Субота, 06.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Борис Беговић

Полемика

22.07.2016 у 08:15

У потрази за изгубљеним смислом

Владимир Тодорић у свом тексту „Дупло дно” („Политика“, 19. јула) наводи да полемика не сме „бити расправа са личном нотом и ad hominem аргументима”. Па онда цео свој прилог посвећује мени, мојим намештењима и мотивима због којих пишем то што пишем и тврдим то што тврдим. Доследан човек, нема шта! Прва теза Владимира Тодорића. Будући да сам члан – пошто је расправа о мени, а не о мојим аргументима – „управног одбора једне наше велике банке”, то ме „апсолутно дисквалификује као објективног саговорника”. Прво, не знам шта то значи објективни саговорник, знам шта је релевантан. То што сам члан управног одбора „стране” банке, значи да ме на то место није поставио ни Коштуница, ни Тадић, ни Динкић, још мање Вучић, него власник те банке, чије је седиште далеко од каљуге српске политике. А за

Колумнисти

14.07.2016 у 08:15

Банкарска трилогија: о швајцарском пореклу

Једна од веома распрострањених заблуда у погледу стамбених кредита индексираних у швајцарским францима јесте да извори банака за те кредите уопште нису (били) у тој валути. Као што је приметио један од адвоката на озбиљном скупу правника: „Постоји информација да се банке никада нису задуживале у швајцарским францима.” Више сам очекивао од једног адвоката! Није релевантно да ли нека информација постоји или не – релевантно је једино да ли је она тачна, или бар веродостојна, као и да ли се може проверити. Постоје многе информације, попут оне да су се ванземаљци неколико пута искрцали на нашу планету, али то није предмет озбиљних скупова. Него, како је најлакше доказати да наведена информација (о „швајцарцима”, не о ванземаљцима) није тачна? Тако што ћемо претпоставити да је тачна и

Колумнисти

12.07.2016 у 08:15

Ковачи лажног (поимања) новца

Вишеструки су проблеми у вези с текстом „Машина за прављење пара” Владимира Тодорића, објављеним поводом моје недавне колумне „Банкарска трилогија: о кликтању мишем”. Први проблем лежи у томе што не знам шта аутор у свом тексту тврди, а да је у вези с мојим текстом. Наиме, у прилогу Владимира Тодорића могу се наћи многе пароле, типа „срамни однос према грађанима са кредитима у швајцарским францима” или „инцестуозни однос између НБС и банака”, „задржавање монопола над стварањем безготовинског новца”, као и то да су централне банке „експонент међународних банака”. Коме ове пароле годе, саветујем му да одустане од читања мог текста, будући да намеравам да се бавим нечим чиме се Владимир Тодорић није бавио – аргументима. Други проблем лежи у томе што аутор не влада основном банкарском

Друштво

11.07.2016 у 08:05

Уздизање крста над Катином јамом

Све почело у недељу, на Духове, 19. јуна ове године у Молу, у Цркви Светог Саве, када је, после свете литургије, освештан крст који ће ходочасници изнети до Катине јаме, изнад Брушана, подно Велебита. Не, није тада, већ је све почело у Молу, када се јула 1884. године у породици Трлајић родило мушко дете коме су наденули име Светозар. Дете је расло, Светозар је постао младић, завршио богословију у Сремским Карловцима, па онда Правни факултет Универзитета у Београду. Одлучио се, међутим, да служи Богу, не праву, и постао владика, епископ горњокарловачки – владика Сава. Крај његовог овоземаљског живота дошао је августа 1941. године, код већ поменуте Катине јаме. И неко је мислио да је то заиста крај? Многи би то волели, додуше. Крај владике Саве, и успомене на њега, и Срба у Хрватској,

Колумнисти

16.06.2016 у 08:15

Банкарска трилогија: о кликтању мишем

Већ дуже време група људи, дужника на основу стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, протестује пред зградом владе. Шта они желе? На то питање одговорили су транспарентом са поруком: „Шипак банкама!”, уз одговарајућу графичку дораду. Дакле, њихов захтев је да банке не добију ништа. Тиме су се придружили многима у Србији који размену посматрају тако што ја треба да добијем све што ми припада (а сам одлучујем шта je то), док другој страни заузврат не треба ништа да дам. У овом конкретном случају, јесте да ми је банка позајмила новац да купим стан, али због чега бих морао да јој тај новац вратим, и то према уговору који сам потписао без икакве принуде! Правда је, сходно оваквом вредносном суду, да ја добијем све, а осталима – „шипак”. Добро, неко ће рећи – треба имати

Колумнисти

21.04.2016 у 08:15

Далеко је Америка

Како је грозна та Америка, читам све чешће, како су незадовољни њени житељи! То најбоље показује кога подржавају за председничке кандидате. На крају ће бирати између гнусног простака Доналда Трампа, верски затуцаног Теда Круза и осведочене покварењачине Хилари Клинтон! За разлику од Србије, у којој ће бирачи ускоро да се опредељују између различитих часних, племенитих и узвишених људи! Не знам за друге, али ноћима ме из сна буди питање који је од њих најплеменитији. Није то једина разлика. За оне друге, мање важне додуше, могу да послуже налази до којих је дошао Дени Родрик, харвардски професор, врло занимљива личност, неортодоксна, како он сам оцењује, савремене економске науке. Сумирајући улогу економиста у јавној расправи у САД, износи неколико основних налаза. Хајде да их

Колумнисти

24.03.2016 у 08:30

Три четвртине века

Приближава се 75 година откако је 10. априла 1941. проглашена Независна држава Хрватска. Тај чин и оно што је следило у 49 месеци њеног постојања спадају, вероватно, у најмрачнија поглавља историје јужнословенских простора и најтрагичнија српске историје. О природи те творевине, њеном пореклу и резултатима, бар што се бројки тиче, ипак не постоји консензус. Једино што се, изгледа, сви слажу око тога да је њено политичко наслеђе још увек живо – најновији модни трендови из Загреба упућују на виталност идеја на којима је била заснована – мада жестока неслагања постоје у вредносном односу према том наслеђу. Колико знамо о НДХ? Шта је то она заправо била? Историчар Иво Голдштајн са Филозофског факултета Загребачког свеучилишта указује на то шта она није била: „Независна Држава Хрватска није

Полемика

05.03.2016 у 08:15

Озлоглашен

Нови прилог г. Ћирjаковића у рубрици „Погледи“ показује да се ради о доследном човеку. Све оне грешке које је учинио у првом тексту, поновио је у другом. Попут првог, и у овом тексту налазе се читави пасуси потпуно ирелевантни за предмет расправе, попут оног о првом председнику Сирије, бесмислено помињање Доналда Трампа и ламентирање над великим верницима. Какве то има везе са економским слободама и конкуренцијом, остаје мистерија. Пређимо на ствари које нису мистерија, већ незнање. „Научни капитализам“ који помиње г. Ћирјаковић не постоји. Свако ко је прочитао било коју историју западног света то зна. Научни је социјализам, њега су стварали интелектуални гиганти. Капитализам су, својим интеракцијама, стварали обични људи жељни слободе – предузетници. Закон о приватизацији је

Полемика

03.03.2016 у 08:15

Повратак у средњи век

Најлепше захваљујем г. Ћирјаковићу, јер његов текст врви од изванредних примера како не треба писати полемичке текстове, па се дâ употребити у дидактичке сврхе. Не видим другу. Прво, уколико с неким полемишете о резултатима емпиријских истраживања, треба водити рачуна да то истраживање представља нешто сасвим друго од распрострањених стереотипа и општих места о стварности која нас окружује. Емпиријско истраживање, а економија је емпиријска наука, установљава узрочно-последичне везе у случају масовних појава, попут привредног раста, инвестиција, запослености, дакле нечега што се, са различитим резултатима, одвија у свим земљама света. Озбиљна методолошка питања сваке емпиријске анализе јесу питања обухватности узорка (у простору и времену), поузданости и упоредивости података,

Колумнисти

25.02.2016 у 08:15

Конкуренција изнад свега

Да ли сте чули за израз „замка средњег нивоа развијености”? Ради се о следећем: привредни раст земље на ниском нивоу развијености заснива се на инвестицијама, пре свега у физички капитал, док се раст земље на високом нивоу развијености заснива на иновацијама и расту продуктивности као њиховој последици. Стога, како сиромашна земља напредује и њена привреда расте, како достиже средњи ниво развијености, тако њен дотадашњи модел раста, онај заснован инвестицијама, више не функционише. Уколико се земља не прилагоди и не омогући успостављање новог модела привредног раста засниваног на иновацијама, почиње да стагнира и остаје заробљена на средњем нивоу развијености – попут Србије, чији је ниво бруто домаћег производа изражен у еврима још увек испод нивоа забележеног 2008. године. Како се

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Борис Беговић

06.06.2026 у 10:00

Експо представљен у америчком Конгресу: Просперитет расте кроз слободну размену знања

06.06.2026 у 09:51

Блокадери прете верницима: Не блокирајте Београд због измишљеног појаса

06.06.2026 у 09:48

Кнежевић: Црна Гора ћути пред Пленковићем, а прогони транспарент „Србија побеђује”

06.06.2026 у 09:45

Украјина упутила извињење Грчкој због залуталог дрона

06.06.2026 у 09:44

Очaj међу блокадерима: Ни 16 минута тишине нису могли да одрже испред Ветеринарског

06.06.2026 у 09:30

Петковић позвао све Србе да гласају за Српску листу: Брани се голи живот и право на постојање српског народа