Апел против маргинализације људских бића

Уметници, писци, филмски ствараоци, научници и изабрани званичници покренули су, у чланку објављеном недавно у француском листу „Монд”, позив на „бојкот” мејнстрим генеративне вештачке интелигенције, за коју верују да је одговорна за „маргинализацију људских бића” од стране „машина”.

„Не чекајући да законодавац изгради насипе, позивамо на бојкот генеративне вештачке интелигенције од стране свих оних који нису приморани да је користе”, пише у апелу који је потписало 150 истакнутих личности, међу којима су и добитница Нобелове награде за књижевност Ани Ерно, те писци Ерве Ле Телије, Пјер Мишон, Абел Квентин, затим бивша министарка културе Франсоаз Нисен, стрип аутор Енки Билал, биолог Марк-Андре Селос и други.

Када је толико политичких лидера хипнотисано обећањима четботова, француска јавност изражава дубоку забринутост. Иако је усвајање ове технологије свакако широко распрострањено, оно углавном поприма облик одбојног усвајања, сматрају потписници.

Према барометру дигиталног регулатора (Arcom), недавно објављеном, коришћење услуга попут ChatGPT-а убрзава се међу Французима, посебно међу младима узраста од 15 до 24 године.

„Осуђујемо друштвени пројекат заснован на маргинализацији људских бића и уништавању наше животне средине”, пишу потписници. Јер, према њиховим речима, „када их млади људи интензивно користе, роботи ће ослабити њихове когнитивне способности и створити огромне емоционалне зависности”.

Штавише, „помама око генеративне вештачке интелигенције представља јасну предају у великој бици нашег века: бици за екологију”, јер „милијарде евра уложене у изградњу дата центара представљају позив на општу демобилизацију”, упозоравају потписници апела објављеног у „Монду”.

Ово је само озваничење побуне коју међу уметницима већ дуже време изазивају ВИ и њена примена у стваралаштву, и не само стваралаштву, као и они који се за ту примену залажу. У дебатама предњачи Холивуд, где је Деми Мур позвала да се успоставе правила за регулисање вештачке интелигенције. С друге стране, неки професионалци заговарају прагматичнији приступ. Глумице Рис Витерспун и Сандра Булок залажу се за усвајање ових технологија, док је редитељ Мартин Скорсезе најавио сарадњу са специјализованом компанијом како би се ВИ искористила за унапређење филмског стваралаштва.

Већина уметника је ипак против оваквих компрoмиса. Неколико личности из филмске индустрије недавно је упозорило на потенцијалне замке ове технолошке револуције. Редитељ Гиљермо дел Торо, на пример, упозорава на пад визуелне и филмске културе узрокован прекомерним ослањањем на аутоматизоване алате.

У контексту где употреба вештачке интелигенције изазива подједнако ентузијазмa колико и забринутости у уметничкој области, недавно се огласио и британски глумац Том Холанд чврстим ставом да ВИ у стваралаштву нема никакве шансе са човеком. Гостујући у шпанској емисији „El Hormiguero”, Холанд је стао у одбрану незаменљиве супериорности људског стваралаштва и изјавио да ВИ нема душу.

Мада вештачка интелигенција добија на значају у филмској индустрији, британски глумац верује да уметници задржавају одлучујућу предност, јер имају емоције, које остају ван домашаја алгоритама.

„Могућности ВИ свакако брзо напредују, али не угрожавају саму суштину креативног рада. Креативност је имуна на вештачку интелигенцију јер је у вези са људским искуством. Ради се о емоцијама, о међусобном разумевању”, потврдио је Холанд у овој емисији, преноси француски „Фигаро”.

За британског глумца, вештачка интелигенција се истиче у обради података, али се суочава са фундаменталним ограничењем – одсуством емоција.

„Вештачка интелигенција може да анализира податке, али не разуме људске емоције. Не може да разликује радост од туге”, рекао је, потврђујући да ова немоћ поседовања осећања остаје главна препрека замени уметника машинама.

„Начин на који уметници сликају није питање репродукције, већ личног изражавања. ВИ нема душу”, потврдио је Холанд.

Нема душу, али може постати веома добра у манипулисању емоцијама, сматра, међутим, нобеловац Казуо Ишигуро, који је још прошле године позвао британску владу да заштити рад писаца и уметника од предаторства технолошких корпорација, описујући садашњу еру као „раскрсницу”.

„Мислим да смо на ивици тога да вештачка интелигенција постане веома добра у манипулисању емоцијама. Тренутно само размишљамо о томе како она обрађује податке или нешто слично. Али врло брзо ВИ ће моћи да схвати како се стварају одређене врсте емоција код људи – бес, туга, смех”, рекао је тада Ишигуро за „Гардијан” и објаснио да је Нобелову награду добио управо због емоција које његове књиге изазивају код читалаца.

„Нисам био хваљен због свог невероватног стила, или зато што сам у својој фикцији разоткрио велике неправде у свету. Хваљен сам зато што сам написао приче које терају људе да плачу. Дали су ми Нобелову награду за то... Романописац може да пружи емоционалну димензију; ми нудимо неку врсту емоционалне истине које нема у публицистици, колико год добро да је истражена и документована. Када бих користио такву врсту поклона за потребе политичара или велике корпорације која жели да продаје фармацеутске производе, не бисте нужно мислили да је то похвално, већ бисте били веома сумњичави према томе. Али ако то радим у сврху приповедања, то се сматра нечим заиста вредним”, рекао је Ишигуро и упитао да ли је довољно да, у друштву постистине, уз помоћ вештачке интелигенције и алгоритама, фикција има емоционални утицај.

Признао је да је током последњих неколико година све више забринут због тога што изазивање снажних емоционалних реакција има далеко мрачнију димензију, у начину на који политички покрети успевају да искористе грађане позивајући се на њихове инстинкте, а не на доказе.