Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
102.77	103.39	103.08
126.91	127.67	127.29

Politika

05.05.2021 u 21:24

Nikada nećemo odustati od formiranja ZSO

Ozbiljnost sa kojom Srbija brine o našem narodu na KiM potvrđuje, između ostalog, najnoviji rebalans budžeta, kojim su izdvojene dodatne četiri milijarde dinara za naše ljude u pokrajini, odlukom vlade, a na ličnu inicijativu predsednika Aleksandra Vučića. Reč je o sredstvima za jednokratnu finansijsku pomoć građanima, ali i kapitalne projekte, kao što su izgradnja bolnice u Gračanici, kompletna rekonstrukcija Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, novi vrtići, velelepna zgrada Prištinskog univerziteta, takođe u Kosovskoj Mitrovici – kaže u razgovoru za „Politiku” Petar Petković, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. – Obezbeđen je novac za prevenciju poplava, povećan je budžet za poljoprivredu, za razvoj malih i srednjih preduzeća, početnike u biznisu, žensko

Politika

04.05.2021 u 22:00

Gde je nestala radnička levica

Postoji li levica u Srbiji? Ako bi se moglo suditi po stranačkim proklamacijama, onda bi građani mogli zadovoljno da trljaju ruke, jer nema stranke i pokreta koji u svom programu, ili čak imenu, u prvi plan ne ističu radnička prava i socijalnu pravdu. Ali, kada se posle izbora prebroje glasovi – levičarske stranke i pokreti zaborave na svoju izbornu bazu, a radničke muke ostaju samo njihove. Kapitalizam koji je u krizi, očigledno nije ponudio ozbiljno rešenje kako da iz toga izađe, osim besomučnim zaduživanjima država, kompanija i pojedinaca. Upražnjeno mesto koje su zauzimale nekada partije marksističke orijentacije u svetu, teško uspevaju da popune socijaldemokratske i liberalne stranke. U Americi se za prava radnika u novije vreme prvi otvoreno založio Berni Sanders, ali nije dobio podršku

Politika

24.04.2021 u 22:00

Komandant Leši i ZAO prete Preševu i Bujanovcu

Nedostatak političke vizije, pritisak na Vašington, Berlin i Brisel da im se ispune svi uslovi i da budu oslobođeni odgovornosti za nesprovođenje potpisanih sporazuma glavni su razlozi zašto se periodično, mahom iz Prištine, preti pričom o „velikoj Albaniji”. Na meti ekstremista nije samo Kosmet, već i deo centralne i južne Srbije koji obuhvata Preševo, Bujanovac i Medveđu, pa i Niš, koji predstavnici privremenih prištinskih institucija vide kao deo jedinstvene albanske države. Priča o razmeni takozvane preševske doline za sever Kosova je bila nametana proteklih nekoliko godina kao navodni deo kompromisnog rešenja između Srba i Albanaca. Sada, pripajanje Preševa i Bujanovca tzv. Kosovu, odnosno Albaniji, pominje se u „non-pejperu” koji se pripisuje slovenačkom premijeru Janezu Janši, gde

Politika

20.04.2021 u 21:32

Glasno ćutanje Zapada na najavu „velike Albanije”

Predizborni blef ili jeftin politički marketing u izbornoj kampanji – tako su u zapadnim centrima moći nezvanično ocenili januarsku pretnju Ramuša Haradinaja da će se Albanija i Kosovo ujediniti do 2025. godine ukoliko Srbija ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta. Da je tu ipak bilo nešto više od pukog političkog marketinga moglo se videti kada je prošle nedelje, najpre u medijima u Sloveniji, obelodanjen takozvani non pejper nepoznatih autora, u kome je, između ostalog predviđeno i stvaranje „velike Albanije”, o čemu je pre svega tri meseca pričao ratni zločinac Haradinaj. Još više zabrinjava očigledno odsustvo jasne i nedvosmislene reakcije međunarodne zajednice i same Evropske unije na ovakve opasne ideje o promeni granica i, samim tim, etničke strukture država na

Politika

19.04.2021 u 21:31

Čiji su „zeleni” glasovi u Srbiji

Najveći mirni protest građana u Srbiji u poslednje skoro dve godine nazvan „Ekološki ustanak” okupio je u centru Beograda nekoliko hiljada ljudi koji su osim zahteva za čistim životnim uslovima, slali i političke poruke. Deo bojkotaške opozicije je pokušao da prisvoji ove glasače, iako zvanično nisu imali ništa sa tim protestom. Vladajuća koalicija je optužila pripadnike bivšeg režima da su pod izgovorom zaštite životne sredine organizovali skup, pre svega u nameri da Srbija od izvoznika, postane uvoznik električne energije i da se zaustave investicije iz država koje nisu po volji Zapadu. Osudi protesta pridružio se i Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, koji je pitao da li ekološko pitanje predstavlja zaista važnu temu ili ona služi nečemu drugom. „Pritom, ekologija predstavlja vrlo važno

Politika

17.04.2021 u 20:00

Za desetak dana počinju dva međustranačka dijaloga

Ne jedan, već dva međustranačka dijaloga o poboljšanju izbornih uslova trebalo bi da otpočnu u Srbiji u narednih desetak dana. Bojkotaški, manji deo opozicije na sopstveni zahtev razgovor će voditi na engleskom jeziku i za konkretne rezultate dijaloga čekaće drugu polovinu godine, kada se očekuje da će evroparlamentarci moći lično da prisustvuju dijalogu. Drugi, mnogo brojniji deo opozicionog tabora, zajedno sa partijama vladajuće koalicije, o zamerkama na izborni proces razgovaraće lično sa liderom SNS-a Aleksandrom Vučićem i predsednikom SPS-a Ivicom Dačićem i izvesne su šanse da će se doći do opipljivog i konkretnog dogovora koji bi bio primenjen pre leta. Zato je jasno da će razgovori sa Vučićem biti produktivniji i efikasniji od onih gde će stranci nastupati kao posrednici na srpskoj

Politika

13.04.2021 u 21:31

Đurić: Kurti preti odmazdom u raznim hibridnim formama

Privremene prištinske institucije učiniće sve da obesmisle nastavak dijaloga sa Beogradom pa je tim povodom pokrajinski premijer Albin Kurti najavio ponovno uvođenje recipročnih mera prema ostatku Srbije. Ukoliko se to ponovo dogodi ni razgovori dve strane ponovo neće biti mogući, a da bi to sprečila nova američka administracija pozvala je Prištinu na nastavak dijaloga. Ambasador Srbije u SAD Marko Đurić ukazuje za „Politiku” na poteze koje su prištinske vlasti preduzele otkako ih je američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao da učine dijalog sa Beogradom jednim od svojih prioriteta. „Ne mislim da je reč samo o pretnjama, već o nečemu nažalost opasnijem. Na delu je pokušaj obraćanja Srbiji jezikom ultimatuma i ucena. Ili ćete bezuslovno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost

Politika

12.04.2021 u 21:33

Kompromis zavisi od SAD, rešenje nemoguće bez Rusije

Dijalog Beograda i Prištine koji se u Briselu vodi već deset godina zapao je u ćorsokak i biće tako sve dok Zapad ne predloži konkretno kompromisno rešenje i dok se u njega ne uključi i Rusija. Kada nisu urodili plodom napori da Srbija prizna jednostrano proglašenu secesiju južne srpske pokrajine, iz zapadnih centara moći stižu najave da bi dijalog mogao da se nastavi u septembru u Parizu i da će se na tom sastanku pojaviti i predstavnik Rusije. Ove navode je objavio „Albanijan post”, a odmah je demantovao ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko. Ocenivši informaciju kao izmišljotinu, istakao je da je Rusija u dijalog uključena kao stalna članica SB UN i da je bilo kakvo rešenje kosovskog problema moguće samo pod okriljem Saveta bezbednosti. Dodao je da je Rusija

Politika

05.04.2021 u 21:20

Kritike povodom ljudskih prava, pritisci zbog KiM, Kine i Rusije

Da priznam Kosovo, dobio bih Nobelovu nagradu, istakao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ali, pošto to uporno odbija da učini, umesto prestižnog priznanja dobio je za nedelju dana dva kritička izveštaja s nekih od najmoćnijih svetskih adresa – iz Evropskog parlamenta i Stejt departmenta. Ovakve reakcije kao da su bile najavljene jer je Vučić još pre nekoliko nedelja poručio da je pred Srbijom veoma težak period. Kako je upozorio, bićemo suočeni s različitim pritiscima sa svih strana, pre svega po pitanju Kosova i Metohije, i posebno apostrofirao da očekuje zajednički pritisak SAD i EU za priznanje takozvane nezavisnosti. U tom slučaju, gotovo je izvesno, u zapadnim medijima Srbija bi bila prikazana kao bastion demokratije u ovom delu Evrope. Umesto toga u roku od svega

Politika

31.03.2021 u 21:00

Dijalog na čekanju, Kurti u cajtnotu

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine koji briselske diplomate najavljuju za oko dva meseca mogao bi da bude prolongiran za drugu polovinu godine ukoliko Kosovo najkasnije do 5. maja ne dobije predsednika u punom mandatu. To je poslednji rok do kada zvanično pokrajinski parlament mora da izabere novog predsednika. Da se odlaganje ne bi dogodilo, gotovo je izvesno da će SAD i Nemačka intervenisati da Vjosa Osmani bude izabrana. Kada je bivši kosovski predsednik Hašim Tači podneo ostavku zbog optužnice za ratne zločine Specijalnog tužilaštva u Hagu, 5. novembra 2020. godine, vršenje dužnosti šefa privremenih kosovskih institucija od njega je preuzela Vjosa Osmani, koja je tada bila predsednica kosovske skupštine. Njene funkcije je pre desetak dana nasledio Glauk Konjufca, koji je izabran

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dejan Spalović