Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Ekonomija

10.03.2022 u 18:47

Trgovci više neće gorivo skuplje plaćati u nabavci a jeftinije prodavati na pumpama

Nova Uredba o ograničenju cene derivata koju je Vlada Srbije donela na današnjoj sednici, i koja će važiti od sutra pa narednih mesec dana, predviđa da se cena benzina i dizela usklađuje po formuli svakih sedam dana, kako je „Politika“ juče i pisala. Precizirano uredbom, to znači da će prosečnu veleprodajnu cenu utvrđivati Ministarstvo energetike i svakog petka najkasnije do 13 časova predlog dostavljati Ministarstvu trgovine. Nova Uredba je, dakle, predvidela da se najviša maloprodajna cena sa porezom na dodatu vrednost PDV utvrđuje za evro dizela tako što se prosečna veleprodajna cena uvećava za šest dinara. Na isti način utvrđivaće se i maksimalna cena benzina evor premijuma BMB 95 oktana . Ostaje nepromenjena cena evro dizela za poljoprivrednike i on će i dalje koštati

Ekonomija

08.03.2022 u 21:08

Gorivo na pumpama jeftinije nego u rafineriji

Najava Zorane Mihajlović, ministarke energetike, da će se uskoro menjati Uredba o ograničenju cene goriva koju je vlada donela pre mesec dana i oročila do 13. marta zainteresovala je pre svega vlasnike malih pumpi koji poslednjih dana teško mogu da rade, jer je veleprodajna, odnosno nabavna cena veća od one po kojoj se gorivo prodaje na pumpama. I oni nemaju računicu da tako rade jer direktno sebi prave minus. Mihajlovićeva je objasnila da će vlada pokušati da napravi bolji balans između maloprodajne i veleprodajne cene, jer je to osnovni razlog zbog kojeg ne nekim manjim pumpama ne prodaju naftne derivata. Ima ih dovoljno ali je problem u ceni. Inače, vlada je na sednici 10. februara propisala da maksimalna maloprodajna cena evro dizela bude 179 dinara, a evro premijuma BMB 95

Ekonomija

04.03.2022 u 18:51

Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice: Srbija već sada ima nekoliko opcija da obezbedi gas na regionalnim tržištima

Dolazak Artura Lorkovskog, novog direktora Sekretarijata Energetske zajednice, poklapa se sa najvećom energetskom krizom u novijoj istoriji izazvanom kako pandemijom kovida 19, tako i oružanim sukobima između Ukrajine i Rusiji zbog čega je cena gasa proteklih dana dostizala i 3.000 dolara za 1.000 kubika. Barel nafte prodavao se za više od 100 dolara. Istovremeno je Zapad kao svojevrsnu kaznu zbog napada na Ukrajinu uveo sankcije Rusiji blokadom gasovoda „Severni tok dva” kapaciteta 55 milijardi kubika gasa godišnje i time dodatno doveo u pitanje bezbednost snabdevanja plavim gorivom. – Vojna agresija Rusije na Ukrajinu pretnja je nesmetanom snabdevanju ne samo Ukrajine i Moldavije, već i država članica EU i drugih ugovornih strana, uključujući Srbiju. Gasovod „Severni tok dva”, ako se

Ekonomija

02.03.2022 u 20:36

Gas u Srbiju stiže „Turskim tokom”

Tranzit ruskog gasa ka Evropi preko Ukrajine odvija se i dalje bez prekida, uprkos nemirima između Rusije i Ukrajine. Srbija sve i da se ovim pravcem preko Ukrajine (kojim je decenijama dobijala gas) prekine isporuka, što se za sada ne očekuje, ne dobija plavo gorivo, već je ceo sistem transporta prebačen na „Turski (Balkanski) tok”. Upitan kako komentariše što se među merama koje su uvedene Rusiji nije našla i zabrana daljeg snabdevanja Evrope ruskim gasom i da li to znači da kada je gas potreban Evropi onda je ruski dobrodošao, ali kad nije, treba svi da prestanemo da budemo zavisni od uvoza iz Rusije, prof. Srećko Đukić, ekonomista, bivši ambasador u Belorusiji, odgovara da se gas ne nalazi na spisku sankcija Evropske unije prema Rusiji. – Uniji je potreban gas iz Rusije, a Rusiji

Ekonomija

25.02.2022 u 20:12

Energetsku stabilnost spasile termoelektrane

Podatak da 15 članica Evropske unije daje veću finansijsku pomoć za fosilna goriva nego za energiju dobijenu iz obnovljivih izvora energije, kako je pokazala najnovija analiza evropskog revizorskog suda, a prenela agencija Beta, ponovo je otvorio pitanje zašto iko ima dilemu da li u Srbiji prioritet treba dati uglju kao domaćoj sirovini i fosilnom gorivu. Jer upravo iz uglja naša zemlja dobija 70 odsto električne energije. Ili, ipak, treba nastaviti sa povećavanjem učešća zelene energije iz sunca i vetra i skupo sve to plaćati privatnim investitorima koji, dokazano, ne mogu da iz ovih izvora pokriju manjkove. Srbija je tokom prethodnih meseci bila živi svedok te nedostajuće zelene struje zbog čega je pride morala da uvozi najskuplju struju. Ovo pitanje je utoliko zanimljivije ako se

Ekonomija

25.02.2022 u 10:27

U narednih 10 do 15 godina neće biti alternative ruskom gasu

Sve teža energetska situacija nastala kao posledica zaoštravanja odnosa između Rusije i Ukrajine, blokade gasovoda „Severni tok 2”, skok cene sirove nafte za samo jedan dan na skoro 100 dolara za barel nisu samo problemi Evropljana koji će, kako im je poručeno iz Rusije gas plaćati 2.000 dolara za 1.000 kubika, već i zapadnog Balkana i Srbije. Šta Srbija može da uradi da se kriza ne prelije u velikoj meri i na nju, pogotovo ako se zna da 99 odsto ukupnih količina gasa uvozimo iz Rusije, a da pri tome postoje stalni pritisci da tu zavisnost smanjimo. I predsednik Aleksandar Vučić je pre dva dana u Monaku rekao da je cena od 2.000 dolara za nas apsolutno neodrživa. „Ne znam ko to u Evropi može da plati, ali oni bez ruskog gasa ne mogu. To što će tankerima da dovoze tečni prirodni gas to su

Ekonomija

21.02.2022 u 11:42

Ostvarena neto dobit od 21 milijarde dinara, investirano 20,2 milijarde dinara

Pokazatelj EBITDA - 53,2 milijarde dinara Obaveze po osnovu poreza i drugih javnih prihoda - 217,8 milijardi dinara Više od 315 miliona dinara izdvojeno za društveno odgovorne projekte i podršku profesionalnom sportu Zahvaljujući čvrstoj finansijskoj disciplini i fokusiranosti na prioritetne razvojne projekte, uz povoljnije tržišne uslove, NIS grupa je u 2021. godini značajno unapredila finansijske i operativne rezultate u poređenju sa prethodnom godinom. Neto dobit NIS grupe u prošloj godini iznosila je 21 milijardu dinara, dok je u 2020, usled posledica pandemije korona virusa, zabeležen gubitak od 7,6 milijardi dinara. Pokazatelj EBITDA u izveštajnom periodu iznosi 53,2 milijarde dinara, što je 3,4 puta bolji rezultat od ostvarenog godinu dana ranije. U razvojne projekte

Ekonomija

18.02.2022 u 15:14

Amerika traži da Srbija nađe zamenu za ruski gas

Američke vlasti pozvale su pre dva dana Srbiju da traži alternativu ruskom gasu i, kako smatraju u Vašingtonu, pokažu progres u tom pravcu, saopštio je zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Gabrijel Eskobar, govoreći u jednom od podkomiteta za inostrane poslove američkog Senata, prenose ruski mediji. – Što se tiče energetske bezbednosti, pozivamo Srbiju da razmotri alternative ruskom gasu, uključujući obnovljive izvore energije i tečni prirodni gas. Postigli smo određeni progres u tome – nastavio je američki činovnik. – Pitanje zavisnosti od ruskih energenata nije problem samo za zapadni Balkan, to je problem za veliki deo Evrope. U situaciji sa Balkanom postoji dodatni problem – oni su u velikoj meri zavisni od energije uglja... Blizu smo oslobađanja nekih zemalja

Ekonomija

17.02.2022 u 21:00

Osim penzijskog, s Kvebekom uređeno i zdravstveno osiguranje

Od 1. februara ove godine na snazi je Ugovor o socijalnom osiguranju dve vlade – Srbije i Kvebeka. Ovim ugovorom je na sveobuhvatan način uređeno ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, uključujući i pravo po osnovu povreda na radu, profesionalne bolesti i zdravstvenog osiguranja, potvrđuju u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije. Sporazumom je predviđena i mogućnost zdravstvene zaštite studenata tokom boravka u Kvebeku, što sporazum s Kanadom, koji naša zemlja ima od 2014. godine, ne predviđa. Istovremeno, kad počne da se primenjuje uredba s Kvebekom, gde inače ima najviše srpskih radnika, svima njima priznaće se godine staža i imaće deo inostrane penzije, ali i pravo na zdravstveno osiguranje, ističu u Fondu PIO. To znači da zaposleni i članovi

Ekonomija

17.02.2022 u 17:07

Nakon osam decenija Ruski naučni institut u Srbiji obnovio svoju delatnost, uz podršku „Gasprom njeft”-a

U Ruskom centru za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu održana je prezentacija Ruskog naučnog instituta (RNI) koji je nakon osam decenija od zatvaranja obnovio svoju delatnost. „Gasprom njeft” je podržao obnavljanje rada instituta, čija je delatnost usmerena na proučavanje ruskog nasleđa u Srbiji, popularizaciju zajedničke istorije dveju zemalja i pružanje podrške naučnicima u proučavanju istorije, jezika i kulture Srbije i Rusije. Kao najveći strani investitor u Srbiji „Gasprom njeft” više od jedne decenije realizuje programe u oblasti kulture, obrazovanja i očuvanja istorijskog nasleđa dveju zemalja. Zahvaljujući podršci kompanije izrađen je monumentalni mozaik glavnog pravoslavnog hrama na Balkanu – Hrama Svetog Save, pružena je pomoć u rekonstrukciji Ruske nekropole u Beogradu,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jasna Petrović-Stojanović