Држићев „Скуп” у Дубровнику

Прва драмска премијера овогодишњег, 77. издања Дубровачких летњих игара је свевремени Држићев „Скуп”, који режира искусни Паоло Мађели, кога београдска публика добро познаје. Драматург је Жељка Удовичић Плештина, а први сусрет са публиком је вечерас од 21.30 сати на пољани Руђера Бошковића. Костимограф је Лео Кулаш, сценограф Миљенко Секулић, док су музику потписали Иванка Мазуркијевић и Дамир Мартиновић.

Проверени уметнички тандем Мађели – Удовичић Плештина недавно је поставио Харвудовог „Гардеробера” у Југословенском драмском позоришту.

– Држићев „Скуп” једно је од оних дела која не престају да разговарају са сваким временом. Настао у ренесансном Дубровнику, овај комад о страху, похлепи и опсесивној потреби за поседовањем изненађујуће прецизно препознаје и наш свет. Јер у његовом средишту није само шкртац који чува своје благо, него човек који је затворен у властити страх од губитка. Држићев свет пун је маски, прерушавања, сплетки и игре. Смех се прелива преко сцене, али испод његове површине непрестано титра питање које нас се и данас тиче: шта се догађа с човеком када оно што поседује постане важније од онога што јесте? У времену у којем се вредност све чешће мери ценом, „Скуп” открива своје ново лице, казала је Жељка Удовичић Плештина о новој представи коју ради са Мађелијем уз коментар:

– Новац, некада средство, постао је сврха. Полако је заузео место које су некада имали идеали, заједништво, поверење и одговорност према другоме. Постао је ново божанство савременог света, невидљива сила која одређује односе међу људима, њихове снове, страхове и осећај властите вредности. У таквом поретку човек све лакше заборавља да се живот не може поседовати, закључати ни сачувати попут закопаног блага.

Мађелијева представа „Скуп”, открива Жељка Удовичић Плештина, креће се простором између комедије и меланхолије, ликови су ухваћени у мрежу властитих жеља, интереса и илузија, док око њих пулсира живот који непрестано измиче правилима рачунице. Јер постоје вредности које не подлежу тржишту, које не познају цену и не могу се похранити у шкрињи. Зато се овде смејемо сваком времену које верује да ће у поседовању пронаћи спас. Смех притом није ослобађање, већ пре пукотина кроз коју, и против воље, излази оно што се иначе брижљиво скрива. Зато „Скуп” није само један човек. Он је скуп свих нас. Он је образац који се понавља. Слика света који у страху да не изгуби оно што поседује полако губи меру онога што доиста вреди.

Глумачку поделу чине: Франо Машковић (Скуп), Неа Мартиновић (Андријана), Нивес Иванковић (Варива), Анђела Рамљак (Груба). Ту су и Дориан Вицић, Барбара Нола, Миливој Беадер, Маро Мартиновић, Никола Радош, Марјан Нејашмић Банић, Бојан Берибака, Хрвоје Себастијан, Миховил Рисмондо.