Apel protiv marginalizacije ljudskih bića

Umetnici, pisci, filmski stvaraoci, naučnici i izabrani zvaničnici pokrenuli su, u članku objavljenom nedavno u francuskom listu „Mond”, poziv na „bojkot” mejnstrim generativne veštačke inteligencije, za koju veruju da je odgovorna za „marginalizaciju ljudskih bića” od strane „mašina”.

„Ne čekajući da zakonodavac izgradi nasipe, pozivamo na bojkot generativne veštačke inteligencije od strane svih onih koji nisu primorani da je koriste”, piše u apelu koji je potpisalo 150 istaknutih ličnosti, među kojima su i dobitnica Nobelove nagrade za književnost Ani Erno, te pisci Erve Le Telije, Pjer Mišon, Abel Kventin, zatim bivša ministarka kulture Fransoaz Nisen, strip autor Enki Bilal, biolog Mark-Andre Selos i drugi.

Kada je toliko političkih lidera hipnotisano obećanjima četbotova, francuska javnost izražava duboku zabrinutost. Iako je usvajanje ove tehnologije svakako široko rasprostranjeno, ono uglavnom poprima oblik odbojnog usvajanja, smatraju potpisnici.

Prema barometru digitalnog regulatora (Arcom), nedavno objavljenom, korišćenje usluga poput ChatGPT-a ubrzava se među Francuzima, posebno među mladima uzrasta od 15 do 24 godine.

„Osuđujemo društveni projekat zasnovan na marginalizaciji ljudskih bića i uništavanju naše životne sredine”, pišu potpisnici. Jer, prema njihovim rečima, „kada ih mladi ljudi intenzivno koriste, roboti će oslabiti njihove kognitivne sposobnosti i stvoriti ogromne emocionalne zavisnosti”.

Štaviše, „pomama oko generativne veštačke inteligencije predstavlja jasnu predaju u velikoj bici našeg veka: bici za ekologiju”, jer „milijarde evra uložene u izgradnju data centara predstavljaju poziv na opštu demobilizaciju”, upozoravaju potpisnici apela objavljenog u „Mondu”.

Ovo je samo ozvaničenje pobune koju među umetnicima već duže vreme izazivaju VI i njena primena u stvaralaštvu, i ne samo stvaralaštvu, kao i oni koji se za tu primenu zalažu. U debatama prednjači Holivud, gde je Demi Mur pozvala da se uspostave pravila za regulisanje veštačke inteligencije. S druge strane, neki profesionalci zagovaraju pragmatičniji pristup. Glumice Ris Viterspun i Sandra Bulok zalažu se za usvajanje ovih tehnologija, dok je reditelj Martin Skorseze najavio saradnju sa specijalizovanom kompanijom kako bi se VI iskoristila za unapređenje filmskog stvaralaštva.

Većina umetnika je ipak protiv ovakvih kompromisa. Nekoliko ličnosti iz filmske industrije nedavno je upozorilo na potencijalne zamke ove tehnološke revolucije. Reditelj Giljermo del Toro, na primer, upozorava na pad vizuelne i filmske kulture uzrokovan prekomernim oslanjanjem na automatizovane alate.

U kontekstu gde upotreba veštačke inteligencije izaziva podjednako entuzijazma koliko i zabrinutosti u umetničkoj oblasti, nedavno se oglasio i britanski glumac Tom Holand čvrstim stavom da VI u stvaralaštvu nema nikakve šanse sa čovekom. Gostujući u španskoj emisiji „El Hormiguero”, Holand je stao u odbranu nezamenljive superiornosti ljudskog stvaralaštva i izjavio da VI nema dušu.

Mada veštačka inteligencija dobija na značaju u filmskoj industriji, britanski glumac veruje da umetnici zadržavaju odlučujuću prednost, jer imaju emocije, koje ostaju van domašaja algoritama.

„Mogućnosti VI svakako brzo napreduju, ali ne ugrožavaju samu suštinu kreativnog rada. Kreativnost je imuna na veštačku inteligenciju jer je u vezi sa ljudskim iskustvom. Radi se o emocijama, o međusobnom razumevanju”, potvrdio je Holand u ovoj emisiji, prenosi francuski „Figaro”.

Za britanskog glumca, veštačka inteligencija se ističe u obradi podataka, ali se suočava sa fundamentalnim ograničenjem – odsustvom emocija.

„Veštačka inteligencija može da analizira podatke, ali ne razume ljudske emocije. Ne može da razlikuje radost od tuge”, rekao je, potvrđujući da ova nemoć posedovanja osećanja ostaje glavna prepreka zameni umetnika mašinama.

„Način na koji umetnici slikaju nije pitanje reprodukcije, već ličnog izražavanja. VI nema dušu”, potvrdio je Holand.

Nema dušu, ali može postati veoma dobra u manipulisanju emocijama, smatra, međutim, nobelovac Kazuo Išiguro, koji je još prošle godine pozvao britansku vladu da zaštiti rad pisaca i umetnika od predatorstva tehnoloških korporacija, opisujući sadašnju eru kao „raskrsnicu”.

„Mislim da smo na ivici toga da veštačka inteligencija postane veoma dobra u manipulisanju emocijama. Trenutno samo razmišljamo o tome kako ona obrađuje podatke ili nešto slično. Ali vrlo brzo VI će moći da shvati kako se stvaraju određene vrste emocija kod ljudi – bes, tuga, smeh”, rekao je tada Išiguro za „Gardijan” i objasnio da je Nobelovu nagradu dobio upravo zbog emocija koje njegove knjige izazivaju kod čitalaca.

„Nisam bio hvaljen zbog svog neverovatnog stila, ili zato što sam u svojoj fikciji razotkrio velike nepravde u svetu. Hvaljen sam zato što sam napisao priče koje teraju ljude da plaču. Dali su mi Nobelovu nagradu za to... Romanopisac može da pruži emocionalnu dimenziju; mi nudimo neku vrstu emocionalne istine koje nema u publicistici, koliko god dobro da je istražena i dokumentovana. Kada bih koristio takvu vrstu poklona za potrebe političara ili velike korporacije koja želi da prodaje farmaceutske proizvode, ne biste nužno mislili da je to pohvalno, već biste bili veoma sumnjičavi prema tome. Ali ako to radim u svrhu pripovedanja, to se smatra nečim zaista vrednim”, rekao je Išiguro i upitao da li je dovoljno da, u društvu postistine, uz pomoć veštačke inteligencije i algoritama, fikcija ima emocionalni uticaj.

Priznao je da je tokom poslednjih nekoliko godina sve više zabrinut zbog toga što izazivanje snažnih emocionalnih reakcija ima daleko mračniju dimenziju, u načinu na koji politički pokreti uspevaju da iskoriste građane pozivajući se na njihove instinkte, a ne na dokaze.