Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јелена Чалија

Друштво

15.02.2016 у 22:05

Део имовине Јевреја остаће у српским ризницама културе

Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника усвојен је у петак у Скупштини Србије. Неколико дана раније, судија Елен Хелер, која је предводила делегацију Светске јеврејске организације за реституцију (WЈРО), подсетила је приликом посете нашој земљи да је, од 46 европских земаља потписница Терезинске декларације из 2009, једино Србија донела овакав закон. Ова декларација није обавезујућег карактера, али подстиче земље да реше питање јеврејске имовине одузете током Другог светског рата и даје основна упутства и смернице како би оно могло бити регулисано. Наша земља има већ два закона о враћању имовине – један који регулише реституцију црквама и верским заједницама и други, који се односи на такозвану општу реституцију. Сличне

Друштво

09.02.2016 у 22:00

Једна епархија, а три паралелне власти

Два епархијска савета која међусобно оспоравају легитимност један другоме, патријарх Иринеј као администратор, умировљени владика Георгије који понавља да није у расколу, али и да неће да иде из Канаде, и „расколничка групација Марка Радосављевића“ (световно име рашчињеног епископа рашко-призренског Артемија). Такво је тренутно стање у Епархији канадској. Изгледа тешко размрсиво, мада за све постоје званичне одлуке највишег црквеног тела Светог архијерејског сабора, донете на истом заседању у мају прошле године. А по њима, патријарх Иринеј управља Епархијом канадском до избора новог епископа, владика Георгије је разрешен управљања том епархијом и дужан да преда власт администратору, а њихов некадашњи сабрат, владика Артемије, избачен је из црквене заједнице и враћен у ред

Друштво

04.02.2016 у 22:00

Степинчева канонизација прворазредно политичко питање

Канонизација кардинала Алојзија Степинца, за коју представници и Српске православне цркве и Римокатоличке цркве у Хрватској, понављају да је искључиво ствар цркве, одавно је то престала да буде. У њу су укључени чак и председници држава: о Степинцу и његовом проглашењу светим са папом Фрањом разговарали су и председник Србије, Томислав Николић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић. Данима су летеле међуминистарске дипломатске варнице на релацији Србија-Хрватска после изјаве Александра Вулина да је Степинац „усташки викар”. Најновија теза била је да је уврштавање у ред светих загребачког надбискупа “камен спотицања” у односима Србије и Хрватске и да је баш због тога наводно званични Загреб одложио посету председника Србије Томислава Николића, јер је он папи Фрањи скренуо пажњу

Друштво

04.02.2016 у 08:05

Како је Недићева власт продавала куће Јевреја

Готово истовремено, српска јавност је била обавештена да је суд прихватио да разматра захтев за рехабилитацију Милана Недића и да би ускоро требало да буде усвојен закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста. Овај правни акт требало би да, између осталог, ублажи последице Уредбе о припадању имовине Јевреја Србији, коју је 1942. године потписао председник министарског савета Милан Недић С једне стране, дакле, суд ће разматрати треба ли Недићу вратити одузета грађанска права (а за многе рехабилитоване до сада следећи корак је био враћање имовине) док ће са друге стране Агенција за реституцију јеврејским општинама враћати имовину која је одузимана Јеврејима по Недићевој уредби. Ако суд одлучи да рехабилитује Милана Недића нашли бисмо се у парадоксалној ситуацији да

Друштво

30.01.2016 у 22:05

Држава враћа имовину жртава холокауста

Имовина жртава холокауста који немају живих законских наследника биће враћена јеврејским општинама у Србији, односно Савезу јеврејских општина. Осим тога, из буџета Републике Србије сваке године биће издвајано 950.000 евра као финансијска подршка Савезу јеврејских општина у наредних 25 година. Ова законска решења, о којима се дуго говорило, део су нацрта закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника, документа који би следеће недеље требало да се нађе пред члановима Владе Србије. Нацрт закона добио је сагласности свих министарстава, а његово скоро усвајање најавио је премијер Вучић. Поводом Међународног дана сећања на жртве холокауста, он је изјавио да ће убрзо бити исправљена неправда према јеврејским жртвама окупаторског

Друштво

29.01.2016 у 20:10

Митрополит Порфирије: Незапамћени напади на СПЦ и српски народ у Хрватској

„Осећање дубоке туге и жаљења изазивају и они, који свесно или несвесно, ових дана доприносе изливу нетрпељивости према српском народу, као и продубљивању јаза између Хрвата и Срба који су неминовно упућени једни на друге”, саопштио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Митрополит се, како наводи, „саопштењем за јавност огласио поводом медијских напада појединаца и удружења на Српску православну цркву, њено свештенство и верни народ у Хрватској”. У једном од тих недавних медијских напада, водитељ емисије „Марков трг” на загребачкој ТВ З1 Марко Јурич поручио је „драгим Загрепчанима који шећу Цветним тргом” у строгом центру хрватске престонице да се пазе „четничког викара” који у њој столује. Телевизија је добила тродневну забрану емитовања због говора мржње, а водитељ Јурич

Друштво

27.01.2016 у 18:05

Град Чикаго слави Дан школе Свети Сава

Данашњи дан у Чикагу по први пут ће осванути као Дан Академије „Свети Сава“. Одлуком градоначелника Емануела Рама 27. јануар званично је проглашен за дан основне школе Српске православне цркве, која је основана при чикашком Саборном храму Васкрсења Христовог. У образложењу, Рам је навео да је Академија „Свети Сава” једина основна школа у Чикагу која нуди целодневно двојезично образовање на српском и руском језику, као и да има „ програм образовања утемељен на православљу који деци даје чврст духовни оријентир како у учионици, тако и ван ње”. Он је приметио и да се број ученика од оснивања школе утростручио и да сваке године расте за 17 одсто. „ Позивам све становнике Чикага да препознају трајне доприносе академије и њихово чврсто уверење у снагу образовања које је подигло генерације

Друштво

23.01.2016 у 22:00

Украјински расколници су пријатељи Мираша Дедеића

Предстојећи дијалог Српске православне цркве и Римокатоличке цркве о канонизацији загребачког надбискупа кардинала Алојзија Степинца пратиће и Московска патријаршија, иако у њему неће учествовати. Други човек Руске православне цркве митрополит волоколамски Иларион Алфејев, шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, каже у интервјуу за „Политику” да очекује конструктивне резултате тих разговора, али напомиње да ниједна православна помесна црква не може утицати на процес канонизације којим руководи искључиво Римокатоличка црква. Иако папина посета Србији, како је и званично саопштено из српске Патријаршије, није била на дневном реду прошлонедељног састанка делегације СПЦ с поглаваром свих католика, медији су је ипак наметнули као тему. Тако се поново провукла и незванична

Друштво

20.01.2016 у 08:05

Ватикан треба да саслуша мишљење СПЦ о Степинцу

Патријарх Иринеј затражио је да се Степинчево проглашење за свеца одложи „до даљњег“, односно на неодређено. Са хрватске стране могли су се чути и коментари да је папин предлог да се формира комисија о Степинцу уступак који је српској цркви учињен зарад бољих односа са највећом православном помесном црквом – руском. Митрополит волоколамски Иларион Алфејев је шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, лаички говорећи шеф дипломатије руске цркве. Медији га често представљају и као другог човека Московске патријаршије. Попут сабраће из српске цркве и он се нада да је формирање „ватиканске комисије“ добар знак

Друштво

06.01.2016 у 21:37

Патријарх пред узбурканим морем

Српски политички прваци у Војводини, нарочито представници радикала, оптуживали су га за разбацивање црквено-народног новца и шуровање са угарским властима. Представници угарских власти вршили су притисак на њега да измести своје седиште из Сремских Карловаца у Будимпешту и да уведе помоћног епископа суфрагана, све како би ограничили његову власт и одвојили га од народа. Патријарх Лукијан Богдановић (1867-1913) није испунио жеље ниједних ни других: нити је предао народним представницима...

Претходна Следећа

Почетна / Јелена Чалија

12.06.2026 у 01:52

Аргентина прва, селекција Шпаније друга, Француска је пала са прве на трећу

12.06.2026 у 01:31

Три црвена картона и победа Мексика против Јужне Африке на отварању СП

12.06.2026 у 01:09

Каласова реаговала на документ француске владе

12.06.2026 у 00:50

Кошаркаши Барселоне победили Тенерифе и повели 2:0 у полуфиналу плеј-офа

12.06.2026 у 00:42

Убијен мушкарац у Параћину

12.06.2026 у 00:24

Приведена двојица директора српских ОШ из Косовске Каменице