Nevolje sa cik-cak politikom

Ne razumem zašto se digla onolika graja oko izjave premijerke Ane Brnabić da bi „ako bi birala između Rusije i EU, izabrala ovo drugo“. Nije li predsednik Vučić to isto već toliko puta ponovio, pa ništa. Vučić je, naime, uvek govorio da „Srbija hoće u EU, ali neće protiv Rusije”. Nikada nije rekao da „Srbija hoće u savez sa Rusijom, ali neće protiv EU“. Očito, i njegov, a ne samo premijerkin tas na vagi naginje na stranu Brisela. Uostalom i u programu vlade stoji da evropski put Srbije nema alternativu.

Ana Brnabić ne samo da je taj stav nešto eksplicitnije formulisala nego je zbog svoje radne biografije u vezi sa firmama i nevladinim organizacijama sa Zapada i inače bila na oku ionako evroskeptične i rusofilne javnosti. Samo su je čekali. Ali, valja se prisetiti da je i Moskva podržavala evropski put Srbije sve dok Amerikanci, mobilišući Zapad za hladnoratovski front, nisu naterali EU protiv Rusije.

Na Aninu izjavu za američki „Blumberg”, datu već u prvim danima mandata, negodovala je čak i zvanična Moskva. A onda je nastao obrt. Ambasadoru Čepurinu pokazala je original intervjua u kome inkriminisane rečenice – nema. Iz Kremlja su izrazili zadovoljstvo, ali na to su opet na Zapadu bili iznenađeni i uvređeni. Nije ni trebalo da se pravda bilo kome sem Srbima, ali pošto smo se jednima siti naizvinjavali, onda možemo, bar reda radi, i drugima.

Profesor univerziteta

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU