Недеља, 28.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Маријана Авакумовић

Економија

14.04.2021 у 10:22

Фијат пластика поново у генералном штрајку

Радници Фијат пластике од данас су поново обуставили производњу, баш у тренутку када су се њихове колеге из Фијат Крајслер аутомобила Србија, после десетодневне паузе, вратили у фабричке хале. Условљени потезом јединог добвљача или ће са производних трака пуштати фијат 500 Л без браника или ће за дан или два раднике поново послати на плаћено одсуство - трећа могућност не постоји за менаџмент ФЦА Србија. Зоран Миљковић, председник штрајкачког одобра Фијат пластике, не може да каже до када ће трајати генерални штрајк, али најављује излазак на улице Крагујевца 24. априла. Њихов основни захтев јесте да им регрес у 2021. буде враћен на прошлогодишњи ниво просечне републичке плате од 60.000 динара. Радници ове фабрике, која је у апсолутном власништву ФЦА групе, односно Стелантиса,

Економија

07.04.2021 у 21:39

Са пет међународних аеродрома Србија постаје центар Балкана

Србија би до средине наредне деценије требало да добије два нова аеродрома – у Добановцима и Новом Саду. Да ли је ово само слово на папиру просторног плана или насушна потреба будући да се тренутно за међународни редовни јавни авио-превоз користе три ваздушне луке – „Никола Тесла”, „Константин Велики” и „Морава”? Просторним планом Србије од 2021. до 2035, који је од ове недеље понуђен грађанима на јавни увид предвиђена је нова локација за изградњу још једног аеродрома у Београду, око десет километара удаљена од „Николе Тесле” и око 25 километара од Београда. Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, каже да овде није реч о томе када ће се градити већ да је остављен простор за помоћни аеродром у Београду и још један међународни у Новом Саду. – Са становишта одлуке о уређењу

Економија

03.04.2021 у 10:02

Фриленсери који су зарађивали до 467 евра месечно не дугују ништа држави

Влада Србије је пресекла и фриленсерима који су месечно из иностранства зарађивали до 467 евра, отписала петогодишњи дуг за порезе и доприносе. Неопорезиви износ прихода изједначен је са месечним минималцем од 32.000 динара, односно 384.000 динара годишње, а део прихода који је изнад тог износа умањује се за нормиране трошкове од 43 одсто од остварених прихода. Ово је предвиђено изменама Закона о порезу на доходак грађана, које је влада усвојила у четвртак и ставила тачку на преговоре око измиривања заосталог пореског дуга. Предвиђено је да радници на интернету обавезе плаћају на 120 једнаких месечних рата, за примања остварена у периоду од 1. јануара 2015. до 30. септембра 2021. године. Држава је начинила још један корак и уместо да неопорезиви износ зараде буде 18.300 динара,

Економија

01.04.2021 у 12:25

Ко ће први да попусти влада или фриленсери

Александру Васићу, пореском саветнику, делује да нису ни близу договора, јер држава захтева наплату пореза што је логично, а фриленсери траже да не плате ништа. Негодовање фриленсера има смисла јер држава све ове године није спроводила прописе Влада Србије и фриленсери тешко могу да нађу решење за неплаћене порезе и доприносе на зараде из иностранства, иако воља постоји са обе стране, али се не слажу око кључне ствари. Да ли ову обавезу треба да плате за последњих пет година или од тренутка када је Пореска управа позвала програмере, професоре страних језика, јутјубере, фриленсере, оне који су се преко интернета кладили или издавали станове, да сами обрачунају порез и доприносе са припадајућом каматом и измире своје законске обавезе како би избегли прекршајну одговорност. Држава је

Економија

31.03.2021 у 10:15

Фриленсери незадовољни новом владином понудом

Влада Србије је фриленсерима припремила нову понуду на основу које би, према процени надлежних, око 80 одсто њих било ослобођено плаћања пореза и доприноса на примања из иностранства за претходних пет година. Држава би преосталим радницима на интернету отписала све камате и дала репрограм у трајању од 10 година. Међутим, представници Удружење радника на интернету са јучерашњег састанка са премијерком Аном Брнабић изашли су незадовољни јер им, како кажу, није понуђено ништа ново у односу на ранији предлог који нису прихватили. Миран Погачар, представник Удружења радника на интернету, каже да се ништа нису договорили, а уколико ово буде коначна понуда, најављују протесте. – На стари предлог из фебруара, према коме би нам били урачунати нормирани трошкови од 43 одсто, петогодишњи дуг

Економија

30.03.2021 у 20:30

Железнички транспорт као алтернатива Суецком каналу

На заглављеним бродовима налази се и роба која треба да буде испоручена нашој земљи,, што значи да ће каснити, а очекује се и да ће трошкови транспорта поскупети Насукани гигантски теретни брод „Евер гивен” који од прошлог уторка блокира Суецки канал, јесте померен, али још није познато када ће бити успостављен саобраћај на овој пречици између Црвеног мора и Средоземља, једном од најпрометнијих пловних путева на свету. То ће довести до поремећаја у глобалним ланцима снабдевања, а тога неће бити поштеђена ни Србија. Испорука робе ће каснити, а трошкови транспорта ће највероватније порасти. Према подацима Привредне коморе Србије, из наше земље се поморским путем у Кину извозе катоде и руда бакра у вредности око 280 милиона долара, што је прошле године чинило више од 70 одсто

Економија

28.03.2021 у 20:11

Закључане кафане коштају 10 милиона евра дневно

Здравље нема цену. Само здрави људи могу да раде и стварају додату вредност. С том констатацијом ће се сложити сви поводом дилеме да ли у време пандемије на првом месту треба да буде здравље или економија. Колико кошта када се из привредног живота искључе гране које су потенцијално најризичнија места за заражавање као што су ресторани, кафићи и тржни центри? Милојко Арсић, професор Економског факултета каже да, ако се водимо проценом да месечни бруто друштвени производ (БДП) у Србији износи четири милијарде евра, дневни губитак је око 135 милиона евра и не може бити већи од тога. – Неке садашње губитке можемо да проценимо на основу губитака привреде Србије у априлу прошле године када су биле на снази најригорозније мере. Тада је губитак износио око 25 милиона евра у односу на оно

Економија

28.03.2021 у 09:01

Почела да стижу решења за порез на имовину

Нова решења за порез на имовину јуче су „обрадовала” Београђане, а Новосађанима и Нишлијама су почела да стижу још половином месеца и свима ће бити уручена до краја следеће седмице. Порески обвезници били су прилично изненађени ажурношћу локалних пореских администрација, будући да смо претходних година плаћали по старим решењима до маја или јуна. Очигледно, криза и танки буџети су их натерали да буду експедитивни јер је ово један од најиздашнијих локалних прихода. Порез на имовину је у централним београдским општинама увећан за око шест одсто, за колико је скочила вредност некретнина. Власнику стана од 76 квадрата на Старом граду обрачунат је порез на имовину у износу од 18.864 динара, а прошле године је био 17.790 динара. У екстра зони пословања следује исти процент повећања,

Економија

26.03.2021 у 21:46

Пољопривредници не плаћају порез на помоћне објекте

Порески обвезници од ове године порез на имовину за помоћне објекте, који се налазе на њиховој окућници плаћају као порез за гараже, а не као да у њима живе или раде, што је до сада био случај. Самим тим овај намет ће за већину обвезника бити мањи, јер на пример у Београду у првој екстразони становања пореска основица за кућу износи 224.012 динара по метру кавадратном, а за гаражу 89.153 динара, док у петој зони на ободу престонице квадратни метар куће вреднује се 61.326 динара, а гаража 29.496 динара. Министарство финансија је помоћне објекте дефинисало као самосталне који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у станове, куће за становање или у пословне зграде и друге грађевинске објекте који служе за обављање делатности. Дакле, свако ко у градском

Економија

25.03.2021 у 09:05

За порезнике шупе и котларнице вреде као гараже

Порез на шупе, котларнице, подруме, базене, бунаре у двориштима кућа од ове године се плаћа као порез на гараже. Обвезници који су до сада плаћали порез на помоћне објекте плаћаће углавном мањи износ. Али морају да поднесу нову пореску пријаву. Рок за пријављивање, како за њих тако и за оне који до сада нису плаћали порез на помоћне објекте, истекао је 31. јануара. Овај порез за оне који нису до сада плаћали може бити утврђен и за претходне године, у складу са законским роковима застаре, што значи за претходних пет година. Обрачунавање пореске основице за помоћне објекте према тржишној вредности гаража је предвиђено Изменама закона пореза на имовину које се примењују од ове године. За овогодишњи обрачун посматрају се купопродајне цене гаражних места у 2020. години. Према подацима

Претходна Следећа

Почетна / Маријана Авакумовић

28.06.2026 у 08:11

Србија обележава Видовдан низом државних и верских церемонија

28.06.2026 у 08:08

Потписан уговор за завршне радове на Храму Светог Саве у Београду

28.06.2026 у 08:03

Патријарх захвалио држави на подршци довршењу Храма Светог Саве

28.06.2026 у 08:00

Наша изборна листа зваће се „Уједињена Србија”

28.06.2026 у 07:59

ИДФ извела нападе на припаднике Хезболаха на југу Либана

28.06.2026 у 07:56

Вучић: Држава ће увек бити на услузи Српској православној цркви