Субота, 27.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Маријана Авакумовић

Економија

17.11.2020 у 22:00

„Ер Србија” нуди отпремнине и смањује плате

Стопама београдског аеродрома кренула је „Ер Србија”, која планира да смањи број радника, али и плате. Запосленима у националној авио-компанији прошле седмице је понуђен програм добровољног одласка уз отпремнину, а најављено им је и смањење плата од наредног месеца за све који остају, незванично сазнаје „Политика”. Колико радника је вишак и за колико ће им бити умањене плате, у обавештењу које су добили од менаџмента се не наводи, осим образложења да је компанија осам месеци спроводила рационализацију пословања и смањивала трошкове како би одговорила на глобалну кризу у авио-саобраћају и да више није у стању да поднесе тако високе трошкове. Занимљиво је да је истовремено компанија „Етихад” из Уједињених Арапских Емирата, која је мањински власник у „Ер Србији”, објавила саопштење

Економија

11.11.2020 у 23:00

Лузерски приступ Фискалног савета мери за смањење сиромаштва

Увек постоји известан степен напетости између независних институција, као што је Фискални савет и Владе Србије. Наше је да оцењујемо и често се не слажемо у оценама и проценама са владом. Наравно, потом уследе реакције са друге стране. Рачунамо на то да је степен напетости уписан у начин рада, каже за „Политику” Павле Петровић, председник Фискалног савета, поводом прекјучерашње оштре полемике са Синишом Малим, министром финансија, о мери помоћи свим пунолетним грађанима у износу од 100 евра. Тежиште дискусије билo је заправо студија коју су финансирале Међународна организација рада (МОР) и Европска банка за обнoву и развој (ЕБРД), у којој се између осаталог каже да је једнократном новчаном помоћи свим пунолетним грађанима, Србија успела да обузда ширење сиромаштва. На скупштинском

Економија

08.11.2020 у 19:50

Обустављено објављивање Дуинг бизнис листе

Вест да је Светска банка обуставила објављивање глобалног индекса лакоће пословања, популарне Дуниг бизнис листе, прошла је чини се неопажено код нас, иако је објављивање листе сваког октобра пратила медијска помпа и истицање напретка Србије. Наша земља је на последњој објављеној Дуинг бизнис листи 2020. забележила напредак ‒ рангирана је на 44. место по лакоћи пословања и сврстана у првих девет на свету по брзини издавања грађевинских дозвола. Светска банка је суспендовала Дуинг бизнис листу, признајући да постоје неправилности у подацима које би могле да утичу на рангирање тржишта у развоју. То ипак не значи крај индекса који је од 2003. сваке године објављивала Међународна финансијска корпорација (ИФЦ), део Светске банке фокусиран на приватни сектор у земљама у развоју већ да ће све

Економија

06.11.2020 у 21:21

Зоран Дробњак по закону више не може да буде в.д. директор

Државна ревизорска институција затражила је именовање новог директора Јавног предузећа „Путеви Србије”, што значи да би садашњи в.д директора Зоран Дробњак требало да буде смењен или поново именова на ово место, али као генерални директор. Разлог за ову промену по препоруци ДРИ је чињеница да Дробњак шест година руководи овим предузећем као вршилац дужности, док је законом дозвољено да то буде највише годину дана. Ревизори су наложили Надзорном одбору „Путева Србије” да покрене иницијативу за именовање директора предузећа у складу са Законом о јавним предузећима. Зоран Дробњак је први пут изабран за директора овог јавног предузећа 2007. године, када је на челу ресорног министарства био Велимир Илић. У међувремену су се смењивали министри, али је он опстајао. Милутину Мркоњићу,

Економија

04.11.2020 у 22:00

Фриленсерима почела да стижу пореска решења

Пореска управа је већ урадила оно што је најавила и показала да са њом нема више шале. Решења за неплаћене порезе и доприносе на зараде почела су да стижу на адресе грађана који из Србије раде за послодавце у иностранству. Фриленсеру који је радио преко Упворка, водеће светске платформе за рад преко интернета, стигло је решење да плати 20 одсто пореза, 25,5 за ПИО и 10,3 процента за здравствено, што су све прописане дажбине за уплате из иностранства, које се рачунају као приход за претходне четири године. Његово пореско решење објавили су Удружење радника на интернету и Стартит. Пореска контрола овог фриленсера, који новац зарађује креирањем видео-игрица за мобилне телефоне, почела је у јуну ове године. Тада је по службеној дужности покренут поступак утврђивања пореза на остварен

Економија

01.11.2020 у 21:30

Држава докапитализује предузећа

Држава ће моћи да докапитализује ланац хотела, малу приватну фирму или јавно предузеће. Она ће привремено ући у власничку структуру, али неће имати управљачка права. Законски оквир да то ради добила је кроз недавно усвојену уредбу. Колико ће бити потребно и одакле ће новац бити обезбеђен за ову врсту помоћи предузећима погођеним пандемијом вируса корона, од Министарства финансија нисмо добили одговор. Уредбу о условима и критеријумима усклађености државне помоћи кроз докапитализацију фирми ради отклањања поремећаја у привреди проузрокованих епидемијом ковида 19 регулише услове под којима ће држава докапитализовати предузећа, како државна тако и приватна. Услов је да фирме нису биле у тешкоћама на крају прошле године. Потом треба да докажу да би без помоћи државе прекинули пословање

Економија

30.10.2020 у 22:00

Док се Крагујевац одмара, Торино прави нови модел

Док су радници крагујевачког „Фијата” поново на плаћеном одсуству и више су код куће него у халама, из групације „Фијат Крајслер аутомобили” прошле недеље су саопштили да су модернизовали своју највећу фабрику „Мирафјори” код Торина и почели да производе електрични модел „њу панда 500”. Пјетро Горлије, извршни директор групације, пре нешто више од месец дана послао је писмо запосленима у којем им је саопштио да после Италије долази на ред развој фабрика у Пољској, потом у Србији и Турској. Саша Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ФАЦ, каже за „Политику” да су радници тренутно на плаћеном одсуству, а у фабричке погоне се враћају 3. новембра. Колико дана ће саставити на послу, зависи од поруџбине. За свако возило које је у процесу производње тачно се зна за ког купца иде, на

Економија

27.10.2020 у 22:00

Фриленсери траже различите стопе опорезивања

Имам фирму д. о. о. радим са страним компанијама и плаћам све обавезе овој држави. Зашто би неки фриленсер који ради за плату од 800 евра код послодавца у иностранству био ослобођен пореза, а ја као предузетник који запошљавам двоје или троје људи и исто толику плаћам раднике био опорезован – пита Марко Мудринић, оснивач и директор сајта „Нетокрација”, пословно-технолошког медија који се бави дигиталном економијом и првима радника на интернету. – Крајње је време да људи, који најчешће раде преко интернета, односно радници у дигиталној економији, схвате да не могу само да седе у Србији и обављају посао за некакве стране фирме, већ да су они обвезници Србије и овде морају да плате порез. У већини случајева фриленсери за порезе и доприносе треба да дају око 44 одсто зараде. То јесте висок

Економија

26.10.2020 у 20:11

Више од 30.000 тужби грађана против банака

Српски судови су затрпани са више од 30.000 тужби грађана против банака, од којих траже повраћај новца узетог а конто трошкова обраде кредита. Сваким даном их је све више. Има дана када дневно на писарнице судова стигне између хиљаду и хиљаду и по тужби које се односе на трошкове обраде свих врста кредита, од потрошачких до стамбених, каже за „Политику” Дејан Гавриловић, представник удружења „Ефектива”, које се бави заштитом банкарских клијената као потрошача. Иако је Уставни суд потврдио незаконитост наплате трошкова обраде кредита, односно досадашњи став Врховног суда, према којем банке немају право да наплаћују ту накнаду, а да притом таксативно не наведу дужнику шта су конкретно трошкови – банке их и даље наплаћују. – Очекујемо да Народна банка Србије као регулатор рада банка

Економија

26.10.2020 у 19:02

Банке: трошкови обраде кредита наплаћени су по закону

Накнаде за трошкове обраде кредита обрачунате су по закону и у складу су одлуком Народне банке Србије (НБС) о јединственом начину обрачуна камата, која је донета 2006, као и са Законом о заштити корисника финансијских услуга из 2011, кажу за „Политику” у Удружењу банка Србије (УБС). Европски суд правде је поводом једног сличног случаја из Мађарске тумачио Европску директиву о заштити потрошача и пресудио да банке нису дужне да детаљно рашчлане услуге које се овом накнадом наплаћују. – Закон о заштити корисника финансијских услуга из 2011. заправо је у наше законодавство унео поменуту европску директиву. Верујемо да ово знају представници правосуђа у нашој земљи и да ће је на исти начин тумачити у својој пракси – кажу у УБС. Упитани како коментаришу хиљаде пресуда у корист грађана

Претходна Следећа

Почетна / Маријана Авакумовић

27.06.2026 у 17:06

Реке људи ка Народној скупштини, грађани снажно навијају за Србију

27.06.2026 у 17:05

У Нишу ухапшен мушкарац због поседовања дроге

27.06.2026 у 17:02

Више од 5.000 Срба из свих крајева КиМ дошло у Београд да подржи председника Србије

27.06.2026 у 16:59

Норвешка компанија тајно испоручила Украјини стотине хиљада Н7 бојевих глава за дронове

27.06.2026 у 16:51

Вучевић: На скупу говоримо о будућности Србије, доста је било подела

27.06.2026 у 16:41

Блумберг: САД погодиле школу у Ирану због застарелих података