Држава враћа имовину жртава холокауста

Према нацрту, захтеве за реституцију одузете покретне и непокретне имовине подносиће јеврејске општине на чијој се територији имовина налази. Рок за подношење захтева је три године. Како објашњава Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију, техничка решења из закона о општој реституцији примењиваће се и у овим случајевима.  

– Када нека имовина остане без наследника, по правилима општег  имовинског права требало би да припадне држави, али је овде специфична ситуација због судбине јеврејске заједнице у Србији која је на суров начин готово потпуно нестала током Другог светског рата. Међутим, овде се не ради о одговорности Србије за холокауст. Краљевина Југославија била је жртва агресије, Србија је била окупирана у Другом светском рату. Недићев окупациони режим је био квислиншки, а Србија је била део антифашистичке коалиције, шта год ревизионисти мислили. Реч је, дакле, о акту солидарности са нашим суграђанима Јеврејима, који у Београду живе дуже од 500 година, и који су у том периоду претрпели ужасно страдање – каже Секулић.

Овај став формулисан је и у нацрту закона. „Изрази употребљени у овом закону (одузимање, враћање и сл.) имају се тумачити искључиво као изражавање саосећања, солидарности и разумевања Републике Србије за страдање јеврејског народа на својој територији током непријатељске окупације од 6. априла 1941. године до 9. маја 1945. године, одричући сваку одговорност Републике Србије за страховите патње и штету нанету жртвама холокауста и другим жртвама нацизма на својој територији, у условима непријатељске окупације.”

Овим нацртом предвиђена је и финансијска подршка државе Савезу јеврејских општина, а прописано је и у које сврхе може бити утрошено 950.000 евра годишње. Средства се могу користити за научно проучавање и истраживање периода холокауста и других злочина нациста, као и образовање о холокаусту, финансијску подршку преживелим жртвама холокауста, али и школовање и стипендирање студената, младих талената и научника из Републике Србије или у хуманитарне сврхе у Републици Србији. Она могу бити коришћена и као финансијска подршка јеврејској заједници у нашој земљи. О управљању новцем стараће се Одбор за надзор. Овај новац, како истиче Страхиња Секулић, неће бити коришћен за, на пример, изградњу меморијалног центра на Старом сајмишту, месту где је био озлоглашени логор за Јевреје, касније и Србе и Роме, „јер би то значило да се имовином јеврејских жртава обележава место где су страдали”. – Дужност је државе, а то је и њена намера, да достојно обележи Старо сајмиште, али и Топовске шупе, Бањицу, Јајинце, који су били део тог система убијања – објашњава Секулић.

Имовина на коју се односи овај нацрт закона тек треба да буде предмет разматрања у Агенцији за реституцију, и то после усвајања закона.

Др Рубен Фукс, председник Савеза јеврејских општина Србије, подсећа да је више од 80 одсто предратне популације Јевреја у Србији страдало током Другог светског рата.

– Ми имамо податке о њиховој имовини што се тиче централне Србије и Баната, односно онога што је било немачка окупациона зона. Оквирно, то је половина целокупне имовине. За подручја Бачке и Срема обрадили смо отприлике половину података. Што се тиче имовине за коју већ имамо прикупљене податке, они подразумевају имена и презимена власника, локације, катастарске парцеле, бројеве катастарских честица, а за један део и опис имовине и ратну процену вредности изражену у Недићевим динарима – каже др Фукс.

Он наводи да је реч о око 3.200 ставки, али да је питање колико ће од те имовине моћи да буде враћено. По Закону о реституцији имовине црквама и верским заједницама из 2006. године, Јеврејској заједници, како наглашава, враћен је до сада мањи део.

Према најави директора Агенције за реституцију, у наредних неколико месеци Јеврејској заједници биће враћена синагога у Земуну.

– Има још неколико синагога у Србији које треба да нам буду враћене, али најзначајнија је она у Апатину која је по свом фрескосликарству јединствена у свету. Она би свакако требало да буде очувана. Неко време је била богомоља друге верске заједнице, нисам сигуран која јој је сада намена, али је требало да се користи у културне сврхе. И земунска синагога је такође требало да послужи у културне сврхе, али је једно време била диско-клуб, а сада је ресторан – напомиње др Фукс.