Петак, 05.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ненад Кецмановић

Колумнисти

17.03.2017 у 14:00

Хоће ли бити пута у Сарајево 120 км на сат

Иако је поводом Изетбеговићеве тужбе против Србије за агресију и геноцид рекао да ће то негативно утицати на међусобне односе, премијер Вучић је наставио с новим иницијативама према Сарајеву. Бошњачка обнова тужбе, лажно поднесена у име БиХ, јесте одбијена у Хагу, али то подносиоца не амнестира од зле намере према српском народу у Српској и Србији. Међутим, највероватнији будући председник Србије јуче је на регионалном самиту у Сарајеву наступио с новом понудом.

Колумнисти

18.02.2017 у 09:15

Треба ли Николић да иде у Сарајево

Питање из наслова се поставља јер је, недуго после званичног позива из трочланог Председништва БиХ за посету крајем фебруара, један од домаћина најавио обнову тужбе против Србије због агресије и геноцида. Права добродошлица, нема шта! Изетбеговић, који ју је упутио, наставио је поруком да од тужбе неће одустати, а да је „на Николићу да одлучи да ли ће доћи или неће“. С обзиром на каменовање Вучића у Сребреници и чињеницу да одавно познати виновници још нису у затвору, било би примереније да је Бакир поручио: „Нека Томо дође само ако сме!“. Можда би зато уводно питање о не/одласку председника Србије у Сарајево требало пре свега и поставити са становишта безбедносног ризика, али је и сам циљ посете да се нормализују односи Београд–Сарајево, практично, не мање

Колумнисти

21.01.2017 у 08:15

Додик „на линији ватре“ – они одоше, а он остаје

Срећа да је до ступања на дужност новог америчког председника остало још само 48 сати па одлазећи Обама ваљда неће имати довољно времена да изазове трећи светски рат. Последње дане другог мандата овај ратоборни нобеловац за мир искористио је да пошаље тенкове у Пољску, ракете у Сирију, да протера руске дипломате, да прошири санкције Русији и још којешта да би испровоцирао ескалацију сукоба са ривалском нуклеарном суперсилом. Најсвежији пример су мере против председника Републике Српске. Додик је, истина, само лидер једног ентитета у БиХ, али ужива подршку Русије, а Српска се налази на ровитој босанској тачки балканског бурета барута. Да се не ради о претеривању показује промптна и оштра реакција Сергеја Лаврова и руског МИП-а, уз знаковиту поенту да „не сме бити рата на

Колумнисти

24.12.2016 у 09:15

Поучна ћаскања друга Бранка

Дуго владајући водећи комунистички ветерани су, као статусни атрибут, „губили“ рођено име и презиме и обично су спомињани само ратним надимком: друг Бевц (Е. Кардељ), друг Лека (А. Ранковић), друг Темпо (С. Вукмановић) друг Стари (Ђуро Пуцар), друг Мајо (Ц. Мијатовић). Наследници из средње генерације губили су само презиме, па је током 16 година на челу БиХ и Бранко Микулић постао друг Бранко. Друг Бранко за кога се везују Зимска олимпијада у Сарајеву, хиљаду школа и хиљаду километара путева у БиХ, додуше уз деценију „добровољног“ одрицања грађана по једне плате годишње, пометен је са политичке сцене у „афери Неум“. Умро је крајем рата у Сарајеву и оставио рукопис недавно објављене књиге „Кобне године” – комбинацију мемоара, ратног дневника и ћаскања о Босни с водећим личностима

Колумнисти

02.12.2016 у 08:15

Наивна конструктивност Сеада Туруље

Поводом текста „Мирни разлаз Ненада Кецмановића“, од 30. новембра Господин Туруља с правом каже да није могуће наћи Бошњака који би био спреман да разговара о мирном разлазу. Сигурно је, такође, да се не би могао наћи ни било ко у Бошњака спреман да разговара о враћању ентитетских надлежности које припадају РС према изворном Дејтону. Иако су у децембру 1995. потписали управо такав документ, готово сви Бошњаци су једино спремни да разговарају о јединственој БиХ, а пошто је ни Срби ни Хрвати неће, онда очекују да их на то натерају САД и ЕУ или Ал Каида. Међутим, да би заједница три конститутивна народа могла да опстане и функционише неопходно је да су сви сагласни, а да би се распала, довољно је и да само један неће. Шта ћемо ако, као у случају БиХ, чак два од три то неће, тј. ако у њој

Колумнисти

26.11.2016 у 08:40

Како су обмањивали и завађали у БиХ

Ко је више крив за садашње лоше односе у БиХ – домаћи или „међународни“ актери? Сваке године поводом обележавања Дејтонског споразума истиче се да Бошњаци, Срби и Хрвати ни после толико година немају заједничку визију БиХ, да ентитети не сарађују, да су Бошњаци и Хрвати у ФБиХ као „рогови у врећи“, да је РС сепаратистичка, да међунационална мржња не јењава. И напослетку, и више узгред, спомиње се како ни „међународна заједница“ не успева да нађе кључ решење за БиХ. „Међународна заједница“, међутим, и није адреса за решење проблема, него највећи део проблема. Још од самог почетка кризе у СФРЈ, САД и друге западне силе су заузеле свака своју страну у БиХ, али и манипулисале сваком од њих да би проширили свој утицај. Релативно најбоље су у том погледу прошли Срби јер су имали подршку

Колумнисти

29.10.2016 у 08:15

Како је Додикова РС постала кандидат за ЕУ

Баш оних последњих дана уочи референдума, када је постало јасно да Српска неће одустати од гласања, а Додик био код Путина, стигла је, готово непримећена, добра вест из Брисела. Неочекивано је прихваћена пријава БиХ за ЕУ. Само годину дана раније, резолутно су одбијене интервенције неких утицајних земаља и угледних лобиста да се Босни, због многобројних специфичних тешкоћа да задовољи стандардне услове, „прогледа кроз прсте”. Напротив, БиХ је често описивана као безнадежна: корумпирана политичка елита, социјална беда, незапосленост, презадуженост итд. Осим тога, у ЕУ примају искључиво демократске земље, а БиХ је под иностраним протекторатом на неодређено време уз сва диктаторска бонска овлашћења високог представника. Међутим, као што знамо, када се договори тамо где треба – све

Колумнисти

01.10.2016 у 09:35

Да ли је безазлени референдум заиста опасан

Да није трагично, било би комично! Председник РС Додик позван је на кривичну одговорност као суорганизатор референдума – непосредног изјашњавања народа који ЕУ препоручује чланицама и који се данас практикује широм демократског света. Занимљиво je да „предност” није добио представник РС у врху БиХ, Иванић, који се одлучно заложио за референдум, или Чубриловић – председник Скупштине РС, који је потписао одлуку Скупштине о референдуму, или, зашто да не, посланици који су се листом изјаснили за заказивање референдума. Или оних 99,8 одсто који су гласали „за” и који су, у ствари, главни кривци, али их штити анонимност, иначе ко зна шта би с њима било. Но, они су дан пошто је Додику уручен позив на саслушање, најавили опсаду Тужилаштва БиХ у Сарајеву. Референдумска подршка од 55 одсто

Колумнисти

03.09.2016 у 09:00

Референдум, него шта

Вучић је, као лидер у матици и одликаш на путу у ЕУ, изјавио да ће, уколико Инцко забрани референдум, сазвати састанак представника РС, а учинио је то ево и на само негативан став Савета за имплементацију мира. Додик пак, дрчни лидер угроженог ентитета, негде у исто време је рекао да високи представник Инцко не може да заустави референдум, а онда је додао да не хаје за одлуке савета јер слави рођење унуке. При само наизглед различитим ставовима сваки од њих је остао веран свом стилу политичког наступања. А шта ће урадити Инцко? У варијанти А, високи представник ће на основу ма колико спорних „бонских овлашћења” забранити референдум. После састанка у Београду, Вучић ће саопштити да је пренео став Брисела односно Немачке, али да ће коначну одлуку ипак морати да донесе руководство РС,

Колумнисти

06.08.2016 у 09:00

Овогодишње наравоученије из Поточара

Ове године комеморација у Сребреници протекла је мирно, како и доликује. Није било уобичајених сарајевских прозивки ко је био из Србије и Српске а ко није и зашто, шта је ко рекао или је пропустио да каже и сл. Није било ни псовања и каменовања званица. Инциденти, који су већ постали традиција, отклоњени су унапред. Београд је благовремено обавештен да су званичници из Србије непожељни, а они из Српске, који су имали намеру да дођу, отказали су из солидарности с матицом. „И мирна Босна“ (и Херцеговина). Уосталом, у Поточарима су још ранијих година, што под спољним притиском, што добровољно, продефиловали и Тадић, и Вучић, и Додик и Иванић и др. Најпре је то ултимативно тражила „међународна заједница”, затим је очекивано и поздрављано из Сарајева, а сада не само да то више није довољно

Претходна Следећа

Почетна / Ненад Кецмановић

05.06.2026 у 20:31

Наплата путарине на 75 станица

05.06.2026 у 20:23

Француска: отворена истрага о тортури и ратним злочинима према члановима флотиле

05.06.2026 у 20:19

Тражи се пут ка другој фази примирја у Гази

05.06.2026 у 20:09

Мајкл Јанг: Поштујем улогу Сената, нећу коментарисати моју номинацију

05.06.2026 у 20:06

Невена Ђурић: Очекујем да ће бити ванредних заседања Скупштине током лета

05.06.2026 у 19:59

Амерички новинар изјаснио се кривим да је радио као кинески агент