Аутор: Радош Бајић Колумнисти 01.01.2016 у 09:05 Јендеци и подглавља у Милавчићима Кад нас на „свети никад” приме у ту Европску унију, има прилично да нас уштроје, а и треба вала... Неће да могадне да се по јендецима и потоцима баца шта год се којем ћефне – тако прича Крста, тракториста пропале задруге у Милавчићима, док испија пиво испред продавнице „Код Жоје”, тик уз магистрални пут Крагујевац–Краљево, док велики шлепер у пуној брзини труби на чопор сеоских џукаца, који, њушећи једни другима испод репова, претрчава друм. Збијени и притиснути гуњевима, обасјани тек једном жутом сијалицом од шездесет свећа која жмирка испод сулдрме од лесонита – слушају га сељаци и повлаче љуткасте димове најјефтинијих цигарета. Иако је скоро испод нуле, сви држе флаше пива у рапавим длановима – као да су виногради и шљивици у целој Шумадији и Поморављу покрчени. Као да нигде Колумнисти 03.12.2015 у 09:05 Полтрони око нас Нико се није тако бескопромисно, духовито и смело разрачунавао са српским медиокритетством, идолопоклонством и полтронизмом као Бранислав Нушић - у готово свим својим комедијама а поготову у „Госпођи министарки“, „Сумњивом лицу“и „Народном посланику“. На себи својствен начин, био је хроничар наших нарави и бритка савест времена које су обележавали шестојануарска диктатура, сторнирање парламантарне демократије и крхка заједница јужнословенске браће под окриљем лабаве монархије. Какав морални интегритет, колику одважност и смелост је имао чувени комедиограф! У односу на њега – шта смо ми данас? Смемо ли да зуцнемо? Имамо ли храбрости да бекнемо? Због чега су, као под команду, у двадесет првом веку представници културне и друштвене елите замукли? А у последње две – три године Претходна Следећа 1234567