Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kolumnisti

15.10.2020 u 18:00

Splitski glumac i plejboj, trgovac smrću

Pre neki dan, 3. oktobra, splitska „Slobodna Dalmacija” objavila je poduži intervju sa slovenačkim novinarom Matejom Šurcom, koji je pre nekoliko godina zajedno s kolegom Blažom Zgagom napisao knjigu-trilogiju „U ime države” o krijumčarenju oružja i deviza za vreme ratova devedesetih prošlog veka, u kojoj je najviše pažnje posvećeno hrvatskom trgovcu oružjem Nikši Župi, sa čijom sudbinom sam se susretao baveći se problemom nestalih osoba. Na hrvatskom spisku nestalih koji je u maju 2002. predat srpskoj strani nalazila se i osoba sa sledećim podacima: Nikša Župa, sin Frane, rođen 9. januara 1953. u Splitu, nestao 31. jula 1994. u Puli. Pošto sam prisustvovao predaji tog spiska u svojstvu eksperta u tadašnjoj Komisiji Vlade SRJ za humanitarna pitanja i nestala lica, pitao sam predstavnike

Kolumnisti

03.10.2020 u 18:00

Postolujna vremena: zločin u Varivodama

Nekoliko sedmica pred godišnjicu ubistva devetoro meštana Varivoda telefonom mi se javio Duško Ilijašević i sugerisao da se među žrtvama pomene i njegov stric Uglješa Ilijašević (54), koji je ubijen oko tog dana ili istog dana kada i njegovih devetoro komšija i čijeg imena nema na spomeniku žrtvama iz tog sela. Više detalja o ubistvu devetoro Srba u Varivodama: Jovana Berića (75), Špire Berića (55), Rajdivoja Berića (69), Marije Berić (69), Mirka Pokrajca (84), Dušana Dukića (59), Marka Berića (82), Milke Berić (67) i Jovana Berića (56), pobijenih 28. septembra 1995. u svojim dvorištima, na pragovima kuća ili u kućama, javnost je saznala 2. oktobra 1995, iz saopštenja Hrvatskog helsinškog odbora (HHO). Do tada je hrvatska policija, iako na vreme obaveštena, pokušavala da prikrije taj zločin,

Kolumnisti

26.09.2020 u 18:00

Zločin na Koranskom mostu

Od svih krivičnih dela koja poznaje savremeno društvo, jedino krivična dela ratnih zločina ne zastarevaju. Postupci za ratne zločine u pravilu, kako pred domaćim, tako i pred međunarodnim sudovima, dugo i traju. Rekorder po trajanju takvog krivičnog postupka, koliko je meni poznato, jeste onaj za zločin na Koranskom mostu, koji je trajao pune 23 godine, dok su postupci za naknadu štete proistekli iz tog krivičnog postupka još u toku. O kakvom je zločinu reč? Dana 21. septembra 1991. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Zbora narodne garde RH, ispred mosta na reci Korani u Karlovcu, zaustavili su dva vojna kamiona u kojima su se iz kasarne „Mekušje” u kasarnu „Logorište” prevozili pripadnici aktivnog i rezervnog sastava JNA, koji su, nakon pregovora i obećanja

Kolumnisti

05.09.2020 u 18:00

Milanovićevo sunce tuđeg neba

„Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba,/ Neće vas grijat ko što ovo grije;/ Grki su tamo zalogaji hljeba/ Gdje svoga nema i gdje brata nije.” Ove Šantićeve stihove izgovorio je hrvatski predsednik Zoran Milanović 25. avgusta u Gruborima, na komemoraciji srpskim žrtvama pred visokim zvanicima, među kojima su bili i potpredsednici hrvatske vlade Hrvat Tomo Medved i Srbin Boris Milošević, predsednik SDSS-a Milorad Pupovac i specijalni izaslanik predsednika Srbije za pitanje nestalih Veran Matić, te nekoliko rođaka žrtava, koji su samo za ovu priliku doputovali iz „tuđine”. Kakav je događaj okupio pomenuto društvo? U zaseoku Grubori, selo Plavno kod Knina, do 4. avgusta 1995. živele su 24 porodice na isto toliko imanja, sa oko 70 duša. Pred hrvatskom akcijom „Oluja” većina žitelja je otišla

Kolumna nedelje

17.08.2020 u 19:00

Žrtvovanje Srba u Krajini zarad muslimana u Bihaću

U organizaciji Instituta za evropske studije iz Beograda, 29. jula je održan vebinar pod nazivom „25 godina od Plana Z-4 i akcije ’Oluja’”, na kojem smo učestvovali Piter Galbrajt, tadašnji ambasador SAD u Hrvatskoj (1993–1998), prof. Slobodan Samardžić, mr Vladimir Rusić i moja malenkost. Kada me je Miša Đurković pozvao da učestvujem na ovom vebinaru, prihvatio sam bez premišljanja upravo zbog Galbrajta, s kojim sam se susreo najmanje dva puta u toku rata devedesetih. Prvi put smo se sreli na Plitvičkim jezerima u jesen 1993. Pošto sam u to vreme, pored funkcije sekretara Vlade RSK, obavljao i funkciju predsednika Komisije RSK za humanitarna pitanja, sastanak je i upriličen u vezi s tim pitanjima. Na taj sastanak sam doneo torbu punu dokumenata o stradanju Srba na području pod kontrolom

Kolumnisti

01.08.2020 u 18:00

Kartu čitaj, a seljaka pitaj

Dana 14. jula 1993. godine oko osam časova na relaciji Vrginmost–Glina došlo je do eksplozije šinobusa, koji je dan ranije počeo da saobraća po prugama Korduna i Banije, i to onog dela koji je bio pod kontrolom RSK. Tom prilikom na licu mesta izgorele su dve žene: Maca Dančula (oko 70) iz Pješčanice i Soka Roknić (43) iz Čemernice (učiteljica u Blatuši); istog dana u glinskoj bolnici višestrukim teškim povredama podlegao je i Janko Radujković (70) iz Brnjavca; Pero Gvojić (36) iz Male Trepče ostao je bez obe noge do iznad kolena, Janko Jakšić (34) iz Batinove Kose ostao je bez jedne noge ispod kolena, Đuro Radujković (44), sin pomenutog Janka, ostao je bez leve noge do iznad kolena; nekoliko desetina putnika, uglavnom žena i dece, teže i lakše je izranjavano. Na ovaj događaj me pre

Kolumnisti

13.07.2020 u 18:00

Dolazak Srba na područja današnje Hrvatske

Nedavno je „Jutarnji list”, jedan od vodećih hrvatskih dnevnih listova, iz pera novinara Vlade Vurušića objavio poduži tekst o položaju Srba u Hrvatskoj, koji su u celosti ili delovima preneli i mnogi mediji u regionu. Tekst po mom mišljenju dosta objektivno prikazuje današnji položaj Srba u toj državi i veoma je kritičan prema hrvatskim vlastima koje – svojim činjenjem i nečinjenjem – uveliko dovode do takvog njihovog položaja. Međutim, jedna autorova tvrdnja izazvala je negativne komentare mnogih Krajišnika, koje su me i ponukale da napišem ovaj tekst. Evo intrigantne rečenice iz pomenutog teksta: „Od vremena kraja 19. veka, otkad se rade statistike nacionalne i verske pripadnosti, Srba danas u Hrvatskoj ima najmanje od vremena prvih naseljavanja u 16. veku u hrvatske

Kolumnisti

05.07.2020 u 18:00

Grafiti mržnje priprema za popis

Glosa: Slažem se s profesorom Dejanom Jovićem da novi talas zastrašivanja Srba u Hrvatskoj ima više veze s popisom stanovništva, koji će se obaviti u proleće 2021, nego sa izborima i da je cilj da se „stvori atmosfera u kojoj bi se što manje ljudi izjasnili kao Srbi Ponovo grafiti mržnje u Hrvatskoj. Ovog puta u prestonici. Tri grafita u četiri dana. Sva tri protiv Srba. I morbidniji od morbidnijeg. Prvi u Kustošiji: „J……o srpske žene i djecu”, gde je slovo „U” u reči „djecu” u obliku ustaškog ušatog slova „U”. Drugi u Ulici grada Čikaga u Borovju: „U Vukovaru hrvatskome gradu, gradu mnogi četnici su ostavili bradu. Sve ćemo vam prste slomit’, a ne samo tri. Ubij Srbina”. I treći u Svetoj Klari, u Čavoglavskoj ulici kod dečjeg vrtića – na zidu je nacrtano drvo na kojem su obešeni ljudi uz

Kolumnisti

24.06.2020 u 18:00

Tompsonov glas u hrvatskoj kampanji

Odluka opšte sednice hrvatskog Visokog prekršajnog suda (VPS) da ustaški pozdrav „Za dom spremni” (ZDS) nije protivzakonit kad ga u pesmi „Bojna Čavoglave” uzvikuje njen autor Marko Perković Tompson, koja je obnarodovana 3. juna ove godine, ponovo je uzburkala ponajviše hrvatsko društvo, a prelila se i na ostatak bivše SFRJ. Kako je ustaški pozdrav došao na opštu sednicu najvišeg prekršajnog suda u Hrvatskoj? Iako je Tompson pomenutu pesmu komponovao još početkom rata devedesetih i iako ju je izvodio bezbroj puta na koncertima, a još više puta je izvođena na hrvatskim medijima, o njenoj dopuštenosti počelo je da se govori nakon što je Hrvatska ušla u EU i nakon što su neke regije u samoj Hrvatskoj (Istra) i neke evropske zemlje (Slovenija, Austrija, Švajcarska, Nemačka...) zabranile

Kolumnisti

06.06.2020 u 18:00

Sećanje na NATO zločin u Surdulici

U toku noći 30/31. maja 1999. NATO avioni u „humanitarnoj misiji”, nazvanoj „Milosrdni anđeo”, u Surdulici su bombarodavli Gerontološki centar, Sanatorijum za plućne bolesti i paviljon u kojem su bile smeštene izbeglice iz Republike Srpske Krajine. Tom prilikom je ubijeno 20, a povređeno 88 osoba. U zapisniku o uviđaju, koji je trajao od 1. do 3. juna 1999, zavedenim kod Opštinskog suda u Surdulici, pod brojem Kr.113/99, utvrđen je identitet 16 „skupova delova leševa”: Malobabić Milena, rođ.1979. u selu Gornji Sjeničak, opština Vojnić; Malobabić Bosiljka rođ.1946. u selu Ključ, opština Bosanski Petrovac; Pavković Đorđe, rođ. 1954. u selu Pavković, opština Krnjak; Žigić Rade, rođ. 1947. u selu Tuk, opština Korenica; Slijepčević Mila, rođ. 1909. u selu Gornji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Savo Štrbac