Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јелена Чалија

Друштво

08.05.2016 у 22:00

Један неофашистички венац неће променити историју Јасеновца

Хиљаде младих, Јевреја и нејевреја, марширало је у четвртак у тишини од капије нацистичког концентрационог логора Аушвиц на југу Пољске до гасних комора и Споменика жртвама Холокауста. Био је то „Марш живих” некадашњом стазом смрти у знак сећања на ужасно страдање, чији је један од језивих споменика и данас видљиви цинични натпис на Аушвицу „Рад ослобађа”. Пети мај, кад се у Израелу обележава Јом хашоа за Ефраима Зурофа, директора Центра „Симон Визентал” и познатог ловца на нацисте, снажан је повод да се објави позив на буђење.

Друштво

30.04.2016 у 20:05

Уздизање атељеа под куполом Храма Светог Саве

Уз мало храбрости да погледате надоле, из више од педесет метара високе поткуполе галерије Храма Светог Саве, види се титрави пламен свећа које горе за живе и мртве. Десетине верника, из ове перспективе, изгледају као тачкице које се крећу. У висини нашег погледа, радници довршавају постављање радне платформе. Носе велике лимене плоче, варе, мере растојања, као да се налазе на било ком градилишту на тлу. Постављањем три решеткаста носача главне носеће челичне конструкције радне платформе у простору куполе, у Храму Светог Саве отпочели су радови на изради мозаика. Ти носачи, гледани са тла, не изгледају тако моћно, а у ствари су пресека 2,6 пута

Друштво

29.04.2016 у 22:00

Срби у Хрватској ће постати прошлост

„Није лак посао владици у Далмацији”, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски настројен католички клер, али и на аустријске власти које православној цркви гарантују иста права као и осталим црквама само на папиру. Ни данас није лак посао владици у Далмацији. Тензије између две суседне државе, Хрватске и Србије, које су последњих месеци, нажалост, све чешће, овде нису само ствар медијских анализа и политичких расправа, већ свакодневног живота. – Наши су људи овде преосетљиви и свака тензија и погоршање односа са Србијом се и те како осећа. Прва реакција је „бежање у мишје рупе“. То је посебно изражено у градовима. У залеђима градова се слободније живи и дише. Добро је да Хрватска и Србија имају добре

Уводник

26.04.2016 у 22:00

Камени цвет

Ако не знате превише о мађарској историји, можете се као ја изненадити ако вас у Будимпешти шетња нанесе на ред гвоздених ципела, дечјих, мушких и женских, распертланих и изувених уз саму ивицу дунавског шеталишта. Ципеле делују обично, свакодневно, као да се ту случајно изуо неко ко је ујутро кренуо у школу или на посао. Гвоздени споменик оставио је на мене снажан утисак. Застала сам крај табле на којој пише: „У знак сећања на жртве стрељане у Дунаву од полиције стреластих крстова 1944/45”. Помислила сам да је реч о Јеврејима, иако то на табли није наведено. И јесте реч о споменику Јеврејима које су стрељали мађарски фашисти. Терали су их да се изују тик поред воде: да би пуцали у њих. Тела су падала у Дунав и река их је брзо односила. Дунав је те зиме, када су Немци срушили Хортијеву

Друштво

20.04.2016 у 08:05

Степинца од ореола дели само папин потпис

Загребачки надбискуп из периода Другог светског рата, кардинал Алојзије Степинац биће проглашен светим без обзира на рад мешовите православно-католичке комисије и без обзира на противљење Српске православне цркве. Овакав став више пута до сада поновили су највиши представници Римокатоличке цркве у Хрватској, али га још увек директно није изнео ниједан високи представник Ватикана. Додуше, после неколико састанака у Риму, великодостојници Католичке цркве у Хрватској преносили су својим верницима и јавности да папа не доводи у питање Степинчеву светост оснивањем комисије у којој већину чине архијереји из редова Српске православне цркве и Католичке цркве. Хрватска бискупска конференција почетком априла поновила је оно што се из редова Католичке цркве у Хрватској могло чути и непосредно

Друштво

16.04.2016 у 22:00

На помолу дизајнирање беба

Винсент Фримен, зачет природним путем, има срчану ману и огромну жељу да у свету генетички савршених људи отпутује у свемир. Једина шанса му је да лажира свој ДНК материјал и тако се нађе у тиму корпорације „Гатака” која припрема први лет на Сатурнов месец. Ово није препорука да погледате филм „Гатака” из 1997. године, већ тема за размишљање. Пре свега двадесетак година филм о генетички савршеним људима сврстан је у жанр научне фантастике. Данас о „едитовању гена”, генетичком инжењерингу, „дизајнирању беба”, с проф. др Војином Ракићем, редовним професором и научним саветником Института друштвених наука, директором Центра за биоетичке студије и шефом Унескове катедре за биоетику за Европу, више о не разговарамо као о научној фантастици, већ као о стварности

Друштво

06.04.2016 у 22:00

За цркву је свето тројство муж, жена и дете

Као да је у питању наставак популарног бестселера, објављујући вест из Ватикана да ће у петак бити представљена папина ексхортација о породици и браку, медији обавезно додају да се ради о дуго ишчекиваном документу. Атмосферу пред јавно објављивање, подгревају подсећања да би овај нови папин документ требало да се бави питањима која су већ изазвала дебату у Католичкој цркви, попут причешћивања разведених и оних који су поново ступили у брак, ванбрачних заједница, истополних бракова. Света столица успела је да сачува садржај од превременог појављивања у медијима, а до сада се само зна да је наслов документа „Радост љубави“ („Amoris Laetitia”) и да је обима око 200 страна. Процењује се да он неће донети велике искораке у досадашњем учењу Католичке цркве о питањима брака и породице,

Друштво

31.03.2016 у 08:05

Руске монахиње оживеле српске женске манастире

Целог живота митрополита Антонија Храповицког (1863–1936), чувеног руског богослова и теолога који је оставио знатног трага и у Српској православној цркви, пратила је легенда да је послужио као инспирација Фјодору Достојевском да створи лик Аљоше Карамазова. Митрополит Антоније био је део велике руске емиграције која је после Октобарске револуције нашла уточиште у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. И у Србији, где је дошао 1921. године, уживао је велики углед. Посебну пажњу и поштовање указивали су му и регент Александар Карађорђевић и тадашњи српски патријарх Димитрије. Поглавар Руске заграничне цркве, формиране 1921. године, умро је пре тачно осамдесет година и сахрањен је у крипти Иверске капеле на

Друштво

28.03.2016 у 08:30

Српски Јад Вашем чека на локацију

Процене броја српских жртава у ратовима, различитим оружаним сукобима у двадесетом веку толико се разликују да постају погодан терен за расправе које завршавају острашћеним оптужбама. Солидна временска дистанца од чак 75 година од стварања концентрационог логора Јасеновац, на пример, није нас ближе довела истини о броју жртава тог логора на територији НДХ. И даље се на једној страни говори о десетинама хиљадама, а на другој о стотинама хиљада. Сматрајући да би поименични спискови српских жртава ратова и сукоба у прошлом веку требало да се сакупе, група интелектуалаца из Србије основала је Друштво за подизање центра српским жртвама геноцида у двадесетом веку. Са његовим оснивачима, су академик Василије Крестић, који је председник управног одбора друштва, Александар Матановић, председник

Друштво

24.03.2016 у 17:37

Васкршња питања парламентима света

Васкрс куца на врата срца свим очевима, свим одговорним особама у црквеним и друштвеним заједницама и свима нам испитује савест: Јеси ли и ти тако богат у милосрђу, да у „мртвима” и „изгубљенима” будиш жељу за повратак у живот, у одговорност? Ово су речи из васкршње посланице београдског надбискупа Станислава Хочевара, коју је он прочитао у просторијама Београдске надбискупије у Београду. Подсећајући да је васкрснуће Христово средишња тајна свега постојећег, београдски надбискуп се запитао у својој посланици: „Васкрс поставља питање свим очевима породице, свим очевима заједница, народа, држава, Европе, као и свих осталих континената и света: Бринете ли и ви попут Оца за све немоћне, изгубљене, залутале? Васкрс испитује све парламенте и водеће структуре света: Зашто одбацујете Оца?

Претходна Следећа

Почетна / Јелена Чалија

12.06.2026 у 12:11

Сутра променљиво облачно и мало топлије

12.06.2026 у 12:10

Експо 2027: Волонтери важан део слике коју ће свет понети из Србије

12.06.2026 у 12:08

Блокадери позвали на навијање за државе које не признају тзв. Косово, па се предомислили

12.06.2026 у 12:07

Драгoсављевић и Достанићева у А финалу

12.06.2026 у 12:00

Почела изградња дела ауто-пута Бијељина‒Брчко

12.06.2026 у 11:59

Отворене пријаве за органске произвођаче и чуваре старих сорти, награде до милион динара