Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Саво Штрбац

Колумнисти

09.09.2019 у 18:00

Колиндини антифашисти

„Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана”, изјавила је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић на комеморацији поводом обележавања 80. годишњице од почетка Другог светског рата, а саопштио репортер ХРТ-а у ударном дневнику на овој телевизији 1. септембра ове године, уз снимак како се председница три пута љуби са председником Пољске Анджејем Дудом, а затим и са његовом супругом. И једно и друго ми је на први поглед изгледало нестварно. Прва мисао ми је била да се неко завитлава са председницом на јавном сервису њене државе у предизборној кампањи, тим више што ми је и претходни прилог са њеним противкандидатом Мирославом Шкором личио на ругање Колинди, када је

Колумнисти

01.09.2019 у 18:00

Злочини на Далматинском Косову

Недавни напад на Србе у Уздољу код Книна за време одигравања фудбалске утакмице између београдске Црвене звезде и бернског Јанг бојса поприлично је усијао политичку атмосферу и у Хрватској и ван ње. Пале су и тешке речи. Милорад Пуповац, председник СДСС-а и неспорни ауторитет преосталих Срба у Хрватској, два дана по инциденту изјављује: „Не бих желео да ова земља доживи исто оно искуство које је имао један покушај у 20. столећу да се створи хрватска држава, а који је колабирао са срамотним крајем зато што је био темељен на мржњи и насиљу према Србима”. Наредног дана, поводом Европског дана сећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима, председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић поручује да осуђује ненародне тоталитарне режиме, комунистички и усташки, једнопартијску

Колумнисти

10.08.2019 у 18:00

Олујни крајпуташи

Ми Крајишници већ 24 године почетком августа поменима и парастосима присећамо се наших жртава из ратова деведесетих, али и свих ранијих погрома и прогона, како не бисмо заборавили ко смо, шта смо и одакле смо. А управо 4. августа 1995, на празник Благе Марије, хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског већа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина (РСК). Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН (сектори „Север” и „Југ”) и да су се само дан раније у Женеви водили преговори о мирном решењу српско-хрватског сукоба. Та агресија вишеструко надмоћнијег непријатеља и његових савезника довела је до великог крајишког

Колумнисти

30.07.2019 у 18:00

Тресла се гора...

„Власт у Вуковару мора повећати права српске мањине, три године нису направили ништа!”, громогласно је 12. јула ове године на конференцији за штампу, коментаришући одлуку хрватског Уставног суда везану уз службену употребу српског језика и писма, најавио његов председник Мирослав Шепаровић, што су пренели скоро сви медији у региону. О каквој је одлуци реч? Уставни суд је на седници од 2. јула ове године прихватио четири године стар захтев за оцену уставности Статута Града Вуковара, који је у августу 2015. поднео саборски Одбор за људска права и права националних мањина. Према тој одлуци: већници (одборници) српске националности више не морају писмено тражити материјале за седницу и записнике на ћирилици, него им се морају доставити на усмени захтев; грађанима српске националности

Колумнисти

23.07.2019 у 18:00

Врдољаков „Генерал”

О филму Антуна Врдољака „Генерал”, који је премијерно приказан на отварању овогодишњег Пулског фестивала, у хрватским медијима развила се жестока полемика. Хрватска председница, која је била почасна гошћа на премијери, поручује: „Мислим да је од изнимне важности приказати рат онаквим каквим је био и самог генерала Анту Готовину, који је имао ту војничку част и који је бринуо о свему”. С друге стране, филмски критичар Јурица Павичић у својој колумни у „Јутарњем листу” пише: „Врдољаков је ’Генерал’ – укратко – испунио само једну сврху. Та је сврха идеолошка. Циљ овог филма је био тај да буде идеолошки перформатив, да ритуално обликује службену верзију хрватске новије повијести кроз лик идеалног хагиографског репрезентанта. А као и сви филмови кроз које трбухозбори идеологија, и ’Генерал’

Колумнисти

25.05.2019 у 18:00

Црно брдо у зеленим котарима

Због „црног брда” у Биљанима Доњим, општина Бенковац, почетком маја ове године Суд Европске уније пресудио је да Хрватска није испунила обавезе из европске Директиве о отпаду. Случај „црног брда” интересовао ме је и до сада, из неколико разлога: Биљане Доње до августа 1995. настањивао је искључиво српски живаљ; село се налази у Равним Котарима, који су за време СФРЈ по плодности и обрађености називани „југословенском Калифорнијом”, и на којима је до јануара 1993, до хрватске акције „Масленица”, превладавао такође српски живаљ; добро познајем тај крај, у којем сам рођен и где је моја породица до великог крајишког егзодуса узгајала воће и поврће. Случај „црног брда” био ми је интересантан и професионално, са правничког аспекта, посебно када су се у спор укључили органи ЕУ. Шта је

Колумнисти

23.04.2019 у 18:00

Јасеновачке комеморације

На комеморацију посвећену пробоју логораша из усташког Концентрационог логора Јасеновац, у Хрватској се и ове године, четврти пут заредом, ишло у више колона. Потомци жртава: Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, са страним дипломатама, одржали су своју комеморацију 12. априла и на тај начин изразили бојкот службене комеморације због ревитализације усташтва, сматрајући да држава није предузела довољно снажне мере да се заустави историјски ревизионизам. Два дана касније уследила је службена комеморација под покровитељством Сабора, на којој су учествовали председник Сабора, председник владе и већина министара, те представник Рома, који је био и на претходној, али без присуства страних дипломата. У изјави новинарима председник Владе РХ Андреј Пленковић истакао је како су „комеморацијом у

Колумнисти

13.04.2019 у 18:00

НАТО пројектили и по избегличком кампу

Међу жртвама НАТО агресије на СРЈ у пролеће 1999. било је и неколико десетина избеглица из Републике Српске Крајине, које су у мају и августу 1995, у најдужој икад забележеној избегличкој колони, дошле у Србију, верујући да су у матици потпуно безбедне. Али не би тако. И њих убише НАТО пројектили испаљени са великих висина и даљина. Њихови животи постадоше „колатерална штета” у мисији „спречавања хуманитарне катастрофе”. Само у једном бомбардовању избегличког насеља „Маја”, смештеног у селу Бестражин недалеко Ђаковице, 21. априла 1999. убијено је четворо избеглица: Миодраг Иванчевић (8) из Грачаца, Гордана Илић из Госпића (35) и браћа Дарко (28) и Давор (26) Воларевић, из села Радашиновци код Бенковца, док их је 19 рањено. Према записнику о увиђају (Кри.бр. 28/99), којег је обавио

Колумнисти

18.03.2019 у 18:00

Споменици и графити

Недавно су (не)познати починиоци црвеним графитима ишарали Павелићеву породичну гробницу на приватном гробљу у Мадриду. На гробници, у којој су поред „поглавника” сахрањени и његова супруга Мара, син Велимир и кћер Вишња, исцртани су комунистички симболи: срп, чекић и звезда петокрака, уз исписану скраћеницу СКОЈ на ћирилици. Поводом овог случаја огласио се одбор који се брине о оставштини Вишње Павелић: „Осуђујемо овај вандалски чин. Свака мртва особа има право на означено гробно мјесто, а жива на одавање почасти својим мртвима. Неокомунистички изгредници су графитима оскрнавили и оштетили гробницу и тако подсјетили на скрнављења и рушења хрватских гробова и многих гробаља у дјеловима Хрватске и БиХ након успоставе њихове Југославије”. Скојевци су се огласили на својој фејсбук

Колумнисти

13.02.2019 у 18:00

Операција Перућа

У Хрватској се 28. јануара свечано и на високом нивоу обележава догађај под називом „Операција Перућа”. Српска јавност је за догађај на Перући могла да дозна једино из медијских извештаја са праћења суђења пензионисаном генералу ЈНА Бориславу Ђукићу, завршеног крајем новембра прошле године неправоснажном пресудом којом је осуђен на девет година затвора због ратног злочина над цивилним становништвом, уз обавезу да Хрватској електропривреди (ХЕП) у року од четири године по правоснажности пресуде надокнади штету у износу од око 17,5 милиона евра. Терети се да је 28. јануара 1993. „као командант 221. моторизоване бригаде 9. книнског корпуса ЈНА и свих пограничних јединица српске паравојске (тзв. милиције војске САО Крајине), као подређени Ратку Младићу и Мили Новаковићу (обојица у одсуству

Претходна Следећа

Почетна / Саво Штрбац

10.06.2026 у 02:05

Медведев: Русија може да се носи са највећим изазовима показали смо целом свету

10.06.2026 у 01:51

Претежно сунчано, од средине дана развој облачности

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом