Eksperti su deo složene birokratije EU

U Srbiji postoje paralelno tradicije partokratije i eksperata. Naravno, najviše je partijskih poslušnika i ulizica. Sa druge strane, na ideji o nezavisnosti eksperata nekad davno bio je izgrađen G 17 plus, a znamo kako se to završilo. Koncept eksperata je uvezen iz sveta, ali kao što vidimo, u slučaju ekonomske krize i u drugim oblastima od farmacije do zakonodavstva, ideja o intelektualnoj autonomiji eksperata je krajnje sumnjiva. U svetlu rekonstrukcije vlade, hteo bih objektivnije da sagledam fenomen eksperata, jer se u najavljenim kadrovskim promenama to predstavlja kao a prioriskok ka rešenju naših problema.

Dominik Stros-Kan je najavljen kao savetnik za ekonomiju. Skeptičan sam da postoji osoba koja može da reši ekonomske probleme koji nisu samo srpski, već globalni. Oni ekonomisti koji nude radikalna rešenja su marginalizovani, a oni koji su deo mejnstrima rade manje-više u skladu sa finansijskim sektorom, a ne javnim dobrom, što je i prirodno, jer je oduvek većina intelektualaca poslušno sledila diktat centara moći.

Eksperti su postali neophodan deo složene birokratije EU, pa je i visoko školstvo uređeno da stvara fah-idiote. Ekspert je u suštini visokoobrazovani tehničar bez širine koji treba da donese očekivani rezultat bez oponiranja. Pri tom, pošto je završio poznate škole, mora mu se verovati, kao što je trebalo da verujemo belosvetskim i domaćim stručnjacima u vezi svinjskog gripa i vakcina.

Umetnica i muzičarka Lori Anderson ima odličnu pesmu o ovoj temi: ,,Samo ekspert može da vidi da postoji problem i samo ekspert može da se bavi problemom”. Drugim rečima, problem postoji ako to ekspert kaže i samo on (ona) može da ga definiše – na primer, da li je problem nezaposlenost ili dug. Šta ako je problem dublji, šta ako je stvarno sistemski? To je van domena ekonomskog eksperta tako da se on time neće baviti. Evropi se nudi kao panacea stroga štednja, što ne donosi napredak. Ekspert može i da izmisli problem; da izmisli grip i uzbuni čovečanstvo ili da izmisli nuklearno oružje u Iraku i započne rat.

Dolazak Lazara Krstića, diplomca sa Jejla koji radi u konsultantskoj kući ,,Mekinzi”, burno je propraćen. Mladima mora da se pruži prilika i svako ko se prihvati takvog posla je hrabar. Ipak, navedene titule ne treba videti kao garant lične i intelektualne vrednosti. Biti na vrhunskoj školi znači da imate razne kvalitete, ali pre svega sposobnost da dobro rešavate testove i uspostavljate veze, a da pri tom ti testovi nekada ispituju znanje koje nema veze sa realnim stanjem. Na Kolumbija univerzitetu nam je čuveni ekonomista priznao da je model koji je predavao studentima godinama prosto pogrešan.

U mom okruženju ima ljudi koji se trude da na fakultetu nanižu što više ocene i što više diploma i tako ulaze u politiku. Njihov akademski život se svodi na pravljenje impresivnog si-vija, ali iza toga ne stoji kritičko, stvaralačko umeće i srećna ličnost. Verujem da to nije motivacija Krstiću, naprotiv, ali treba u startu u svakog eksperta sumnjati. Govorim o modelu eksperta koji mladi u Srbiji i svetu slede. Sve te titule i pozicije su često psihička kompenzacija osećaja manje vrednosti kroz osvajanje moći. Zato su simptomatični i seksualni skandali u koje ulaze neki prevejani eksperti kao npr. Stros-Kan.

Takođe, raditi u konsultantskoj kući ,,Mekenzi” je profesionalni uspeh, ali opet ne mora Srbiji puno da znači. Čak i moji prijatelji konsultantise smeju na stari štos o konsultantima: ,,Ako nisi deo rešenja, može dobro da se zaradi u produžavanju problema”. Zahvaljujući (ili uprkos) veoma skupoj savetodavnoj pomoći čuvenog ,,Mekenzija” neke firme su propale. Ponavljam, Krstić je postigao ogroman lični uspeh, a ako bi stvarno pomogao Srbiji za kratko vreme bi postao jedan od vodećih svetskih stručnjaka, a svakako je neophodno da se mladi vrate.

Međutim, ekonomska kriza je toliko duboka da ekspertsko rešenje ne postoji. Ipak, iskoristiću Vučićevo insistiranje na znanju, a ne na partijskoj pripadnosti, da pozovem Dačića da mu parira i izabere vrhunskog kandidata za mesto ministra prosvete. Neka ima u vidu da u prosveti nikakav hladnokrvni ekspert ne može da reši probleme, samo neko ko je dovoljno lud, plemenit, pun elana i kreativan da bez novca izgine od rada za dobro naše dece.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork