Невоље са цик-цак политиком

Не разумем зашто се дигла онолика граја око изјаве премијерке Ане Брнабић да би „ако би бирала између Русије и ЕУ, изабрала ово друго“. Није ли председник Вучић то исто већ толико пута поновио, па ништа. Вучић је, наиме, увек говорио да „Србија хоће у ЕУ, али неће против Русије”. Никада није рекао да „Србија хоће у савез са Русијом, али неће против ЕУ“. Очито, и његов, а не само премијеркин тас на ваги нагиње на страну Брисела. Уосталом и у програму владе стоји да европски пут Србије нема алтернативу.

Ана Брнабић не само да је тај став нешто експлицитније формулисала него је због своје радне биографије у вези са фирмама и невладиним организацијама са Запада и иначе била на оку ионако евроскептичне и русофилне јавности. Само су је чекали. Али, ваља се присетити да је и Москва подржавала европски пут Србије све док Американци, мобилишући Запад за хладноратовски фронт, нису натерали ЕУ против Русије.

На Анину изјаву за амерички „Блумберг”, дату већ у првим данима мандата, негодовала је чак и званична Москва. А онда је настао обрт. Амбасадору Чепурину показала је оригинал интервјуа у коме инкриминисане реченице – нема. Из Кремља су изразили задовољство, али на то су опет на Западу били изненађени и увређени. Није ни требало да се правда било коме сем Србима, али пошто смо се једнима сити наизвињавали, онда можемо, бар реда ради, и другима.

Професор универзитета

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ