Врдољаков „Генерал”

О филму Антуна Врдољака „Генерал”, који је премијерно приказан на отварању овогодишњег Пулског фестивала, у хрватским медијима развила се жестока полемика. Хрватска председница, која је била почасна гошћа на премијери, поручује: „Мислим да је од изнимне важности приказати рат онаквим каквим је био и самог генерала Анту Готовину, који је имао ту војничку част и који је бринуо о свему”.

С друге стране, филмски критичар Јурица Павичић у својој колумни у „Јутарњем листу” пише: „Врдољаков је ’Генерал’ – укратко – испунио само једну сврху. Та је сврха идеолошка. Циљ овог филма је био тај да буде идеолошки перформатив, да ритуално обликује службену верзију хрватске новије повијести кроз лик идеалног хагиографског репрезентанта. А као и сви филмови кроз које трбухозбори идеологија, и ’Генерал’ је сув, сив и досадан.”

Портал „Индекс” објављује коментар Хрвоја Марјановића који каже: „Без превише филозофије, филм је старомодан, на моменте неиздрживо патетичан, препун клишеа и унакажен више него неспретном монтажом.” Међутим, у „Индексовом” видео-запису већина гледалаца хвали филм дајући му оцене „изврстан”, одличан „најбољи о Домовинском рату”, „верно приказан лик генерала Готовине”...

Филм траје два сата и 43 минута, коштао је државу око три милиона евра, генерала глуми хрватски глумац са завидним холивудским стажом Горан Вишњић, иначе режисеров зет, а биће приказана и серија у трајању од око осам сати материјала.

Филм је посвећен хрватском генералу Анти Готовини, чија је биографија заиста филмична. Са 17 година из родне Далмације бродом бежи у Француску, где годину дана касније постаје легионар, под другим именом, и ратује по Африци наредних осам година. Затим одлази у Јужну Америку, где наредних десетак година, под трећим именом, бива инструктор. У Хрватску се враћа 1991. са чином наредника стеченим у Легији странаца, да би на крају рата, са чином генерала, командовао операцијом „Олуја”. Након што га је 2001. Хашки трибунал оптужио за ратне злочине почињене над Србима у „Олуји”, губи му се траг, све до хапшења на Канарским острвима у децембру 2005. У првом степену осуђен је на 24 године затвора, да би га жалбено веће у новембру 2012. ослободило свих оптужби. По изласку из хашког затвора у Хрватској је дочекан као национални херој са ореолом жртве која је невина провела у затвору скоро седам година. Био је тешко рањен у Африци, женио се и у Јужној Америци и по повратку у Хрватску, више пута му је суђено у Француској за кривична дела оружане пљачке, изнуде и отмице. Сада се у родној Далмацији бави узгојем морских производа...

Времешни режисер филма Антун Врдољак (88), познати је хрватски филмски и телевизијски глумац, режисер, продуцент и националистички политичар. Глумио је у двадесетак филмова и копродукцијских пројеката. За улогу ратне жртве у филму „Рат” (1960) Вељка Булајића награђен је „Златном ареном” на фестивалу у Пули. Његови најуспешнији филмови су „Кад чујеш звона” из 1969. године (награда публике „Јелен” у Пули) и у „У гори расте зелен бор” из 1971. године („Велика сребрна арена” и „Јелен” у Пули), оба са тематиком из НОБ-а.

Деведесетих је постао један од најближих пријатеља и сарадника Фрање Туђмана. Цео рат је био директор ХРТ-а, а његов мандат је обележен контроверзама везаним за коришћење државне телевизије искључиво као пропагандног средства Туђмановог режима, чисткама српских и политичких неподобних кадрова, као и оптужбе да је за време рата промовисао говор мржње.

Ако је веровати онима који су филм одгледали, мало шта је у филму приказано из богатог авантуристичког генераловог живота ван Хрватске, укључујући и хашку епизоду. Филм се углавном бави ратним путем генерала у „домовинском рату”, док предводи голоруки народ против многоструко јачег „српског агресора” и у тој неравноправној борби успева да буде и остане „морална вертикала”, којој је на првом месту поштовање женевских конвенција. Баш онако како су га учили на легионарској обуци и како је он учио будуће легионаре по Јужној Америци(?!). Мудро је прескочити његову легионарску, криминалну и хашку фазу и приказати га као свеца, како би филм „што јаче одјекнуо у свету и гледаоцима пружио истину о рату деведесетих, не само о генералу, већ генерално о Хрватској војсци”, чему се нада и хрватска председница К. Грабар Китаровић.

Холивудска формула (црно-бело) за успех је позната: идеолошки острашћен режисер, светски познати глумци и много (државних) пара. Кога брига за истину?

Документационо-информативни центар „Веритас”