Ко ће први да попусти влада или фриленсери

Влада Србије и фриленсери тешко могу да нађу решење за неплаћене порезе и доприносе на зараде из иностранства, иако воља постоји са обе стране, али се не слажу око кључне ствари. Да ли ову обавезу треба да плате за последњих пет година или од тренутка када је Пореска управа позвала програмере, професоре страних језика, јутјубере, фриленсере, оне који су се преко интернета кладили или издавали станове, да сами обрачунају порез и доприносе са припадајућом каматом и измире своје законске обавезе како би избегли прекршајну одговорност.

Држава је најпре понудила да се фриленсерима признају нормирани трошкови од 43 одсто, отпишу камате и дуг репрограмира на десет година, а потом је прекјуче уследила нова понуда да им се од 1. октобра ове године, признају нормирани трошкови у фиксном износу од 18.300 динара месечно, на које се неће плаћати никакви порези и доприноси.

Александру Васићу, пореском саветнику, делује да нису ни близу договора, јер држава захтева наплату пореза што је логично, а фриленсери траже да не плате ништа. Негодовање фриленсера, према његовом мишљењу, има смисла јер је чињеница да држава све ове године није спроводила прописе.

– Са друге стране држава им је признавањем нормираних трошкова од 43 одсто, фактички признала да су радили ауторска дела, за која је иначе прописан повлашћен систем опорезивања. То јесте значајан уступак, односно умањује основицу за опорезивање. Велики уступак је и то што држава предлаже да им отпишу све камате за порески дуг – каже Васић.

Што се тиче новог решења да се на неопорезиви износ од 18.300 динара не плаћају порези и доприноси, према његовој оцени, заиста би били заштићени они који су најмање зарађивали. То је на неки начин поштено и праведно решење у смислу да се не свале велике пореске обавезе на оне који најмање зарађују. За оне који зарађују две, три или пет хиљада евра овај неопорезиви износ апсолутно не значи ништа.

– Од самог почетка сматрам да те мале треба изузети из опорезивања и разграничити оно што су некакви повремени послови, које неко одради с времена на време и за то добије неки износ од онога што је радни однос у коме физичка лица остварују прилично велике износе. Премијерка је рекла да ће овим начином опорезивања бити изузето 80 одсто физичких лица, фриленсери тврде супротно – наглашава Васић.

Он наводи да немамо праву слику јер држава не саопштава јавно колико има тих људи који зарађују преко интернета и ко је у којој групи зарада. Подсећа да фриленсери кажу да се од њих тражи да плате нешто, а да за узврат не добијају ништа.

Порез од 20 одсто је најмањи проблем, али се не помињу доприноси. Држава се није изјаснила о суштинској ствари. Ако од фриленсера захтева да за пет година уназад плате пензијско осигурање, да ли ће њима било шта од тога бити признато у смислу пензијског стажа.

– Имамо ситуацију из које нема излаза и какво год да буде решење нико неће бити задовољан, а најнезадовољнији ће бити људи који су законито пословали и све плаћали. То да неко тражи неплаћање пореза није добро за порески систем. Са друге стране имамо манир државе да не спроводи своје пореске прописе, па није нелогично да порески обвезник схвати да измирује своје обавезе. За пет година се нико није нашао да објасни да велике суме новца из иностранства улазе у земљу и да то треба опорезивати. Не знам да ли је то намера државе да у једном моменту одужи ту причу да би промовисала значај ИТ индустрије или недостатак капацитета државе, што лично мислим да је разлог. Ниједно није оправдање – уверава Васић.

Овај порески саветник наглашава да фриленсери могу с правом да кажу да је држава више пута отписивала порески дуг правим неплатишама, који с намером то нису радили, а сада је дошла да испробава своју силу на људима који су то најмање заслужили.

Он такође наводи да су износи пореза и доприноса, прописани законом, потпуно непримерени и високи за рад на интернету. Показало се да је државна бирократија, која доноси и усваја прописе, трома и спора и увек каска за догађајима, али то држава мора да реши и да брже прилагођава законе новим облицима рада.

Сламку спаса радници на интернету видели су у председнику Србије Александру Вучићу, који је пре две недеље рекао да је од председнице владе Ане Брнабић и министра финансија Синише Малог тражио отпис дуга фриленсерима и да им се пореска обавеза обрачуна од тренутка када су за њу сазнали.

На његов захтев сачињена је нова понуда. Премијерка ју је пре два дана најпре представила Удружењу фриленсера и предузетника Србије, а потом Удружењу радника на интернету. Прва група је тражила да размисли, друга је одмах одбила.

Како је саопштено, модел који је Влада Србије понудила, подразумева увођење неопорезивог износа од 219.600 динара годишње, према чему би близу 80 одсто фриленсера било ослобођено плаћања било каквих пореза и доприноса уз то камате би биле отписане, а дуг репрограмиран на 10 година.

Брнабићева је појаснила да модел такође обухвата да ће свим радницима на интернету, без обзира на делатност, бити признати нормирани трошкови у висини од 43 одсто остварених прихода (укључујући и неопорезиви део), чиме се још додатно умањује утврђени износ обавезе. А од 1. октобра на износ од 18.300 динара се неће плаћати порези и доприноси.

Према рачуници Удружења радника на интернету фриленсери који зарађују испод 200 евра месечно не би, према новом предлогу, плаћали никакав порез за стари дуг. Међутим највише је оних који имају просечна примања око 500 евра, односно 58.750 динара, што је годишње 705.000 динара. Рата за стари дуг који се плаћа наредних 10 година износи 4.600 динара месечно. За нову обавезу од 1. октобра сваког месеца држави треба да плате око 22.300 динара. Када се то сабере око 27.000 динара одлази за порезе и доприносе, а за живот им остаје мање од минималца.