Аутор: Игор Симић

У Келну сам освојио прву награду на сајму уметности својим видео-радом. Фотографи су сликали, а ја сам се чудно осећао. Видео сам себе како гледам свет у којем живим и не свиђа ми се. При томе, моји радови желе да свет преуреде да буде онакав какав је у мојој глави. Пошто је то све доживљај, не могу га описати тачно, али покушаћу утиске да пренесем. Мој рад је приказан почетком лета у оквиру...

Лето за младе представља лествицу у одрастању, слично рођендану. Пролазак летњих одмора прилика је да сумирамо где су млади, да ли су се овог лета реконструисали за септембар као српска влада – да други виде да су се добро провели и одрасли, без животне визије и јасних вредности, или су можда врло одлучни и тачно осећају пулс среће. Овог лета ученици, студенти и они који су дипломирали попели...

Ми немамо образовни систем, већ нешто што једе време и елан деци, новац родитељима – неку врсту колективног морања које сви по инерцији трпе, а које ипак даје у неким областима изузетне резултате упркос непостојању система. Држава просвету третира као нешто што ето мора успутно да се обави. Министар Жарко Обрадовић је само најупечатљивији одраз запостављања образовања које владе континуирано...

Живимо у време саморекламе када појединац гради слике и приче о себи да би се промовисао у друштву и задовољио најосновније жеље за осећајем вредности и супериорности за које најчешће нема упоришта у свом личном животу и бићу. Оно што те саморекламе исказују је празно као и ти људи, али та магла ипак носи неку бледуњаву ауру успеха, славе или чак животне остварености, па се преноси на публику...