Понедељак, 29.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дејан Спаловић

Политика

05.05.2021 у 21:24

Никада нећемо одустати од формирања ЗСО

Озбиљност са којом Србија брине о нашем народу на КиМ потврђује, између осталог, најновији ребаланс буџета, којим су издвојене додатне четири милијарде динара за наше људе у покрајини, одлуком владе, а на личну иницијативу председника Александра Вучића. Реч је о средствима за једнократну финансијску помоћ грађанима, али и капиталне пројекте, као што су изградња болнице у Грачаници, комплетна реконструкција Здравственог центра у Косовској Митровици, нови вртићи, велелепна зграда Приштинског универзитета, такође у Косовској Митровици – каже у разговору за „Политику” Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију. – Обезбеђен је новац за превенцију поплава, повећан је буџет за пољопривреду, за развој малих и средњих предузећа, почетнике у бизнису, женско предузетништво... Али,

Политика

04.05.2021 у 22:00

Где је нестала радничка левица

Постоји ли левица у Србији? Ако би се могло судити по страначким прокламацијама, онда би грађани могли задовољно да трљају руке, јер нема странке и покрета који у свом програму, или чак имену, у први план не истичу радничка права и социјалну правду. Али, када се после избора преброје гласови – левичарске странке и покрети забораве на своју изборну базу, а радничке муке остају само њихове. Капитализам који је у кризи, очигледно није понудио озбиљно решење како да из тога изађе, осим бесомучним задуживањима држава, компанија и појединаца. Упражњено место које су заузимале некада партије марксистичке оријентације у свету, тешко успевају да попуне социјалдемократске и либералне странке. У Америци се за права радника у новије време први отворено заложио Берни Сандерс, али није добио подршку

Политика

24.04.2021 у 22:00

Командант Леши и ЗАО прете Прешеву и Бујановцу

Недостатак политичке визије, притисак на Вашингтон, Берлин и Брисел да им се испуне сви услови и да буду ослобођени одговорности за неспровођење потписаних споразума главни су разлози зашто се периодично, махом из Приштине, прети причом о „великој Албанији”. На мети екстремиста није само Космет, већ и део централне и јужне Србије који обухвата Прешево, Бујановац и Медвеђу, па и Ниш, који представници привремених приштинских институција виде као део јединствене албанске државе. Прича о размени такозване прешевске долине за север Косова је била наметана протеклих неколико година као наводни део компромисног решења између Срба и Албанаца. Сада, припајање Прешева и Бујановца тзв. Косову, односно Албанији, помиње се у „нон-пејперу” који се приписује словеначком премијеру Јанезу Јанши, где

Политика

20.04.2021 у 21:32

Гласно ћутање Запада на најаву „велике Албаније”

Предизборни блеф или јефтин политички маркетинг у изборној кампањи – тако су у западним центрима моћи незванично оценили јануарску претњу Рамуша Харадинаја да ће се Албанија и Косово ујединити до 2025. године уколико Србија не призна једнострано проглашену независност Космета. Да је ту ипак било нешто више од пуког политичког маркетинга могло се видети када је прошле недеље, најпре у медијима у Словенији, обелодањен такозвани нон пејпер непознатих аутора, у коме је, између осталог предвиђено и стварање „велике Албаније”, о чему је пре свега три месеца причао ратни злочинац Харадинај. Још више забрињава очигледно одсуство јасне и недвосмислене реакције међународне заједнице и саме Европске уније на овакве опасне идеје о промени граница и, самим тим, етничке структуре држава на

Политика

19.04.2021 у 21:31

Чији су „зелени” гласови у Србији

Највећи мирни протест грађана у Србији у последње скоро две године назван „Еколошки устанак” окупио је у центру Београда неколико хиљада људи који су осим захтева за чистим животним условима, слали и политичке поруке. Део бојкоташке опозиције је покушао да присвоји ове гласаче, иако званично нису имали ништа са тим протестом. Владајућа коалиција је оптужила припаднике бившег режима да су под изговором заштите животне средине организовали скуп, пре свега у намери да Србија од извозника, постане увозник електричне енергије и да се зауставе инвестиције из држава које нису по вољи Западу. Осуди протеста придружио се и Александар Шапић, лидер СПАС-а, који је питао да ли еколошко питање представља заиста важну тему или она служи нечему другом. „Притом, екологија представља врло важно питање

Политика

17.04.2021 у 20:00

За десетак дана почињу два међустраначка дијалога

Не један, већ два међустраначка дијалога о побољшању изборних услова требало би да отпочну у Србији у наредних десетак дана. Бојкоташки, мањи део опозиције на сопствени захтев разговор ће водити на енглеском језику и за конкретне резултате дијалога чекаће другу половину године, када се очекује да ће европарламентарци моћи лично да присуствују дијалогу. Други, много бројнији део опозиционог табора, заједно са партијама владајуће коалиције, о замеркама на изборни процес разговараће лично са лидером СНС-а Александром Вучићем и председником СПС-а Ивицом Дачићем и извесне су шансе да ће се доћи до опипљивог и конкретног договора који би био примењен пре лета. Зато је јасно да ће разговори са Вучићем бити продуктивнији и ефикаснији од оних где ће странци наступати као посредници на српској

Политика

13.04.2021 у 21:31

Ђурић: Курти прети одмаздом у разним хибридним формама

Привремене приштинске институције учиниће све да обесмисле наставак дијалога са Београдом па је тим поводом покрајински премијер Албин Курти најавио поновно увођење реципрочних мера према остатку Србије. Уколико се то поново догоди ни разговори две стране поново неће бити могући, а да би то спречила нова америчка администрација позвала је Приштину на наставак дијалога. Амбасадор Србије у САД Марко Ђурић указује за „Политику” на потезе које су приштинске власти предузеле откако их је амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао да учине дијалог са Београдом једним од својих приоритета. „Не мислим да је реч само о претњама, већ о нечему нажалост опаснијем. На делу је покушај обраћања Србији језиком ултиматума и уцена. Или ћете безусловно признати једнострано проглашену независност

Политика

12.04.2021 у 21:33

Компромис зависи од САД, решење немогуће без Русије

Дијалог Београда и Приштине који се у Бриселу води већ десет година запао је у ћорсокак и биће тако све док Запад не предложи конкретно компромисно решење и док се у њега не укључи и Русија. Када нису уродили плодом напори да Србија призна једнострано проглашену сецесију јужне српске покрајине, из западних центара моћи стижу најаве да би дијалог могао да се настави у септембру у Паризу и да ће се на том састанку појавити и представник Русије. Ове наводе је објавио „Албанијан пост”, а одмах је демантовао амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Оценивши информацију као измишљотину, истакао је да је Русија у дијалог укључена као стална чланица СБ УН и да је било какво решење косовског проблема могуће само под окриљем Савета безбедности. Додао је да је Русија увек

Политика

05.04.2021 у 21:20

Критике поводом људских права, притисци због КиМ, Кине и Русије

Да признам Косово, добио бих Нобелову награду, истакао је недавно председник Србије Александар Вучић. Али, пошто то упорно одбија да учини, уместо престижног признања добио је за недељу дана два критичка извештаја с неких од најмоћнијих светских адреса – из Европског парламента и Стејт департмента. Овакве реакције као да су биле најављене јер је Вучић још пре неколико недеља поручио да је пред Србијом веома тежак период. Како је упозорио, бићемо суочени с различитим притисцима са свих страна, пре свега по питању Косова и Метохије, и посебно апострофирао да очекује заједнички притисак САД и ЕУ за признање такозване независности. У том случају, готово је извесно, у западним медијима Србија би била приказана као бастион демократије у овом делу Европе. Уместо тога у року од свега неколико

Политика

31.03.2021 у 21:00

Дијалог на чекању, Курти у цајтноту

Наставак дијалога Београда и Приштине који бриселске дипломате најављују за око два месеца могао би да буде пролонгиран за другу половину године уколико Косово најкасније до 5. маја не добије председника у пуном мандату. То је последњи рок до када званично покрајински парламент мора да изабере новог председника. Да се одлагање не би догодило, готово је извесно да ће САД и Немачка интервенисати да Вјоса Османи буде изабрана. Када је бивши косовски председник Хашим Тачи поднео оставку због оптужнице за ратне злочине Специјалног тужилаштва у Хагу, 5. новембра 2020. године, вршење дужности шефа привремених косовских институција од њега је преузела Вјоса Османи, која је тада била председница косовске скупштине. Њене функције је пре десетак дана наследио Глаук Коњуфца, који је изабран за

Претходна Следећа

Почетна / Дејан Спаловић

29.06.2026 у 01:52

Лемур побегао из зооврта у Амстердаму и прошетао се улицама града

29.06.2026 у 01:38

Девојка отела новорођенче из болнице у Лиденшајду

29.06.2026 у 01:19

Трамп најавио реновирање вашингтонског голф терена

29.06.2026 у 00:55

Турска: Израел да признањем геноцида над Јерменима прикрива злочине над Палестинцима

29.06.2026 у 00:50

Мадона: Била сам љубоморна на Кајли Миног

29.06.2026 у 00:29

Након међусобних напада САД и Ирана, наставак преговора у Дохи