далеко мањи – око 15 милијарди динара.

„И 62 милијарде је добар дефицит након три месеца, и одобрен од ММФ и Светске банке, а ја не мислим да ће минус бити већи од 15 милијарди динара у том периоду. То је 47 милијарди мање од плана, а могуће је да ће бити и 48 до 49 милијарди боље од очекиваног”, рекао је јуче Вучић.

Говорећи о враћању плата на ниво који су запослени у јавном сектору имали пре почетка фискалне консолидације, Вучић је јуче поновио да је запосленима у просвети све готово враћено, „а неки су већ добили више него што су имали пре консолидације”.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да је добро што је најава премијера Александра Вучића – условна.

– То није најавио као готову ствар, већ под условом да резултати у другом тромесечју буду добри. Из углава јавних финансија, није најбоља опција повећање плата запосленима у јавном сектору јер је наш дефицит у буџету и даље велики. Он ће ове године бити на нивоу прошлогодишњег и износиће четири одсто бруто домаћег производа. То је и даље највећи дефицит у Европи, упркос значајном смањењу. Прошле године је минус у каси значајно смањен и то је добра ствар, али би било добро и кад би ове године успели да смањимо дефицит за бар 0,5 одсто – каже Арсић.

Упркос добром резултату на крају првог тромесечја, Арсић не верује да ће буџет заблистати као прошле године. Пре свега зато што могу да се појаве неки ванредни трошкови. РТБ Бор је један од њих. Наиме, на наплату ове године стиже прва рата кредита за који је држава била гарант у износу од 23 милиона динара. РТБ Бор није у могућности да тај новац врати, јер нема пара, па ће то пасти на терет пореских обвезника. Такође, Арсић упозорава да након 31. маја, када истиче рок за завршетак процеса реструктурирања, постоји опасност, да ће држава уколико се процес продаје за неке од великих система неуспешно заврши, можда имати и неке додатне трошкове ако жели да те фирме наставе да раде.

– Чак и да резултати у буџету буду бољи од плана много је боље да се тај новац искористи за враћање дугова, и да се расходи за камате смање. Они тренутно износе 3,5 одсто, а укупан јавни дуг достиже 73,4 одсто БДП-а, а очекује се да достигне 80 одсто и да након тога почне да пада. Док јавни дуг не почне да се смањује повећање плата и пензија није економски оправдано – закључује Арсић.