Следе најважније битке

Исто­ри­ја, тра­ди­ци­ја, емо­ци­ја, сим­бо­ли­ка. Има не­што по­себ­но на Вим­блдо­ну, не­што што га из­два­ја од оста­лих гренд слем тур­ни­ра и због че­га нај­бо­љи свих вре­ме­на та­ко вр­хун­ски, та­ко из­ван­ред­но, са 39 го­ди­на мо­же да по­ка­же спе­ци­ја­ли­те­те из ре­пер­то­а­ра.

До­бро по­зна­та Род Леј­вер аре­на је­сте днев­ни бо­ра­вак Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа – Аустра­лиј­ски опен си­гур­но му је је­дан од оми­ље­них так­ми­че­ња, пре све­га за­то што је у Мел­бур­ну осво­јио пр­ви тро­феј из нај­вред­ни­је ко­лек­ци­је, али и ју­би­лар­ни 10. кад је 2023. из­јед­на­чио ре­корд ве­чи­тог ри­ва­ла Ра­фа­е­ла На­да­ла у тој ка­те­го­ри­ји.

Ме­ђу­тим, Цен­трал­ни те­рен у Лон­до­ну је ме­сто на ко­јем је срп­ски ас сно­ве пре­тво­рио у ја­ву. На зе­ле­ном те­пи­ху је пр­ви пут по­стао нај­бо­љи те­ни­сер пла­не­те и 2011. пре­ми­јер­но до­шао до нај­вред­ни­јег тро­фе­ја у игри са лоп­ти­цом и ре­ке­том.

Ни­шта се ни­је про­ме­ни­ло код Ђо­ко­ви­ћа ни ове се­зо­не, по­го­то­во у че­тврт­фи­нал­ном ме­чу про­тив Фе­лик­са Оже-Али­ја­си­ма – 7:6 (12:10), 3:6, 6:3, 6:7 (4:7), 7:6 (10:4). Пет са­ти и 15 ми­ну­та – тест из­др­жљи­во­сти и сна­ге, про­ве­ра ква­ли­те­та и до­каз су­пер­и­ор­но­сти. По­сле ду­е­ла са Ро­ма­ном Са­фи­ју­љи­ном (Ру­си­ја) тра­жио је пра­ву игру и си­гур­ност, а упра­во та­кав био је кад је би­ло нај­по­треб­ни­је про­тив 23-го­ди­шњег Ка­на­ђа­ни­на – у ме­чу за пла­сман у по­лу­фи­на­ле.

Ве­ро­ват­но не по­сто­ји бо­ља увер­ти­ра за још је­дан кла­сик и мег­дан са Ја­ни­ком Си­не­ром (Ита­ли­ја) у пе­так.

– Уз­бу­дљи­во је би­ти део та­ко еп­ског ме­ча ко­ји је тра­јао пре­ко пет са­ти. Искре­но, био је то је­дан од нај­бо­љих ме­че­ва ко­је сам ика­да играо на Вим­блдо­ну. Не се­ћам се да сам ов­де играо још је­дан та­ко дуг. Мо­жда је фи­на­ле про­тив Ро­џе­ра 2019. при­бли­жно то­ли­ко ду­го. Био је то не­ве­ро­ват­но не­из­ве­стан меч. Би­ло ко је мо­гао да по­бе­ди. Фе­ликс је играо на из­у­зет­но ви­со­ком ни­воу. Са­мо је ма­ло по­пу­стио у су­пер тај­бреј­ку. Ис­ко­ри­стио сам при­ли­ку. Из­др­жао сам, би­рао пра­ве удар­це и то је би­ло до­вољ­но. Пу­бли­ка је би­ла пот­пу­но ан­га­жо­ва­на, по­себ­но у по­след­њих по­ла са­та. Раз­у­ме­ли су ко­ли­ко је тај тре­ну­так био по­се­бан, бо­ре­ћи се и са по­ли­циј­ским ча­сом. Ве­о­ма сам по­но­сан што сам по­бе­дио.

Но­вак је од­го­во­рио на на­ле­те и до­био бит­ку про­тив 16 го­ди­на мла­ђег ри­ва­ла.

– Да, и не из­не­на­ђу­је ме. По­зи­тив­но и при­јат­но је што и да­ље мо­гу да се так­ми­чим са игра­чи­ма ко­ји су то­ли­ко мла­ђи од ме­не. Увек имам нај­ве­ћа оче­ки­ва­ња од се­бе. Ве­о­ма сам са­мо­кри­ти­чан и зах­те­ван, иако се тру­дим да ужи­вам у ова­квим тре­ну­ци­ма. Не знам шта до­но­си су­тра. Још увек сам на тур­ни­ру и же­лим да на­пра­вим бар још је­дан ко­рак. Овај меч је за ме­не био као фи­на­ле. Пру­жио сам ап­со­лут­но све. Ми­слим да је то би­ло уз­бу­дљи­во ис­ку­ство за нас као игра­че, за на­ви­ја­че на ста­ди­о­ну, а та­ко­ђе и за све ко­ји су то гле­да­ли. Сре­ћан сам што сам део још јед­ног исто­риј­ског ме­ча.

Све­стан је ко­ли­ко је вр­хун­ски играо:

– Не во­лим да при­чам о су­пер­ла­ти­ви­ма и да хва­лим се­бе, али мо­рам да бу­дем по­но­сан на овај ре­зул­тат, ис­ку­ство, на­пор и енер­ги­ју. Не пам­тим кад сам по­след­њи пут од­и­грао меч пот­пу­но здрав – под­се­тио је да је на по­чет­ку ду­е­ла имао про­блем са по­вре­дом и тра­жио ме­ди­цин­ски тајм-аут.

У кључ­ним тре­ну­ци­ма по­ка­зао је ни­во као у нај­бо­љим да­ни­ма:

– Ус­пео сам да из­др­жим, фи­зич­ки, емо­ци­о­нал­но и пси­хич­ки. Је­дан од нај­зах­тев­ни­јих ме­че­ва у по­след­ње вре­ме. За­и­ста је из­ван­ред­но што сам у 40. го­ди­ни, у пет се­то­ва, по­сле ви­ше од пет са­ти, ус­пео да по­бе­дим јед­ног од фа­во­ри­та на тур­ни­ру.

На пу­ту до фи­на­ла че­ка га још је­дан те­жак за­да­так – дво­бој про­тив бра­ни­о­ца тро­на Си­не­ра од ко­га је из­гу­био про­шле го­ди­не у ис­тој фа­зи.

– Са­да је дру­га­чи­је не­го у Аустра­ли­ји – под­се­тио је да је био бо­љи од Ита­ли­ја­на на по­чет­ку се­зо­не. – Та­мо сам сти­гао мно­го све­жи­ји по­сле не­ко­ли­ко ме­се­ци при­пре­ма, а дуг меч је био у по­лу­фи­на­лу. У Лон­до­ну ма­ра­тон се до­го­дио у че­тврт­фи­на­лу, а са­да мо­рам да се су­о­чим са Ја­ни­ком. Још увек по­ку­ша­вам да до­ка­жем се­би и дру­ги­ма да сам спо­со­бан да се так­ми­чим са нај­бо­љим игра­чи­ма на све­ту и да их по­бе­дим на нај­ве­ћим сце­на­ма. Ус­пео сам у Аустра­ли­ји, а по­но­вио сам и ов­де. На­дам се да ћу то мо­ћи да ура­дим исто и у сле­де­ћим ме­че­ви­ма у Лон­до­ну – за­кљу­чио је вла­сник 24 гренд слем пе­ха­ра.