Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић

Економија

10.03.2022 у 18:47

Трговци више неће гориво скупље плаћати у набавци а јефтиније продавати на пумпама

Нова Уредба о ограничењу цене деривата коју је Влада Србије донела на данашњој седници, и која ће важити од сутра па наредних месец дана, предвиђа да се цена бензина и дизела усклађује по формули сваких седам дана, како је „Политика“ јуче и писала. Прецизирано уредбом, то значи да ће просечну велепродајну цену утврђивати Министарство енергетике и сваког петка најкасније до 13 часова предлог достављати Министарству трговине. Нова Уредба је, дакле, предвидела да се највиша малопродајна цена са порезом на додату вредност ПДВ утврђује за евро дизела тако што се просечна велепродајна цена увећава за шест динара. На исти начин утврђиваће се и максимална цена бензина евор премијума БМБ 95 октана . Остаје непромењена цена евро дизела за пољопривреднике и он ће и даље коштати

Економија

08.03.2022 у 21:08

Гориво на пумпама јефтиније него у рафинерији

Најава Зоране Михајловић, министарке енергетике, да ће се ускоро мењати Уредба о ограничењу цене горива коју је влада донела пре месец дана и орочила до 13. марта заинтересoвала је пре свега власнике малих пумпи који последњих дана тешко могу да раде, јер је велепродајна, односно набавна цена већа од оне по којој се гориво продаје на пумпама. И они немају рачуницу да тако раде јер директно себи праве минус. Михајловићева је објаснила да ће влада покушати да направи бољи баланс између малопродајне и велепродајне цене, јер је то основни разлог због којег не неким мањим пумпама не продају нафтне деривата. Има их довољно али је проблем у цени. Иначе, влада је на седници 10. фебруара прописала да максимална малопродајна цена евро дизела буде 179 динара, а евро премијума БМБ 95

Економија

04.03.2022 у 18:51

Артур Лорковски, директор Секретаријата Енергетске заједнице: Србија већ сада има неколико опција да обезбеди гас на регионалним тржиштима

Долазак Артура Лорковског, новог директора Секретаријата Енергетске заједнице, поклапа се са највећом енергетском кризом у новијој историји изазваном како пандемијом ковида 19, тако и оружаним сукобима између Украјине и Русији због чега је цена гаса протеклих дана достизала и 3.000 долара за 1.000 кубика. Барел нафте продавао се за више од 100 долара. Истовремено је Запад као својеврсну казну због напада на Украјину увео санкције Русији блокадом гасовода „Северни ток два” капацитета 55 милијарди кубика гаса годишње и тиме додатно довео у питање безбедност снабдевања плавим горивом. – Војна агресија Русије на Украјину претња је несметаном снабдевању не само Украјине и Молдавије, већ и држава чланица ЕУ и других уговорних страна, укључујући Србију. Гасовод „Северни ток два”, ако се

Економија

02.03.2022 у 20:36

Гас у Србију стиже „Турским током”

Транзит руског гаса ка Европи преко Украјине одвија се и даље без прекида, упркос немирима између Русије и Украјине. Србија све и да се овим правцем преко Украјине (којим је деценијама добијала гас) прекине испорука, што се за сада не очекује, не добија плаво гориво, већ је цео систем транспорта пребачен на „Турски (Балкански) ток”. Упитан како коментарише што се међу мерама које су уведене Русији није нашла и забрана даљег снабдевања Европе руским гасом и да ли то значи да када је гас потребан Европи онда је руски добродошао, али кад није, треба сви да престанемо да будемо зависни од увоза из Русије, проф. Срећко Ђукић, економиста, бивши амбасадор у Белорусији, одговара да се гас не налази на списку санкција Европске уније према Русији. – Унији је потребан гас из Русије, а Русији

Економија

25.02.2022 у 20:12

Енергетску стабилност спасиле термоелектране

Податак да 15 чланица Европске уније даје већу финансијску помоћ за фосилна горива него за енергију добијену из обновљивих извора енергије, како је показала најновија анализа европског ревизорског суда, а пренела агенција Бета, поново је отворио питање зашто ико има дилему да ли у Србији приоритет треба дати угљу као домаћој сировини и фосилном гориву. Јер управо из угља наша земља добија 70 одсто електричне енергије. Или, ипак, треба наставити са повећавањем учешћа зелене енергије из сунца и ветра и скупо све то плаћати приватним инвеститорима који, доказано, не могу да из ових извора покрију мањкове. Србија је током претходних месеци била живи сведок те недостајуће зелене струје због чега је приде морала да увози најскупљу струју. Ово питање је утолико занимљивије ако се зна, како се

Економија

25.02.2022 у 10:27

У наредних 10 до 15 година неће бити алтернативе руском гасу

Све тежа енергетска ситуација настала као последица заоштравања односа између Русије и Украјине, блокаде гасовода „Северни ток 2”, скок цене сирове нафте за само један дан на скоро 100 долара за барел нису само проблеми Европљана који ће, како им је поручено из Русије гас плаћати 2.000 долара за 1.000 кубика, већ и западног Балкана и Србије. Шта Србија може да уради да се криза не прелије у великој мери и на њу, поготово ако се зна да 99 одсто укупних количина гаса увозимо из Русије, а да при томе постоје стални притисци да ту зависност смањимо. И председник Александар Вучић је пре два дана у Монаку рекао да је цена од 2.000 долара за нас апсолутно неодржива. „Не знам ко то у Европи може да плати, али они без руског гаса не могу. То што ће танкерима да довозе течни природни гас то су

Економија

21.02.2022 у 11:42

Остварена нето добит од 21 милијарде динара, инвестирано 20,2 милијарде динара

Показатељ EBITDA - 53,2 милијарде динара Обавезе по основу пореза и других јавних прихода - 217,8 милијарди динара Више од 315 милиона динара издвојено за друштвено одговорне пројекте и подршку професионалном спорту Захваљујући чврстој финансијској дисциплини и фокусираности на приоритетне развојне пројекте, уз повољније тржишне услове, НИС група је у 2021. години значајно унапредила финансијске и оперативне резултате у поређењу са претходном годином. Нето добит НИС групе у прошлој години износила је 21 милијарду динара, док је у 2020, услед последица пандемије корона вируса, забележен губитак од 7,6 милијарди динара. Показатељ EBITDA у извештајном периоду износи 53,2 милијарде динара, што је 3,4 пута бољи резултат од оствареног годину дана раније. У развојне пројекте током

Економија

18.02.2022 у 15:14

Америка тражи да Србија нађе замену за руски гас

Америчке власти позвале су пре два дана Србију да тражи алтернативу руском гасу и, како сматрају у Вашингтону, покажу прогрес у том правцу, саопштио је заменик помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Габријел Ескобар, говорећи у једном од подкомитета за иностране послове америчког Сената, преносе руски медији. – Што се тиче енергетске безбедности, позивамо Србију да размотри алтернативе руском гасу, укључујући обновљиве изворе енергије и течни природни гас. Постигли смо одређени прогрес у томе – наставио је амерички чиновник. – Питање зависности од руских енергената није проблем само за западни Балкан, то је проблем за велики део Европе. У ситуацији са Балканом постоји додатни проблем – они су у великој мери зависни од енергије угља... Близу смо ослобађања неких земаља

Економија

17.02.2022 у 21:00

Осим пензијског, с Квебеком уређено и здравствено осигурање

Од 1. фебруара ове године на снази је Уговор о социјалном осигурању две владе – Србије и Квебека. Овим уговором је на свеобухватан начин уређено остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, укључујући и право по основу повреда на раду, професионалне болести и здравственог осигурања, потврђују у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање Србије. Споразумом је предвиђена и могућност здравствене заштите студената током боравка у Квебеку, што споразум с Канадом, који наша земља има од 2014. године, не предвиђа. Истовремено, кад почне да се примењује уредба с Квебеком, где иначе има највише српских радника, свима њима признаће се године стажа и имаће део иностране пензије, али и право на здравствено осигурање, истичу у Фонду ПИО. То значи да запослени и чланови њихових

Економија

17.02.2022 у 17:07

Након осам деценија Руски научни институт у Србији обновио своју делатност, уз подршку „Гаспром њефт”-а

У Руском центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду одржана је презентација Руског научног института (РНИ) који је након осам деценија од затварања обновио своју делатност. „Гаспром њефт” је подржао обнављање рада института, чија је делатност усмерена на проучавање руског наслеђа у Србији, популаризацију заједничке историје двеју земаља и пружање подршке научницима у проучавању историје, језика и културе Србије и Русије. Као највећи страни инвеститор у Србији „Гаспром њефт” више од једне деценије реализује програме у области културе, образовања и очувања историјског наслеђа двеју земаља. Захваљујући подршци компаније израђен је монументални мозаик главног православног храма на Балкану – Храма Светог Саве, пружена је помоћ у реконструкцији Руске некрополе у Београду,

Претходна Следећа

Почетна / Јасна Петровић-Стојановић

23.06.2026 у 19:47

Мелони: Немам намеру да се даље расправљам са Трампом

23.06.2026 у 19:43

У Гроцкој тешко повређена беба

23.06.2026 у 19:29

Вучевић: Пристојна Србија ће победити сваку мржњу и покушај заустављања развоја

23.06.2026 у 19:26

Шојгу: Одбрана од напада дроновима ће бити унапређена

23.06.2026 у 19:10

Јованов доказао колико су Парандиловићеви изговори нереални

23.06.2026 у 19:09

Путин: Москва спремна за мировне преговоре са Украјином