Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Društvo

08.05.2016 u 22:00

Jedan neofašistički venac neće promeniti istoriju Jasenovca

Hiljade mladih, Jevreja i nejevreja, marširalo je u četvrtak u tišini od kapije nacističkog koncentracionog logora Aušvic na jugu Poljske do gasnih komora i Spomenika žrtvama Holokausta. Bio je to „Marš živih” nekadašnjom stazom smrti u znak sećanja na užasno stradanje, čiji je jedan od jezivih spomenika i danas vidljivi cinični natpis na Aušvicu „Rad oslobađa”. Peti maj, kad se u Izraelu obeležava Jom hašoa za Efraima Zurofa, direktora Centra „Simon Vizental” i poznatog lovca na naciste, snažan je povod da se objavi poziv na buđenje.

Društvo

30.04.2016 u 20:05

Uzdizanje ateljea pod kupolom Hrama Svetog Save

Uz malo hrabrosti da pogledate nadole, iz više od pedeset metara visoke potkupole galerije Hrama Svetog Save, vidi se titravi plamen sveća koje gore za žive i mrtve. Desetine vernika, iz ove perspektive, izgledaju kao tačkice koje se kreću. U visini našeg pogleda, radnici dovršavaju postavljanje radne platforme. Nose velike limene ploče, vare, mere rastojanja, kao da se nalaze na bilo kom gradilištu na tlu. Postavljanjem tri rešetkasta nosača glavne noseće čelične konstrukcije radne platforme u prostoru kupole, u Hramu Svetog Save otpočeli su radovi na izradi mozaika. Ti nosači, gledani sa tla, ne izgledaju tako moćno, a u stvari su preseka 2,6 puta

Društvo

29.04.2016 u 22:00

Srbi u Hrvatskoj će postati prošlost

„Nije lak posao vladici u Dalmaciji”, pisao je pre više od veka čuveni dalmatinski episkop Nikodim Milaš, koji se žalio na pravoslavnu inteligenciju, neprijateljski nastrojen katolički kler, ali i na austrijske vlasti koje pravoslavnoj crkvi garantuju ista prava kao i ostalim crkvama samo na papiru. Ni danas nije lak posao vladici u Dalmaciji. Tenzije između dve susedne države, Hrvatske i Srbije, koje su poslednjih meseci, nažalost, sve češće, ovde nisu samo stvar medijskih analiza i političkih rasprava, već svakodnevnog života. – Naši su ljudi ovde preosetljivi i svaka tenzija i pogoršanje odnosa sa Srbijom se i te kako oseća. Prva reakcija je „bežanje u mišje rupe“. To je posebno izraženo u gradovima. U zaleđima gradova se slobodnije živi i diše. Dobro je da Hrvatska i Srbija imaju

Uvodnik

26.04.2016 u 22:00

Kameni cvet

Ako ne znate previše o mađarskoj istoriji, možete se kao ja iznenaditi ako vas u Budimpešti šetnja nanese na red gvozdenih cipela, dečjih, muških i ženskih, raspertlanih i izuvenih uz samu ivicu dunavskog šetališta. Cipele deluju obično, svakodnevno, kao da se tu slučajno izuo neko ko je ujutro krenuo u školu ili na posao. Gvozdeni spomenik ostavio je na mene snažan utisak. Zastala sam kraj table na kojoj piše: „U znak sećanja na žrtve streljane u Dunavu od policije strelastih krstova 1944/45”. Pomislila sam da je reč o Jevrejima, iako to na tabli nije navedeno. I jeste reč o spomeniku Jevrejima koje su streljali mađarski fašisti. Terali su ih da se izuju tik pored vode: da bi pucali u njih. Tela su padala u Dunav i reka ih je brzo odnosila. Dunav je te zime, kada su Nemci srušili Hortijevu

Društvo

20.04.2016 u 08:05

Stepinca od oreola deli samo papin potpis

Zagrebački nadbiskup iz perioda Drugog svetskog rata, kardinal Alojzije Stepinac biće proglašen svetim bez obzira na rad mešovite pravoslavno-katoličke komisije i bez obzira na protivljenje Srpske pravoslavne crkve. Ovakav stav više puta do sada ponovili su najviši predstavnici Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, ali ga još uvek direktno nije izneo nijedan visoki predstavnik Vatikana. Doduše, posle nekoliko sastanaka u Rimu, velikodostojnici Katoličke crkve u Hrvatskoj prenosili su svojim vernicima i javnosti da papa ne dovodi u pitanje Stepinčevu svetost osnivanjem komisije u kojoj većinu čine arhijereji iz redova Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve. Hrvatska biskupska konferencija početkom aprila ponovila je ono što se iz redova Katoličke crkve u Hrvatskoj moglo čuti i neposredno

Društvo

16.04.2016 u 22:00

Na pomolu dizajniranje beba

Vinsent Frimen, začet prirodnim putem, ima srčanu manu i ogromnu želju da u svetu genetički savršenih ljudi otputuje u svemir. Jedina šansa mu je da lažira svoj DNK materijal i tako se nađe u timu korporacije „Gataka” koja priprema prvi let na Saturnov mesec. Ovo nije preporuka da pogledate film „Gataka” iz 1997. godine, već tema za razmišljanje. Pre svega dvadesetak godina film o genetički savršenim ljudima svrstan je u žanr naučne fantastike. Danas o „editovanju gena”, genetičkom inženjeringu, „dizajniranju beba”, s prof. dr Vojinom Rakićem, redovnim profesorom i naučnim savetnikom Instituta društvenih nauka, direktorom Centra za bioetičke studije i šefom Uneskove katedre za bioetiku za Evropu, više o ne razgovaramo kao o naučnoj fantastici, već kao o stvarnosti

Društvo

06.04.2016 u 22:00

Za crkvu je sveto trojstvo muž, žena i dete

Kao da je u pitanju nastavak popularnog bestselera, objavljujući vest iz Vatikana da će u petak biti predstavljena papina ekshortacija o porodici i braku, mediji obavezno dodaju da se radi o dugo iščekivanom dokumentu. Atmosferu pred javno objavljivanje, podgrevaju podsećanja da bi ovaj novi papin dokument trebalo da se bavi pitanjima koja su već izazvala debatu u Katoličkoj crkvi, poput pričešćivanja razvedenih i onih koji su ponovo stupili u brak, vanbračnih zajednica, istopolnih brakova. Sveta stolica uspela je da sačuva sadržaj od prevremenog pojavljivanja u medijima, a do sada se samo zna da je naslov dokumenta „Radost ljubavi“ („Amoris Laetitia”) i da je obima oko 200 strana. Procenjuje se da on neće doneti velike iskorake u dosadašnjem učenju Katoličke crkve o pitanjima braka i porodice,

Društvo

31.03.2016 u 08:05

Ruske monahinje oživele srpske ženske manastire

Celog života mitropolita Antonija Hrapovickog (1863–1936), čuvenog ruskog bogoslova i teologa koji je ostavio znatnog traga i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pratila je legenda da je poslužio kao inspiracija Fjodoru Dostojevskom da stvori lik Aljoše Karamazova. Mitropolit Antonije bio je deo velike ruske emigracije koja je posle Oktobarske revolucije našla utočište u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. I u Srbiji, gde je došao 1921. godine, uživao je veliki ugled. Posebnu pažnju i poštovanje ukazivali su mu i regent Aleksandar Karađorđević i tadašnji srpski patrijarh Dimitrije. Poglavar Ruske zagranične crkve, formirane 1921. godine, umro je pre tačno osamdeset godina i sahranjen je u kripti Iverske kapele na

Društvo

28.03.2016 u 08:30

Srpski Jad Vašem čeka na lokaciju

Procene broja srpskih žrtava u ratovima, različitim oružanim sukobima u dvadesetom veku toliko se razlikuju da postaju pogodan teren za rasprave koje završavaju ostrašćenim optužbama. Solidna vremenska distanca od čak 75 godina od stvaranja koncentracionog logora Jasenovac, na primer, nije nas bliže dovela istini o broju žrtava tog logora na teritoriji NDH. I dalje se na jednoj strani govori o desetinama hiljadama, a na drugoj o stotinama hiljada. Smatrajući da bi poimenični spiskovi srpskih žrtava ratova i sukoba u prošlom veku trebalo da se sakupe, grupa intelektualaca iz Srbije osnovala je Društvo za podizanje centra srpskim žrtvama genocida u dvadesetom veku. Sa njegovim osnivačima, su akademik Vasilije Krestić, koji je predsednik upravnog odbora društva, Aleksandar Matanović,

Društvo

24.03.2016 u 17:37

Vaskršnja pitanja parlamentima sveta

Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima, svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama i svima nam ispituje savest: Jesi li i ti tako bogat u milosrđu, da u „mrtvima” i „izgubljenima” budiš želju za povratak u život, u odgovornost? Ovo su reči iz vaskršnje poslanice beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara, koju je on pročitao u prostorijama Beogradske nadbiskupije u Beogradu. Podsećajući da je vaskrsnuće Hristovo središnja tajna svega postojećeg, beogradski nadbiskup se zapitao u svojoj poslanici: „Vaskrs postavlja pitanje svim očevima porodice, svim očevima zajednica, naroda, država, Evrope, kao i svih ostalih kontinenata i sveta: Brinete li i vi poput Oca za sve nemoćne, izgubljene, zalutale? Vaskrs ispituje sve parlamente i vodeće strukture sveta: Zašto

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Čalija