Дата центри на дну океана

Како вештачка интелигенција напредује, свет се суочава са једним од својих највећих технолошких изазова - како обезбедити довољно енергије за милионе сервера који непрекидно обрађују податке.

Дата центри, у којима се чувају огромне количине дигиталних информација и покрећу ВИ модели попут ChatGPT-а и DeepSeek-а, данас су међу највећим потрошачима електричне енергије на свету. За њихово хлађење потребне су огромне количине струје и воде, а процењује се да у неким центрима чак 40 одсто укупне потрошње електричне енергије отпада управо на системе за расхлађивање.

Кина зато покушава нешто што је донедавно звучало као научна фантастика: дата центри се смештају на морско дно.

Према извештајима кинеске телевизије CGTN, код острва Хајнан већ ради први комерцијални подводни интелигентни рачунарски центар на свету, а читав пројекат представља нови приступ изградњи инфраструктуре неопходне за развој вештачке интелигенције.

Подводни дата центар није једна велика зграда, већ низ огромних цилиндричних капсула од челика, потпуно затворених и отпорних на воду и висок притисак. Свака капсула тежи око 1.300 тона и смештена је на око 35 метара испод површине мора.

Унутар њих налазе се хиљаде сервера који обављају исте послове као и традиционални дата центри на копну. Ту се обрађују подаци, покрећу модели вештачке интелигенције, анализирају огромне базе информација и обезбеђују услуге у облаку.

Хлађење без температурних осцилација

Највећа предност оваквог решења јесте хлађење. Уместо огромних клима-уређаја који троше велике количине електричне енергије, подводни центар користи природно ниску температуру морске воде.

Топлота се преко затвореног система преноси на околну воду, без директног контакта мора са електронском опремом. На тај начин значајно се смањује потрошња електричне енергије, али и потреба за слатком водом која се иначе користи у класичним центрим за обраду података. Према кинеским подацима, овакви центри могу да буду између 40 и 60 одсто енергетски ефикаснији од традиционалних објеката на копну.

Осим уштеде струје, море доноси и друге предности. Подводно окружење има веома стабилну температуру током целе године, што омогућава непрекидан рад сервера без великих температурних осцилација.

Истовремено, у затвореним капсулама нема прашине, влаге нити кисеоника у количинама које изазивају оксидацију, па електронске компоненте могу дуже да трају и ређе се кваре.

Кинески инжењери наводе да овакав систем штеди и драгоцено земљиште. Уместо изградње великих индустријских комплекса на копну, сервери се смештају на морско дно, где не заузимају простор намењен становању или пољопривреди. Поред тога, подводне инсталације налазе се ближе подморским телекомуникационим кабловима који повезују континенте, што може да смањи кашњење у преносу података.

Огромна брзина обраде података

Подводни центар у Хајнану већ служи за тренирање модела вештачке интелигенције, индустријске симулације, развој видео-игара, анализу великих података и научна истраживања мора.

Нова генерација подводних модула омогућава рачунарску снагу еквивалентну око 30.000 врхунских гејминг рачунара који раде истовремено. ЦГТН наводи и да систем за свега једну секунду може да обради количину података за коју би просечном рачунару била потребна читава година.

Један од разлога зашто Кина толико улаже у ову технологију јесте експлозиван раст потражње за ВИ инфраструктуром. Међународна агенција за енергију (IEA) процењује да би потрошња електричне енергије дата центара широм света могла више него да се удвостручи до краја деценије, а главни покретач тог раста биће управо вештачка интелигенција. Због тога су ефикаснији начини хлађења постали један од кључних технолошких изазова.

Компликовано одржавање

Иако идеја делује револуционарно, није без проблема. Одржавање сервера на дну мора далеко је сложеније него у класичним дата центрима. Свака поправка захтева специјализоване бродове и подводну опрему, а инжењери морају да реше питања корозије, поузданости подморских каблова и дугорочне заштите система од морског окружења. Управо због тога се сваки модул пројектује тако да може годинама да ради без интервенције.

Занимљиво је да је идеју о подводним дата центрима прва озбиљно тестирала америчка компанија Microsoft кроз експериментални пројекат Project Natick. Испитивања су показала да сервери под морем могу бити поузданији него на копну, али пројекат никада није прешао у комерцијалну фазу. Кина је, међутим, отишла корак даље и прва почела да ову технологију користи за реалне комерцијалне кориснике.

Поред система код Хајнана, у Кини се развијају и нови подводни центри који ће бити директно напајани енергијом из приобалних ветропаркова, чиме се спајају обновљиви извори енергије и инфраструктура за вештачку интелигенцију. Циљ је да се истовремено смање емисије угљен-диоксида, потрошња воде и зависност од класичних система за хлађење, док се обезбеђује све већа рачунарска снага неопходна за развој нових ВИ технологија.