Експерти су део сложене бирократије ЕУ

У Србији постоје паралелно традицијe партократије и експерата. Наравно, највише је партијских послушника и улизица. Са друге стране, на идеји о независности експерата некад давно био је изграђен Г 17 плус, а знамо како се то завршило. Концепт експерата је увезен из света, али као што видимо, у случају економске кризе и у другим областима од фармације до законодавства, идеја о интелектуалној аутономији експерата је крајње сумњива. У светлу реконструкције владе, хтео бих објективније да сагледам феномен експерата, јер се у најављеним кадровским променама то представља као a prioriскок ка решењу наших проблема.

Доминик Строс-Кан је најављен као саветник за економију. Скептичан сам да постоји особа којa може да реши економске проблеме који нису само српски, већ глобални. Они економисти који нуде радикална решења су маргинализовани, а они који су део мејнстрима раде мање-више у складу са финансијским сектором, а не јавним добром, што је и природно, јер је одувек већина интелектуалаца послушно следила диктат центара моћи.

Експерти су постали неопходaн део сложене бирократије ЕУ, па је и високо школство уређено да ствара фах-идиоте. Експерт је у суштини високообразовани техничар без ширине који треба да донесе очекивани резултат без опонирања. При том, пошто је завршио познате школе, мора му се веровати, као што је требало да верујемо белосветским и домаћим стручњацима у вези свињског грипа и вакцина.

Уметница и музичарка Лори Андерсон има одличну песму о овој теми: ,,Само експерт може да види да постоји проблем и само експерт може да се бави проблемом”. Другим речима, проблем постоји ако то експерт каже и само он (она) може да га дефинише – на пример, да ли је проблем незапосленост или дуг. Шта ако је проблем дубљи, шта ако је стварно системски? То је ван домена економског експерта тако да се он тиме неће бавити. Европи се нуди као панацеа строга штедња, што не доноси напредак. Експерт може и да измисли проблем; да измисли грип и узбуни човечанство или да измисли нуклеарно оружје у Ираку и започне рат.

Долазак Лазара Крстића, дипломца са Јејла који ради у консултантској кући ,,Мекинзи”, бурно је пропраћен. Младима мора да се пружи прилика и свако ко се прихвати таквог посла је храбар. Ипак, наведене титуле не треба видети као гарант личне и интелектуалне вредности. Бити на врхунској школи значи да имате разне квалитете, али пре свега способност да добро решавате тестове и успостављате везе, а да при том ти тестови некада испитују знање које нема везе са реалним стањем. На Колумбија универзитету нам је чувени економиста признао да је модел који је предавао студентима годинама просто погрешан.

У мом окружењу има људи који се труде да на факултету нанижу што више оцене и што више диплома и тако улазе у политику. Њихов академски живот се своди на прављење импресивног си-вија, али иза тога не стоји критичко, стваралачко умеће и срећна личност. Верујем да то није мотивација Крстићу, напротив, али треба у старту у сваког експерта сумњати. Говорим о моделу експерта који млади у Србији и свету следе. Све те титуле и позиције су често психичка компензација осећаја мање вредности кроз освајање моћи. Зато су симптоматични и сексуални скандали у које улазе неки превејани експерти као нпр. Строс-Кан.

Такође, радити у консултантској кући ,,Мекензи” је професионални успех, али опет не мора Србији пуно да значи. Чак и моји пријатељи консултантисе смеју на стари штос о консултантима: ,,Ако ниси део решења, може добро да се заради у продужавању проблема”. Захваљујући (или упркос) веома скупој саветодавној помоћи чувеног ,,Мекензија” неке фирме су пропалe. Понављам, Крстић је постигао огроман лични успех, а ако би стварно помогао Србији за кратко време би постао један од водећих светских стручњака, а свакако је неопходно да се млади врате.

Међутим, економска криза је толико дубока да експертско решење не постоји. Ипак, искористићу Вучићево инсистирање на знању, а не на партијској припадности, да позовем Дачића да му парира и изабере врхунског кандидата за место министра просвете. Нека има у виду да у просвети никакав хладнокрвни експерт не може да реши проблеме, само неко ко је довољно луд, племенит, пун елана и креативан да без новца изгине од рада за добро наше деце.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк