Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јелена Чалија

Друштво

27.11.2018 у 20:30

СПЦ тражи сазивање свеправославног сабора о аутокефалији

Васељенски патријарх Вартоломеј још једном је у директном разговору упознат са ставом Српске православне цркве у вези са ситуацијом у Украјини, а поновљена му је и иницијатива највишег црквеног тела српске цркве Светог архијерејског Сабора да о овом питању треба сазвати нови свеправославни сабор. Са васељенским патријархом састао се крајем прошле недеље митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је у патријаршијску резиденцију на Фанару дошао на путу за Молдавију. Састанак са патријархом Вартоломејем трајао је два сата и том приликом великодостојници су, како је саопштено из Митрополије црногорско-приморске, разговарали о свеправославним темама, нарочито о цркви у Црној Гори, Македонији, са посебним освртом на новонасталу ситуацији у Украјини. Понављајући став Сабора СПЦ о

Друштво

23.11.2018 у 13:43

СПЦ добила милион евра да измири старе дугове

Влада Србије одлучила је да издвоји милион евра из буџета за помоћ Патријаршији Српске православне цркве како би измирила дуговања на име пореза и доприноса за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање за своје запослене, потврђено је „Политици” у Влади Србије. Одлука је донета на седници одржаној у уторак и представља позитиван одговор на раније послати допис патријаршијске Управне канцеларије СПЦ, која се обратила влади за одобрење средстава у укупном износу од милион евра како би измирила дугове за порезе и доприносе. Уплаћени новац водиће се као дотација невладиним организацијама, а за реализацију је задужено Министарство финансија. Образлажући ову одлуку, у Влади Србије за „Политику” објашњавају да није неоубичајено да се средства из текуће буџетске резерве пребацују

Друштво

14.11.2018 у 17:08

Кардинал Шенборн: Подржавамо православаце у Бечу

Када је пре неколико дана новинарима представљао свог цењеног госта, бечког надбискупа кардинала Кристофа Шенборна, његов домаћин београдски надбискуп Станислав Хочевар између осталог је рекао да су кардинал Шенборн и он вршњаци, рођени исте 1945. године, али да за разлику од надбискупа кардинали могу до осамдесете године живота да бирају и буду бирани за папу. О томе да би управо бечки надбискуп могао бити биран за папу, писали су и поједини страни медији у време када је папа Фрањо најавио да би се могао повући с трона Светог Петра. Кардинал Шенборн потиче из старе, аристократске породице, припада реду доминиканаца, теолога Католичке цркве и ученик је Јозефа Рацингера, каснијег папе Бенедикта Шеснаестог. У посету Београдској надбискупији и Србији дошао је поводом обележавања

Друштво

07.11.2018 у 23:14

Црквена порука мира поводом стогодишњице завршетка Великог рата

На месту где је 1914. године стигао телеграм с аустроугарским ултиматумом Србији, Београдска надбискупија обележиће стогодишњицу завршетка Првог светског рата потписивањем поруке мира од стране представника цркава и верских заједница у Србији и откривањем споменика Богородици „Мајка Европе”. Поводом значајног јубилеја биће организован тродневни програм и у Србију ће доћи и високи званичник Римокатоличке цркве, кардинал Кристоф Шенборн, бечки надбискуп, најављено је јуче на конференцији за новинаре у Београдској надбискупији. У обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата које организује Београдска надбискупија учествоваће и архијереји Српске православне цркве, представници других цркава и верских заједница, али и представници Владе Србије, страних амбасада и дипломатских

Тема недеље

05.11.2018 у 20:00

Владине и невладине цркве и верске заједнице

„Особито је алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, фаворизује безначајну (’црногорску’!) сектицу Мираша Дедеића, при чему истовремено врши стални притисак на српски народ покушавајући да му наметне црногорство као национални идентитет.” Свети архијерејски Сабор, највише тело Српске православне цркве, овако је на свом последњем заседању, осврћући се на проблеме у појединачним епархијама, оценио стање у Црној Гори. Годинама се ствара слика да се „Црква налази изван правног поретка у Црној Гори” и приказује се као „политичка и наддржавна институција”, оцењује у разговору за „Политику” протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије

Друштво

04.11.2018 у 18:30

Срби граде школу у Боцвани

На свечани чин који се одиграо недавно, освећење Цркве Светог Саве у афричком граду Габорону, Срби из Боцване чекали су 20 година. Замисао из 1998. године остварена је на најлепши начин 27. октобра, када је патријарх српски Иринеј освештао други храм Српске православне цркве на афричком континенту, посвећен Светом Сави. Земљиште за цркву донирала је 2016. породица Николић, Миливоје и његова супруга Линет, с децом Јованом и Заром, али у њену градњу уложен је огроман труд и других Срба из Боцване. С благословом патријарха Иринеја и уз помоћ надлежног свештеника, пароха јужноафричког, њихови напори уродили су плодом. Српска заједница желела је на овај начин да остави траг за будућа поколења и генерације и да сачува своју културу и традицију у држави коју наш саговорник Миливоје

Препоручујемо

03.11.2018 у 23:35

Цариград ствара нови црквени поредак

Последње одлуке Синода Васељенске патријаршије представљају грубо кршење црквеног права. Оне за циљ имају легализовање расколника и упад на канонску територију Московске Патријаршије. Овако је у ексклузивном интервјуу за „Политику”, митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије прокоментарисао синодске одлуке Цариграда којима је укинуто право Московској патријаршији да рукополаже кијевске митрополите као и да са рашчињеног епископа Филарета Денисенка скине анатему.– Реакција Светог Синода наше цркве од 15. октобра представља само одговор на стање које је настало због поступака Цариграда.

Друштво

30.10.2018 у 23:44

Између духовног надзора Цариграда и одлуке Москве

Смештену на полуострву у подножју Атоса, јединствену због свог специфичног уређења, Свету Гору њена географска изолованост и широка самоуправа коју ужива свакако не изузимају из живота православне цркве. Велики потреси у православљу осећају се и у овој монашкој заједници, коју чини двадесет манастира, па је тако и последњих недеља, од када православни свет потресају питање давања аутокефалности цркви у Украјини и прекид евхаристијског општења Цариградске и Московске патријаршије. На Светој Гори постоји један руски манастир – Свети Пантелејмон, који попут свих осталих светогорских светиња ужива самосталност у организовању унутрашњег живота и под духовном је јурисдикцијом Васељенске патријаршије

Друштво

29.10.2018 у 23:44

Нема забране да Срби иду на Хиландар

Хоће ли васељенски патријарх Вартоломеј забранити Србима да иду на Хиландар због подршке Српске православне цркве Московској патријаршији, која је због Украјине прекинула канонско општење с Цариградом, тренутно је непостојеће питање. Иако су најновија дешавања око давања аутокефалности украјинској цркви показала да је и немогуће могуће, сценарио такве забране изгледа, чак и у овим новим околностима, невероватан. У поставци горњег питања пренебрегава се чињеница да СПЦ, ни у својим саопштењима ни кроз изјаве својих архијереја, није дала подршку Московској патријаршији, већ очувању канонског поретка и дијалогу, као и да њени односи с Васељенском патријаршијом нису нарушени

Друштво

28.10.2018 у 16:00

Црквама враћено 90 одсто одузете имовине

Враћање имовине одузете после Другог светског рата црквама и верским заједницама на самом је крају и према проценама Агенције за реституцију решено је више од 90 одсто предмета. Кроз процес конфесионалне реституције враћено је право својине на укупно 58.083 хектара земљишта (пољопривредног, шумског и грађевинског) и 91.000 квадратних метара објеката који су сада у поседу предратних власника, цркава и верских заједница. Највише имовине, очекивано, добила је Српска православна црква, којој је највише и одузето. Од 3.049 захтева за реституцију више од половине, тачније 1.602, поднела је СПЦ. Њој је до сада укупно враћено 55.426 хектара земљишта и 49.477 квадратних метара објеката. Следећа верска заједница по обиму враћене имовине је Римокатоличка црква: укупно 1.365 хектара земљишта и

Претходна Следећа

Почетна / Јелена Чалија

11.06.2026 у 14:27

Кина гради другу највећу нуклеарну подморничку силу

11.06.2026 у 14:22

Влада усвојила низ докумената за несметани рад државних органа

11.06.2026 у 14:22

Кина у кратком року отказала два планирана дипломатска састанка са Европском унијом

11.06.2026 у 14:22

Књижара код Каленић пијаце добила име по Драгославу Михаиловићу

11.06.2026 у 14:20

Повукао се са функције британски министар одбране

11.06.2026 у 14:16

Ухапшен мушкарац у Бачкој Паланци осумњичен за 14 крађа