Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Саво Штрбац

Колумнисти

15.10.2020 у 18:00

Сплитски глумац и плејбој, трговац смрћу

Пре неки дан, 3. октобра, сплитска „Слободна Далмација” објавила је подужи интервју са словеначким новинаром Матејом Шурцом, који је пре неколико година заједно с колегом Блажом Згагом написао књигу-трилогију „У име државе” о кријумчарењу оружја и девиза за време ратова деведесетих прошлог века, у којој је највише пажње посвећено хрватском трговцу оружјем Никши Жупи, са чијом судбином сам се сусретао бавећи се проблемом несталих особа. На хрватском списку несталих који је у мају 2002. предат српској страни налазила се и особа са следећим подацима: Никша Жупа, син Фране, рођен 9. јануара 1953. у Сплиту, нестао 31. јула 1994. у Пули. Пошто сам присуствовао предаји тог списка у својству експерта у тадашњој Комисији Владе СРЈ за хуманитарна питања и нестала лица, питао сам представнике

Колумнисти

03.10.2020 у 18:00

Постолујна времена: злочин у Вариводама

Неколико седмица пред годишњицу убиства деветоро мештана Варивода телефоном ми се јавио Душко Илијашевић и сугерисао да се међу жртвама помене и његов стриц Угљеша Илијашевић (54), који је убијен око тог дана или истог дана када и његових деветоро комшија и чијег имена нема на споменику жртвама из тог села. Више детаља о убиству деветоро Срба у Вариводама: Јована Берића (75), Шпире Берића (55), Рајдивоја Берића (69), Марије Берић (69), Мирка Покрајца (84), Душана Дукића (59), Марка Берића (82), Милке Берић (67) и Јована Берића (56), побијених 28. септембра 1995. у својим двориштима, на праговима кућа или у кућама, јавност је сазнала 2. октобра 1995, из саопштења Хрватског хелсиншког одбора (ХХО). До тада је хрватска полиција, иако на време обавештена, покушавала да прикрије тај злочин,

Колумнисти

26.09.2020 у 18:00

Злочин на Коранском мосту

Од свих кривичних дела која познаје савремено друштво, једино кривична дела ратних злочина не застаревају. Поступци за ратне злочине у правилу, како пред домаћим, тако и пред међународним судовима, дуго и трају. Рекордер по трајању таквог кривичног поступка, колико је мени познато, јесте онај за злочин на Коранском мосту, који је трајао пуне 23 године, док су поступци за накнаду штете проистекли из тог кривичног поступка још у току. О каквом је злочину реч? Дана 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде РХ, испред моста на реци Корани у Карловцу, зауставили су два војна камиона у којима су се из касарне „Мекушје” у касарну „Логориште” превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, након преговора и обећања хрватске

Колумнисти

05.09.2020 у 18:00

Милановићево сунце туђег неба

„Остајте овдје!… Сунце туђег неба,/ Неће вас гријат ко што ово грије;/ Грки су тамо залогаји хљеба/ Гдје свога нема и гдје брата није.” Ове Шантићеве стихове изговорио је хрватски председник Зоран Милановић 25. августа у Груборима, на комеморацији српским жртвама пред високим званицима, међу којима су били и потпредседници хрватске владе Хрват Томо Медвед и Србин Борис Милошевић, председник СДСС-а Милорад Пуповац и специјални изасланик председника Србије за питање несталих Веран Матић, те неколико рођака жртава, који су само за ову прилику допутовали из „туђине”. Какав је догађај окупио поменуто друштво? У засеоку Грубори, село Плавно код Книна, до 4. августа 1995. живеле су 24 породице на исто толико имања, са око 70 душа. Пред хрватском акцијом „Олуја” већина житеља је отишла у

Колумна недеље

17.08.2020 у 19:00

Жртвовање Срба у Крајини зарад муслимана у Бихаћу

У организацији Института за европске студије из Београда, 29. јула је одржан вебинар под називом „25 година од Плана З-4 и акције ’Олуја’”, на којем смо учествовали Питер Галбрајт, тадашњи амбасадор САД у Хрватској (1993–1998), проф. Слободан Самарџић, мр Владимир Русић и моја маленкост. Када ме је Миша Ђурковић позвао да учествујем на овом вебинару, прихватио сам без премишљања управо због Галбрајта, с којим сам се сусрео најмање два пута у току рата деведесетих. Први пут смо се срели на Плитвичким језерима у јесен 1993. Пошто сам у то време, поред функције секретара Владе РСК, обављао и функцију председника Комисије РСК за хуманитарна питања, састанак је и уприличен у вези с тим питањима. На тај састанак сам донео торбу пуну докумената о страдању Срба на подручју под контролом

Колумнисти

01.08.2020 у 18:00

Карту читај, а сељака питај

Дана 14. јула 1993. године око осам часова на релацији Вргинмост–Глина дошло је до експлозије шинобуса, који је дан раније почео да саобраћа по пругама Кордуна и Баније, и то оног дела који је био под контролом РСК. Том приликом на лицу места изгореле су две жене: Маца Данчула (око 70) из Пјешчанице и Сока Рокнић (43) из Чемернице (учитељица у Блатуши); истог дана у глинској болници вишеструким тешким повредама подлегао је и Јанко Радујковић (70) из Брњавца; Перо Гвојић (36) из Мале Трепче остао је без обе ноге до изнад колена, Јанко Јакшић (34) из Батинове Косе остао је без једне ноге испод колена, Ђуро Радујковић (44), син поменутог Јанка, остао је без леве ноге до изнад колена; неколико десетина путника, углавном жена и деце, теже и лакше је израњавано. На овај догађај ме пре

Колумнисти

13.07.2020 у 18:00

Долазак Срба на подручја данашње Хрватске

Недавно је „Јутарњи лист”, један од водећих хрватских дневних листова, из пера новинара Владе Вурушића објавио подужи текст о положају Срба у Хрватској, који су у целости или деловима пренели и многи медији у региону. Текст по мом мишљењу доста објективно приказује данашњи положај Срба у тој држави и веома је критичан према хрватским властима које – својим чињењем и нечињењем – увелико доводе до таквог њиховог положаја. Међутим, једна ауторова тврдња изазвала је негативне коментаре многих Крајишника, које су ме и понукале да напишем овај текст. Ево интригантне реченице из поменутог текста: „Од времена краја 19. века, откад се раде статистике националне и верске припадности, Срба данас у Хрватској има најмање од времена првих насељавања у 16. веку у хрватске крајеве.” Прва

Колумнисти

05.07.2020 у 18:00

Графити мржње припрема за попис

Глоса: Слажем се с професором Дејаном Јовићем да нови талас застрашивања Срба у Хрватској има више везе с пописом становништва, који ће се обавити у пролеће 2021, него са изборима и да је циљ да се „створи атмосфера у којој би се што мање људи изјаснили као Срби Поново графити мржње у Хрватској. Овог пута у престоници. Три графита у четири дана. Сва три против Срба. И морбиднији од морбиднијег. Први у Кустошији: „Ј……о српске жене и дјецу”, где је слово „У” у речи „дјецу” у облику усташког ушатог слова „У”. Други у Улици града Чикага у Боровју: „У Вуковару хрватскоме граду, граду многи четници су оставили браду. Све ћемо вам прсте сломит’, а не само три. Убиј Србина”. И трећи у Светој Клари, у Чавоглавској улици код дечјег вртића – на зиду је нацртано дрво на којем су обешени људи уз

Колумнисти

24.06.2020 у 18:00

Томпсонов глас у хрватској кампањи

Одлука опште седнице хрватског Високог прекршајног суда (ВПС) да усташки поздрав „За дом спремни” (ЗДС) није противзаконит кад га у песми „Бојна Чавоглаве” узвикује њен аутор Марко Перковић Томпсон, која је обнародована 3. јуна ове године, поново је узбуркала понајвише хрватско друштво, а прелила се и на остатак бивше СФРЈ. Како је усташки поздрав дошао на општу седницу највишег прекршајног суда у Хрватској? Иако је Томпсон поменуту песму компоновао још почетком рата деведесетих и иако ју је изводио безброј пута на концертима, а још више пута је извођена на хрватским медијима, о њеној допуштености почело је да се говори након што је Хрватска ушла у ЕУ и након што су неке регије у самој Хрватској (Истра) и неке европске земље (Словенија, Аустрија, Швајцарска, Немачка...) забраниле

Колумнисти

06.06.2020 у 18:00

Сећање на НАТО злочин у Сурдулици

У току ноћи 30/31. маја 1999. НАТО авиони у „хуманитарној мисији”, названој „Милосрдни анђео”, у Сурдулици су бомбародавли Геронтолошки центар, Санаторијум за плућне болести и павиљон у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Том приликом је убијено 20, а повређено 88 особа. У записнику о увиђају, који је трајао од 1. до 3. јуна 1999, заведеним код Општинског суда у Сурдулици, под бројем Кр.113/99, утврђен је идентитет 16 „скупова делова лешева”: Малобабић Милена, рођ.1979. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић; Малобабић Босиљка рођ.1946. у селу Кључ, општина Босански Петровац; Павковић Ђорђе, рођ. 1954. у селу Павковић, општина Крњак; Жигић Раде, рођ. 1947. у селу Тук, општина Кореница; Слијепчевић Мила, рођ. 1909. у селу Горњи Сјеничак,

Претходна Следећа

Почетна / Саво Штрбац

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом

10.06.2026 у 00:23

САД покренуле узвратне нападе на Иран након пада хеликоптера „Апач“

10.06.2026 у 00:20

КЦНА: Си Ђинпинг и Ким постигли „важне консензусе"