ЕПС најбоље пословао у овој години

Јавна предузећа су у првој половини ове године пословала боље него што је очекивано. Добит су остварила 22 предузећа у укупном износу од 18,5 милијарди динара, што је знатно више у односу на планираних 9,8 милијарди динара. Највећи утицај на позитиван резултат имао је ЕПС који је остварио добит од 11,2 милијарде динара. Чак је и „Србијагас” у кога су све очи упрте због раста цене природног гаса на светском тржишту и потенцијалног ризика да следеће године склизне у минус остварио добит од 1,8 милијарди динара, премда је било планирано да оствари скоро три пута већу добит.

Рудник „Ресавица” и железничка предузећа предњачили су када је реч о лошем пословању. Али ово нису једине фирме које су у првој половини 2021. пословале у минусу. Било их је 13 и оствариле су нето губитак у укупном износу од 3,8 милијарди динара, што је мање у односу на планираних 5,6 милијарди губитака, показују подаци Министарства финансија.

Синиша Мали, министар финансија, рекао је прекјуче на скупштинском одбору за финансије, да у земљи нема јавних предузећа која представљају фискални ризик. Он је нагласио да министарство континуирано прати њихово пословање и указује на ризике који би могли да их угрозе.

Коментаришући изјаву председника Фискалног савета Павла Петровића да „Србијагас” представља фискални ризик за 2022, Мали је казао да не постоје утемељени подаци за ту тврдњу.

Подсетио је да је „Србијагас”, заједно са ћерком фирмом „Трансгас”, прошле године у српски буџет уплатио 1,015 милијарди динара, а ове године 1,5 милијарди.

– Нису ми јасни критеријуми на основу чега сте закључили да „Србијагас” представља фискални ризик. Ми у Србији више немамо јавна предузећа која су нам фискални ризик – навео је министер финансија.

Председник Фискалног савета образложио је да је „Србијагас” ризик, јер су тренутно, због енергетске кризе, увозне цене гаса веће, док је држава рекла да неће подизати цене за становништво.

– То ствара губитак од око, према нашој процени, 100 милиона евра и буџет је то требало да препозна – напоменуо је он и додао да је најгора варијанта замрзнути цене док спољне расту.

Уз сегмент домаћинстава, према оцени Фискалног савета, „Србијагас” ће губитак остварити и у продаји гаса државним предузећима која су увелико у проблемима. Највећи ризик, у овом сегменту, потиче од лошег пословања МСК (са којим „Србијагас” изврши 12 одсто свог промета), који ни у 2020. када су цене биле далеко повољније, није платио све рачуне за испоручени гас.

Мали је нагласио да држава не може да планира помоћ „Србијагасу”, јер није у складу са европским законима.

У Фискалној стратегији за наредне три године као један од највећих ризика креатори економске политике наводе државне гаранције дате за кредите јавних предузећа и због тога планирају њихово ограничавање и постепено смањивање.

„Путеви Србије” су половином године имали дуг од 270,9 милиона евра по основу гаранција, „Србијагас” 215,7 милиона, ЕПС 364 милиона, а „Инфраструктура железнице Србије” 64,1 милион евра и све су то фирме које су у процесу реструктурирања.

– Поред ограничења у издавању државних гаранција кључни корак у смањењу и отклањању фискалних ризика по овом основу је у реформи државних и јавних предузећа, корисника гаранција, како би били способни да отплаћују своје кредите. Већи број предузећа, која су и највећи корисници гаранција, налазе се у процесу реструктурирања, односно спровођења планова реструктурирања урађених у сарадњи са међународним финансијским институцијама – наведено је у Фискалној стратегији.

На крају 2020. стање дуга по основу издатих гаранција износило је 1,423 милијарде евра, односно 3,1 одсто БДП-а. Дуг по овом основу смањен је за близу 65 милиона евра у односу на крај 2019. До јуна текуће године стање дуга по гаранцијама смањено је за 22,3 милиона, у односу на крај 2020. и 30. јуна је износило 1,4 милијарде евра. У наредним годинама није планиран знатнији раст ове категорије расхода. Њихово учешће у БДП-у креће се у просеку око 0,2 одсто у средњем року.