Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Ekonomija

17.11.2020 u 22:00

„Er Srbija” nudi otpremnine i smanjuje plate

Stopama beogradskog aerodroma krenula je „Er Srbija”, koja planira da smanji broj radnika, ali i plate. Zaposlenima u nacionalnoj avio-kompaniji prošle sedmice je ponuđen program dobrovoljnog odlaska uz otpremninu, a najavljeno im je i smanjenje plata od narednog meseca za sve koji ostaju, nezvanično saznaje „Politika”. Koliko radnika je višak i za koliko će im biti umanjene plate, u obaveštenju koje su dobili od menadžmenta se ne navodi, osim obrazloženja da je kompanija osam meseci sprovodila racionalizaciju poslovanja i smanjivala troškove kako bi odgovorila na globalnu krizu u avio-saobraćaju i da više nije u stanju da podnese tako visoke troškove. Zanimljivo je da je istovremeno kompanija „Etihad” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je manjinski vlasnik u „Er Srbiji”,

Ekonomija

11.11.2020 u 23:00

Luzerski pristup Fiskalnog saveta meri za smanjenje siromaštva

Uvek postoji izvestan stepen napetosti između nezavisnih institucija, kao što je Fiskalni savet i Vlade Srbije. Naše je da ocenjujemo i često se ne slažemo u ocenama i procenama sa vladom. Naravno, potom uslede reakcije sa druge strane. Računamo na to da je stepen napetosti upisan u način rada, kaže za „Politiku” Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, povodom prekjučerašnje oštre polemike sa Sinišom Malim, ministrom finansija, o meri pomoći svim punoletnim građanima u iznosu od 100 evra. Težište diskusije bilo je zapravo studija koju su finansirale Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u kojoj se između osatalog kaže da je jednokratnom novčanom pomoći svim punoletnim građanima, Srbija uspela da obuzda širenje siromaštva. Na

Ekonomija

08.11.2020 u 19:50

Obustavljeno objavljivanje Duing biznis liste

Vest da je Svetska banka obustavila objavljivanje globalnog indeksa lakoće poslovanja, popularne Dunig biznis liste, prošla je čini se neopaženo kod nas, iako je objavljivanje liste svakog oktobra pratila medijska pompa i isticanje napretka Srbije. Naša zemlja je na poslednjoj objavljenoj Duing biznis listi 2020. zabeležila napredak ‒ rangirana je na 44. mesto po lakoći poslovanja i svrstana u prvih devet na svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola. Svetska banka je suspendovala Duing biznis listu, priznajući da postoje nepravilnosti u podacima koje bi mogle da utiču na rangiranje tržišta u razvoju. To ipak ne znači kraj indeksa koji je od 2003. svake godine objavljivala Međunarodna finansijska korporacija (IFC), deo Svetske banke fokusiran na privatni sektor u zemljama u razvoju

Ekonomija

06.11.2020 u 21:21

Zoran Drobnjak po zakonu više ne može da bude v.d. direktor

Državna revizorska institucija zatražila je imenovanje novog direktora Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, što znači da bi sadašnji v.d direktora Zoran Drobnjak trebalo da bude smenjen ili ponovo imenova na ovo mesto, ali kao generalni direktor. Razlog za ovu promenu po preporuci DRI je činjenica da Drobnjak šest godina rukovodi ovim preduzećem kao vršilac dužnosti, dok je zakonom dozvoljeno da to bude najviše godinu dana. Revizori su naložili Nadzornom odboru „Puteva Srbije” da pokrene inicijativu za imenovanje direktora preduzeća u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima. Zoran Drobnjak je prvi put izabran za direktora ovog javnog preduzeća 2007. godine, kada je na čelu resornog ministarstva bio Velimir Ilić. U međuvremenu su se smenjivali ministri, ali je on opstajao. Milutinu Mrkonjiću,

Ekonomija

04.11.2020 u 22:00

Frilenserima počela da stižu poreska rešenja

Poreska uprava je već uradila ono što je najavila i pokazala da sa njom nema više šale. Rešenja za neplaćene poreze i doprinose na zarade počela su da stižu na adrese građana koji iz Srbije rade za poslodavce u inostranstvu. Frilenseru koji je radio preko Upvorka, vodeće svetske platforme za rad preko interneta, stiglo je rešenje da plati 20 odsto poreza, 25,5 za PIO i 10,3 procenta za zdravstveno, što su sve propisane dažbine za uplate iz inostranstva, koje se računaju kao prihod za prethodne četiri godine. Njegovo poresko rešenje objavili su Udruženje radnika na internetu i Startit. Poreska kontrola ovog frilensera, koji novac zarađuje kreiranjem video-igrica za mobilne telefone, počela je u junu ove godine. Tada je po službenoj dužnosti pokrenut postupak utvrđivanja poreza na ostvaren

Ekonomija

01.11.2020 u 21:30

Država dokapitalizuje preduzeća

Država će moći da dokapitalizuje lanac hotela, malu privatnu firmu ili javno preduzeće. Ona će privremeno ući u vlasničku strukturu, ali neće imati upravljačka prava. Zakonski okvir da to radi dobila je kroz nedavno usvojenu uredbu. Koliko će biti potrebno i odakle će novac biti obezbeđen za ovu vrstu pomoći preduzećima pogođenim pandemijom virusa korona, od Ministarstva finansija nismo dobili odgovor. Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći kroz dokapitalizaciju firmi radi otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih epidemijom kovida 19 reguliše uslove pod kojima će država dokapitalizovati preduzeća, kako državna tako i privatna. Uslov je da firme nisu bile u teškoćama na kraju prošle godine. Potom treba da dokažu da bi bez pomoći države prekinuli poslovanje

Ekonomija

30.10.2020 u 22:00

Dok se Kragujevac odmara, Torino pravi novi model

Dok su radnici kragujevačkog „Fijata” ponovo na plaćenom odsustvu i više su kod kuće nego u halama, iz grupacije „Fijat Krajsler automobili” prošle nedelje su saopštili da su modernizovali svoju najveću fabriku „Mirafjori” kod Torina i počeli da proizvode električni model „nju panda 500”. Pjetro Gorlije, izvršni direktor grupacije, pre nešto više od mesec dana poslao je pismo zaposlenima u kojem im je saopštio da posle Italije dolazi na red razvoj fabrika u Poljskoj, potom u Srbiji i Turskoj. Saša Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata FAC, kaže za „Politiku” da su radnici trenutno na plaćenom odsustvu, a u fabričke pogone se vraćaju 3. novembra. Koliko dana će sastaviti na poslu, zavisi od porudžbine. Za svako vozilo koje je u procesu proizvodnje tačno se zna za kog kupca ide, na

Ekonomija

27.10.2020 u 22:00

Frilenseri traže različite stope oporezivanja

Imam firmu d. o. o. radim sa stranim kompanijama i plaćam sve obaveze ovoj državi. Zašto bi neki frilenser koji radi za platu od 800 evra kod poslodavca u inostranstvu bio oslobođen poreza, a ja kao preduzetnik koji zapošljavam dvoje ili troje ljudi i isto toliku plaćam radnike bio oporezovan – pita Marko Mudrinić, osnivač i direktor sajta „Netokracija”, poslovno-tehnološkog medija koji se bavi digitalnom ekonomijom i prvima radnika na internetu. – Krajnje je vreme da ljudi, koji najčešće rade preko interneta, odnosno radnici u digitalnoj ekonomiji, shvate da ne mogu samo da sede u Srbiji i obavljaju posao za nekakve strane firme, već da su oni obveznici Srbije i ovde moraju da plate porez. U većini slučajeva frilenseri za poreze i doprinose treba da daju oko 44 odsto zarade. To jeste visok

Ekonomija

26.10.2020 u 20:11

Više od 30.000 tužbi građana protiv banaka

Srpski sudovi su zatrpani sa više od 30.000 tužbi građana protiv banaka, od kojih traže povraćaj novca uzetog a konto troškova obrade kredita. Svakim danom ih je sve više. Ima dana kada dnevno na pisarnice sudova stigne između hiljadu i hiljadu i po tužbi koje se odnose na troškove obrade svih vrsta kredita, od potrošačkih do stambenih, kaže za „Politiku” Dejan Gavrilović, predstavnik udruženja „Efektiva”, koje se bavi zaštitom bankarskih klijenata kao potrošača. Iako je Ustavni sud potvrdio nezakonitost naplate troškova obrade kredita, odnosno dosadašnji stav Vrhovnog suda, prema kojem banke nemaju pravo da naplaćuju tu naknadu, a da pritom taksativno ne navedu dužniku šta su konkretno troškovi – banke ih i dalje naplaćuju. – Očekujemo da Narodna banka Srbije kao regulator rada banka

Ekonomija

26.10.2020 u 19:02

Banke: troškovi obrade kredita naplaćeni su po zakonu

Naknade za troškove obrade kredita obračunate su po zakonu i u skladu su odlukom Narodne banke Srbije (NBS) o jedinstvenom načinu obračuna kamata, koja je doneta 2006, kao i sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011, kažu za „Politiku” u Udruženju banka Srbije (UBS). Evropski sud pravde je povodom jednog sličnog slučaja iz Mađarske tumačio Evropsku direktivu o zaštiti potrošača i presudio da banke nisu dužne da detaljno raščlane usluge koje se ovom naknadom naplaćuju. – Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2011. zapravo je u naše zakonodavstvo uneo pomenutu evropsku direktivu. Verujemo da ovo znaju predstavnici pravosuđa u našoj zemlji i da će je na isti način tumačiti u svojoj praksi – kažu u UBS. Upitani kako komentarišu hiljade presuda u korist građana

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marijana Avakumović