Kurtijeva „istorija” u znaku nasilja nad Srbima

Etnički nasrtaji na Srbe i njihovu imovinu na Kosovu i Metohiji prethodnih meseci sve su masovniji i do sada je od početka godine zabeleženo više od 73 incidenta gotovo koliko ih je bilo tokom čitave 2020. godine. Nedeljno bar tri puta u pokrajini oni se nađu na meti, a simbol takvih napada je slučaj Dragice Gašić, povratnice u Đakovicu, u kojoj za sada, osim nje nema Srba. Lokalne vlasti čine sve da je oteraju, pa ne samo što su joj onemogućile da kupuje hranu u prodavnicama, već su joj albanske vlasti čak i konfiskovale blindirana ulazna vrata nabavljena uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da bi zaštitila sebe i svoj dom.

U međuvremenu je Dragica dobila rešenje opštine da to više nije njen stan, zbog čega je Kancelarija za KiM angažovala advokate. Ovaj pokušaj otuđenja nepokretne imovine je jedan od 70.000 najrazličitijih nerešenih zahteva povodom pitanja uzurpacije srpske imovine koju koriste Albanci i uz pomoć raznih lažnih svedoka koji tvrde da je to njihovo, iako nije tako. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković naveo je da slučajevi Dragice Gašić i Ranka Bacića, koji je pretučen zato što je Srbin u selu Delevac, pokazuju da ne postoji politička volja u Prištini da se Srbi vrate i još jednom apelovao, pre svega, na međunarodnu zajednicu i one koji su dužni da osiguraju bezbednost za naš narod na KiM. Ocenio je da su ti incidenti rezultat agresivne retorike koja dolazi iz Prištine.

Porast broja incidenata vremenski se podudara sa izbornom pobedom i dolaskom na mesto premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, koji je 14. februar kada je njegov pokret osvojio najviše glasova i vlast u pokrajini proglasio za istorijski dan, odbacujući odluke i legitimitet svih prethodnih vlada u Prištini. Nesposobni da razgovaraju sa srpskim narodom, predstavnici privremenih prištinskih institucija tada kao da su otvorili istoriju zaoštrene ratno huškačke retorike. Na meti albanskih ekstremista našli su se dečaci, stariji ljudi povratnici, ali i Srbi koji žive u enklavama, što je drugo ime za geta u Metohiji. Sve to je razlog zbog kojeg će zaštita srpskog naroda, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, biti istaknuta kao snažan zahtev u novoj rundi dijaloga u Briselu.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da postoje dva razloga zašto je povećan broj napada na Srbe i za „Politiku” navodi da je glavni taj što Kurti albanskoj javnosti nameće, a on je krajnje ekstreman i netrpeljiv prema Srbima. „Srbi su za njega neprijatelji, oni koji su počinili genocid nad Albancima, od 19. veka do 1999. godine i Srbi su po njemu krivi za katastrofalno ekonomsko stanje na Kosovu i koji su odgovorni za sva zla na KiM. I kada je postavio takav narativ u sopstvenoj javnosti time se situacija na Kosovu drži zapaljivom do te mere da se vrlo lako može desiti da neki pojedinac koji je nezadovoljan svojim životom to iskaže napadom na Srbe”, kaže Graovac.

Dodaje da je najveća „zasluga” Kurtija jer se napad na Srbe smatra za nešto što je sasvim normalno, čak i poželjno. Naglašava da se sistemski podržavaju takva dešavanja jer na taj način vrši snažan pritisak na Beograd pred nastavak dijaloga. „Pokušava da pošalje tu poruku da su Srbi na KiM, naročito južno od Ibra njegovi taoci, da su oni u njegovim rukama i da bi za Beograd najbolje bilo da bude kooperativan prema njegovim stavovima. U suprotnom će bes biti iskaljen nad Srbima”, naglasio je Graovac.

Čini se da su među kosovskim Albancima podeljene karte, pa je tako Kurtiju i saradnicima u izvršnoj vlasti namenjena uloga u kojoj je cilj zastrašiti Srbe, što će njegovoj partiji Samoopredeljenje doneti još neki glas na lokalnim izborima 17. oktobra. Kada međunarodna zajednica pritisne Prištinu, onda se po običaju, javi šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Mimoza Kusari Ljilja koja je ocenila da je bezbednosna situacija u sredinama gde žive Srbi povoljna, ali istovremeno je osudila nedavni napad na trinaestogodišnjeg dečaka Nikolu Perića u selu Gojbulja kod Vučitrna. Kusari Ljilja je takođe ocenila da je peticija đakovačkih nevladinih organizacija protiv povratnice Dragice Gašić politički motivisan akt. „Mislim da je bezbednost dobra, ali trebalo bi da budemo svi pametni i da poštujemo jedni druge”, kazala je Kusari Ljilja koja je takođe osudila i peticije nevladinih organizacija protiv Dragice Gašić.

Srđan Graovac nema sumnju da j vlasti u Prištini pokušavaju da vode veštu politiku, da im je neko savetovao da tako postupe i da imaju nekog ko će da osudi napade na Srbe. „Mržnja prema Srbima je apsolutni stav Albanaca, ali su oni svesni da zbog međunarodne javnosti moraju da pošalju poruku da oni osuđuju takva dešavanja i vodi se računa da se takve poruke pošalju. S druge strane, kosovski Albanci ništa ne čine da se tako nešto spreči u društvu, a to se može sprečiti samo delovanjem represivnog policijskog aparata koji će uhapsiti izgrednike, a sud ih osuditi. Kada bi se to jednom desilo, svaki sledeći bi se zapitao da li tako nešto sme da radi”, zaključuje Graovac.