Петак, 26.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Маријана Авакумовић

Економија

24.11.2021 у 21:11

ЕПС најбоље пословао у овој години

Јавна предузећа су у првој половини ове године пословала боље него што је очекивано. Добит су остварила 22 предузећа у укупном износу од 18,5 милијарди динара, што је знатно више у односу на планираних 9,8 милијарди динара. Највећи утицај на позитиван резултат имао је ЕПС који је остварио добит од 11,2 милијарде динара. Чак је и „Србијагас” у кога су све очи упрте због раста цене природног гаса на светском тржишту и потенцијалног ризика да следеће године склизне у минус остварио добит од 1,8 милијарди динара, премда је било планирано да оствари скоро три пута већу добит. Рудник „Ресавица” и железничка предузећа предњачили су када је реч о лошем пословању. Али ово нису једине фирме које су у првој половини 2021. пословале у минусу. Било их је 13 и оствариле су нето губитак у укупном

Економија

20.11.2021 у 19:30

Рекордна издвајања за капиталне инвестиције

За капиталне инвестиције планирано је највише издвајања до сада, односно 486 милијарди динара, што је скоро четвртина буџетских расхода планираних за 2022. годину. Ово је наставак тренда из претходне године када је у путеве, пруге, школе, болнице и заштиту животне средине уложено 80 милијарди динара мање. Реч је о једном од најквалитетнијих видова јавне потрошње са вишеструким позитивним ефектима на привредну активност. Буџетом за наредну годину, који је у скупштинској процедури, предвиђено је финансирање Моравског и Фрушкогорског коридора, деонице Прељина–Пожега на ауто-путу „Милош Велики”, ауто-пута Београд–Сарајево, брзих саобраћајница Рума–Шабац–Лозница и Иверак–Лајковац. На списку су и брза пруга од Београда до мађарске граница, национални стадион, београдски метро, болнице и

Економија

18.11.2021 у 18:26

Може ли „Агрокор” да буде враћен Ивици Тодорићу

„Сигуран сам сто одсто, да ће ми вратити ’Агрокор’. Од Хрватске нећу ни евро узети. Ако и добијем милијарду, све ћу уложити натраг у Хрватску. Направићу пет пута већи торањ од Цибониног, некадашњи симбол ’Агрокора’, за који је најaвљено да ће бити продат”, рекао је Ивица Тодорић, бивши власник „Агрокора”, у загребачком студију Н1, око месец дана пре него што је повучена оптужница против њега и 14 сарадника, који се терете да су оштетили концерн за 1,2 милијарде куна. Државно тужилаштво је навело да је то учињено ради бољег разјашњења ствари, пренели су хрватски медији. Саопштење је уследило после прекјучерашњег привођења више особа међу којима су бивша тужитељка Мирела Алерић Пуклин и њен супруг, због сумње да је док је радила на случају „Агрокор”, одавале податке Пирушки Цањуга,

Економија

15.11.2021 у 11:11

Фриленсери и следеће године плаћају умањен порез

Тенутни услови опорезивања за фриленсере важиће и следеће године. Ово је јутрос радницима на интернету понудила Влада Србије, после њиховог захтева да према садашњој рачуници порезе плаћају још две године каже за Политику Миран Погачар, представник Удружења радника на интернету Фриленсери су овај уступак тражили јер сматрају да Радна група за проналажење законског решења статуса фриленсера неће имати времена да реши читаву проблематику за два месеца, до када је дат рок за утврђивање коначног статуса радника на интернету. Погачар каже да сутра имају састанак радне групе и да је она почела да ради на новом закону. Задатак радне групе је да до 31. децембра размотри правни оквир у вези са правима и обавезама фриленсера и да припреми предлоге којима се регулише њихов статус. Радна

Економија

15.11.2021 у 10:16

Највиша оцена нашој земљи за дигитализацију

Савет страних инвеститора оцењује да се српска привреда релативно брзо опоравила од последица кризе изазване вирусом корона, а када је реч о унапређењу привредног амбијента, највећи помак направљен је у домену дигитализације и електронског пословања. Ова област добила је највишу оцену од страних инвеститора, који сваки године (изузев претходне, када је због пандемијe изостављено вредновање напретка) оцењују пословну климу и дају препоруке Влади Србије шта да учини како би побољшала пословно окружење и повећала животни стандард грађана. У „Белој књизи 2021” анализирана су 54 сектора привреде и дато је 356 препорука. Највећи напредак направљен је ка даљој дигитализацији привреде и јавног сектора и уочава се спремност свих државних институција да се у том духу и настави у наредном

Економија

14.11.2021 у 19:17

Крше јавне набавке и добијају огромне субвенције

„Путеви Србије”, „Електропривреда Србије” и „Инфраструктура железница” су начинили неправилности у спровођењу тендера и направили штету од 125,61 милијарду динара или око милијарду евра. Неисправност у спровођењу јавних набавки које су уочене код ова три јавна предузећа представљају око 97 одсто утврђених незаконитости у свим јавним набавкама, навела је Државна ревизорска институција (ДРИ) у извештају о пословању за 2020. годину. „Путеви Србије”, нису спровели поступке јавних набавки, а да при том нису постојали разлози за изузеће од примене Закона о јавним набавкама. „Електропривреда Србије” донела је одлуке о додели уговора и закључила споразуме о јавним набавкама, са понуђачима чије понуде су садржале битан недостатак, због кога су исте морале бити одбијене као неприхватљиве. Ово

Економија

08.11.2021 у 09:07

Палмино уље преко Србије у југоисточну Европу

Србија би већ почетком наредне године могла да постане малезијски стратешки партнер за снабдевање југоисточне Европе палминим уљем. Овај производ који је важан састојак многих прехрамбених и козметичких производа допремао би се преко Солуна или Ријеке, што би скратило време испоруке, тако да Ротердам више не би био главни дистрибутивни центар у Европи за палмино уље које на Стари континент углавном стиже из Индонезије и Малезије. Никола Ралић, власник „Миракс аграра”, каже да је његова компанија овај посао договорила на „Експо Дубаију”, који се одржава у Уједињеним Арапским Емиратима и да тренутно министарства две земље договарају детаље споразума. – Дубаи је капија за остала азијска тржишта као што су Малезија, Индонезија, Тајланд, Бангладеш, што се тиче хране. Све више компанија

Економија

06.11.2021 у 13:02

Платни разреди тек 2025. године

Увођење платних разреда, односно новог система зарада у јавном сектору одложено је за 2025. Начело „иста плата за исти посао” од кога се пре осам година кренуло у реформу, која подразумева да се запосленима правично измери учинак кроз увођење јединствене основице за цео јавни сектор и прецизно дефинисаних коефицијента – остало је да чека боља времена. Нови рок за реформу система плата предвиђен је ревидираном фискалном стратегијом за наредне три године. У Министарству финансија, које је сачинило овај документ, јуче нисмо добили одговор због чега је померен. У стратегији је наведено да је у претходном периоду започета свеобухватна реформа система зарада у јавном сектору, чији је циљ обезбеђење правичности и смањење разлика између плата, али „с обзиром на ефекте пандемије на структуру

Економија

31.10.2021 у 19:47

Српско-руске компаније за трећа тржишта

Србија и Русија могле би да формирају заједничке производне компаније које би пласирале робу на трећа тржишта, али ни потeнцијал споразума о слободној трговини који имамо са Руском Федерацијом није довољно искоришћен и наш извоз у ту земљу стагнира. Да је Русија заинтересована за већу количину српске робе на свом тржишту потврдио је и приликом недавне посете Београду потпредседник Владе Руске Федерације Јуриј Борисов, после састанка са председником Србије Александром Вучићем. Дејан Делић, директор представништва Привредне коморе Србије у Москви, каже да се формирање српско-руских компанија предлаже из разлога једноставнијег позиционирања на домаћем и изласка на трећа тржишта, са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, чиме би се користили трговински

Економија

29.10.2021 у 11:45

Нотарска услуга велики трошак при куповини стана

Наша читатељка која је на тржишту некретнина недавно учествовала у двострукој улози, и као продавац и као купац, јер је продавала наслеђени стан у центру Београда и истовремено куповала нови, као и многи други, жали за временима када су се купопродајни уговори за некретнине оверавали у судовима. Израчунала је да су је услуге јавног бележника коштале око 500 евра. Оно што је посебно изненадило јесте да је морала да плати оверу сваког примерка, чак и оног који остаје код нотара. Каћа Лазаревић, агент за некретнине, потврђује да су цене овере уговора у судовима биле занемарљиве у односу на садашње и да је за тај износ могло да се овери више примерака. – Таксе нису одредили нотари, већ држава. То је приличан намет за грађане. Суд је раније оверавао само потписе. Они сада проверавају

Претходна Следећа

Почетна / Маријана Авакумовић

26.06.2026 у 17:19

Бен Гвир тражи прекид примирја у Либану

26.06.2026 у 17:07

Вучић: Нико није ни сањао да ћемо да изградимо ауто-пут до Краљева

26.06.2026 у 17:04

Татјана Марија и Медисон Киз у финалу WТА турнира у Истборну

26.06.2026 у 17:01

Бивши Трампов саветник признао кривицу за задржавање поверљивих информација

26.06.2026 у 17:01

Доживотни затвор за мушкарца који је улетео на божићни вашар у Немачкој

26.06.2026 у 17:00

Старовић одговорио Поношу: Вама није стало до РЕМ-а, већ до продубљивања кризе