Vučić opet najavio povišice

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je juče da će o povećanju plata radnicima u zdravstvu i prosveti razgovarati nakon drugog tromesečja, pod uslovom da i ono bude uspešno. „Rezultati u prvom kvartalu su dobri, treba nam još jedan takav i donećemo ponovo odluku za povećanje primanja u prosveti i zdravstvu, ali to ćemo uraditi tek kad budemo sigurni da nećemo time ugroziti javne finansije”, rekao je premijer za Tanjug u Koceljevi, gde je obišao školu.

Zanimljivo je da je predsednik vlade pre skoro tačno godinu dana (26. marta 2015. godine) nagovestio takvu mogućnost. „Postoji mogućnost da se penzije i plate zaposlenima u javnom sektoru povećaju još u toku ove godine”, najavio je tada premijer što je mnogima još u to vreme bio vesnik vanrednih parlamentarnih izbora. Iako se predsednik vlade još tada ogradio da to nema veze sa izborima.

– Ovo ne radim zbog glasova i da bih nekoga pobedio na izborima. Ne treba to meni. I ovako mogu da ih pobedim. Cilj mi je da ozdravimo ekonomiju Srbije, povećamo privredni rast, pa da u skladu s tim možemo i da povećamo plate i penzije – rekao je Vučić tada.

Bilo je to samo mesec dana nakon što je Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Srbiji odobrio aranžman iz predostrožnosti, a jedan od prvih uslova za potpisivanje sporazuma bilo je smanjenje plata i penzija većih od 25.000 dinara.

Na kraju prošle godine MMF je, prvenstveno zbog dobrih rezultata u budžetu, pristao na povećanje jednog dela plata zaposlenih u javnom sektoru( prosveti četiri odsto, a zdravstvu tri procent) i svih penzija, ali je vlada zauzvrat morala i da poveća akcize na gorivo.  Naši izvori kažu, da je ta (treća) runda pregovora sa Fondom bila najteža, jer je premijer insistirao da povišice budu veće, ali su članovi misije predvođene Džejmsom Rufom to kategorički odbijali, sa obrazloženjem da može da uruši srpske javne finansije. U jednom trenutku Ruf je, tvrde naši izvori, istakao i da će prekinuti aranžman, ukoliko povišice budu veće. Nakon te rečenice premijer, koji je mesecima pre toga govorio kao povećanje neće biti skromno, pristao je da se penzije povećaju za 1,25 odsto a plate za pojedine zaposlene u javnom sektoru u rasponu od dva do četiri odsto.

Još jedna izjava premijera Vučića takođe podseća na njegove izjave od pre godinu dana. Premijer je juče izjavio i da je deficit budžeta, koji bi MMF i Svetska banka prihvatili na kraju prvog tromesečja, 62 milijarde dinara, ali da on očekuje da će biti daleko manji – oko 15 milijardi dinara.

„I 62 milijarde je dobar deficit nakon tri meseca, i odobren od MMF i Svetske banke, a ja ne mislim da će minus biti veći od 15 milijardi dinara u tom periodu. To je 47 milijardi manje od plana, a moguće je da će biti i 48 do 49 milijardi bolje od očekivanog”, rekao je juče Vučić.

Govoreći o vraćanju plata na nivo koji su zaposleni u javnom sektoru imali pre početka fiskalne konsolidacije, Vučić je juče ponovio da je zaposlenima u prosveti sve gotovo vraćeno, „a neki su već dobili više nego što su imali pre konsolidacije”.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je dobro što je najava premijera Aleksandra Vučića – uslovna.

– To nije najavio kao gotovu stvar, već pod uslovom da rezultati u drugom tromesečju budu dobri. Iz uglava javnih finansija, nije najbolja opcija povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru jer je naš deficit u budžetu i dalje veliki. On će ove godine biti na nivou prošlogodišnjeg i iznosiće četiri odsto bruto domaćeg proizvoda. To je i dalje najveći deficit u Evropi, uprkos značajnom smanjenju. Prošle godine je minus u kasi značajno smanjen i to je dobra stvar, ali bi bilo dobro i kad bi ove godine uspeli da smanjimo deficit za bar 0,5 odsto – kaže Arsić.

Uprkos dobrom rezultatu na kraju prvog tromesečja, Arsić ne veruje da će budžet zablistati kao prošle godine. Pre svega zato što mogu da se pojave neki vanredni troškovi. RTB Bor je jedan od njih. Naime, na naplatu ove godine stiže prva rata kredita za koji je država bila garant u iznosu od 23 miliona dinara. RTB Bor nije u mogućnosti da taj novac vrati, jer nema para, pa će to pasti na teret poreskih obveznika. Takođe, Arsić upozorava da nakon 31. maja, kada ističe rok za završetak procesa restrukturiranja, postoji opasnost, da će država ukoliko se proces prodaje za neke od velikih sistema neuspešno završi, možda imati i neke dodatne troškove ako želi da te firme nastave da rade.

– Čak i da rezultati u budžetu budu bolji od plana mnogo je bolje da se taj novac iskoristi za vraćanje dugova, i da se rashodi za kamate smanje. Oni trenutno iznose 3,5 odsto, a ukupan javni dug dostiže 73,4 odsto BDP-a, a očekuje se da dostigne 80 odsto i da nakon toga počne da pada. Dok javni dug ne počne da se smanjuje povećanje plata i penzija nije ekonomski opravdano – zaključuje Arsić.