Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ивана Албуновић

Економија

19.02.2021 у 22:00

Бил Гејтс тражи од богатих да користе синтетичку говедину

Милијардер Бил Гејтс пре неколико дана позвао је богате нације да пређу на сто одсто синтетичко говеђе месо, како би се спречиле климатске промене. „Не мислим да 80 одсто најсиромашнијих земаља треба да једе синтетичко говеђе месо. Али богате земље треба то да ураде”, рекао је он у интервјуу за „Технолоџи ривју”, универзитета МИТ. Иако није први који се јавно залаже за смањење употребе говедине, оне који у Гејтсу виде оличење светске владе из сенке, овакав позив подсетио је на његове досадашње најаве о светској пандемији. Да ли је идеја о свету без „правог” меса много ближа него што бисмо могли да замислимо? Међу конзументима, били они богати или не, углавном постоји отпор према оваквим и сличном експериментима у индустрији хране. Ипак, има и све више следбеника. Процењује се да ће у

Економија

18.02.2021 у 22:00

Расте тражња за закуп државних парцела и у централној Србији

Закуп државног пољопривредног земљишта у Србији и цена закупа парцела имају тенденцију раста и у години пандемије. Уобичајено је да се борба за сваку слободну плодну ораницу води већ годинама у Војводини. Оно што је карактеристично јесте да се повећање интересовања за најам државних ораница све више примећује и централној Србији. – У великом делу општина завршени су други и трећи круг јавног надметања, и дефинитивно можемо да кажемо да постоји повећано интересовање за закуп државног земљишта. То се може видети по површинама које су дате у закуп и у Војводини и у централној Србији – каже за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште. Додаје да је, пре неколико година, било на десетине општина у Србији где уопште није било интересовања за најам али да је таквих

Економија

11.02.2021 у 22:00

Расте увоз помфрита, цене домаћег кромпира падају

Глас због ниских цена последњих дана дигли су произвођачи кромпира у Србији. Код Горњег Милановца организован је протестни скуп због невероватне цене и од 10 динара, колико откупљивачи нуде за килограм овог поврћа док их производња, кажу, кошта – 13. Јасно је да економске рачунице нема а поврх свега у складиштима су остале залихе које немају купце, и поред ове минималне цене. Локални медији јављају да су повртари из Моравичког округа незадовољни и да у последње три деценије не памте овако лошу ситуацију на тржишту. Приноси су били одлични, а цена од 14 динара је никада нижа. Прошле године добијали смо 35 динара, наглашавају произвођачи и упозоравају да удела у свему овоме има велики увоз који угрожава домаћу производњу. – Наше „фабрике” под отвореним небом пуне су неизвесности –

Економија

11.02.2021 у 09:37

Претеран раст цена јунади могао би да угрози извоз

После дуге стагнације и пада цена изазваних пандемијом и затварањем извозних тржишта цена јунади коначно бележи раст. Јунад сименталске расе у овој години достигла је највишу цену од 2,05 евра по килограму, а фармери су последњих дана за исти квалитет добијали 2,10 евра. У Мачви и Срему цена је порасла на 2,20 евра, објавило је удружење „Агропрофит”, које окупља и Производну групу товљача говеда. Црно-бела јунад све до јуче купована су по 1,60 евра за килограм, а данас су 1,70-1,80 евра. Произвођачи сада очекују и нови раст подстакнути мањом понудом на тржишту, али је питање да ли је то реално из многих разлога. Промене цена на тржишту ипак изазивају нове проблеме на релацији произвођача и откупљивача. Ово удружење због тога је затражило састанак заинтересованих страна у Привредној

Економија

03.02.2021 у 20:03

У чему је значај дозволе за извоз кукуруза у Кину

Усаглашавање услова за извоз кукуруза у Кину биће у наредном периоду веома важно за наше тржиште, изјавио је за „Политику” Вукосав Саковић из удружења „Жита Србије”. Он је нагласио да је једна од највећих светских компанија за трговину житарица истовремено и наш највећи купац тако да ће на овај начин нашим произвођачима бити олакшан пласман. У свету постоје предвиђања да ће због добре цене кукуруза, током пандемије, у 2021. бити више заинтересованих произвођача за ову културу. Да ли се то може очекивати и у Србији, посебно уз додату могућност извоза у Кину? Саковић сматра да код нас неће доћи до неких знатнијих промена у сетвеној структури. – Србија нема резерве у сетвеним површинама. Такође, колико-толико се мора поштовати и плодоред уколико неко жели добре приносе – каже он и

Економија

31.01.2021 у 09:00

Ратари још чекају бољу откупну цену пшенице

Прве пројекције за светску понуду и тражњу пшенице у овој економској години предвиђају натпросечан ниво трговине на тржишту житарица, објавила је Међународна житарска организација (ИГЦ). Како ће ово утицати на српски извоз жита и чему могу да се надају домаћи произвођачи који још калкулишу чекајући бољу цену док време измиче и ближи се нова жетва? Вукосав Саковић, из Удружења „Жита Србије” изјавио је недавно да се извоз пшенице одвија спорије него код кукуруза и до сада је извезено око 400.000 тона иако Србија у просеку прода више од милион тона жита годишње Како каже, прошлогодишњи род могуће је продавати до априла и у мањим количинама до маја ове године. После тога, пред жетву – тешко. „У јануару је у Србији био нешто бољи извоз пшенице него у протеклом периоду. Фебруар ће

Економија

29.01.2021 у 22:00

Продуктна берза мења име и начин трговања

Иако изазовна, 2020. година је новосадској Продуктној берзи донела један од рекордних промета у последњој деценији. Од 2016. године када je покренут процес измене начина рада количински обим промета повећан је за више од сто одсто, док је број чланова био већи 2,6 пута – изјавио је Милош Јањић, директор Продуктне берзе Нови Сад у оквиру годишњег извештаја о пословању. –За нама је година крајње необична и непредвидива. Неплански је довела до тестирања целе светске економије, а тиме и пољопривредног и прехрамбеног сектора, логистике, трговине и саме берзе. Прошао је још један тест који је показао жилавост комплетног сектора производње хране што је још једном доказао своју круцијалну важност за цео свет и важност улагања у њега, јер ће и у наредном периоду, у било којој следећој кризи,

Економија

26.01.2021 у 20:00

Све мање једемо хлеб – са 101,5 пали на 66,7 килограма

Потрошња хлеба у Србији последњих година је у сталном паду што се одржава и на целокупан млинарски сектор, објавило је Удружење „Житоунија”. То потврђују и подаци Републичког завода за статистику достављени „Политици”. Према званичној статистици, годишња просечна потрошња, по члану домаћинства, 2006. износила је 101,5 килограма хлеба и пецива заједно, док је 2019. била 66,7 килограма. Подаци су добијени на основу Анкете о потрошњи домаћинства у Србији. – Сведоци смо да је после жетве пшенице рода 2020. дошло до великог пада тражње на тржишту брашна, како на домаћем, тако и на страном. Узроци су краткорочни, али наслућује се и дугорочно изражен тренд губитка дела оба тржишта – истичу у „Житоунији”. Напомињу да неке од основних разлога треба потражити у броју млинова и пекара

Економија

24.01.2021 у 21:00

Како повећати производњу и потрошњу домаћих вина

Стратешки развој винарског и виноградарског сектора један је од основних циљева државе у наредном периоду. На иницијативу Савеза винара и виноградара Србије крајем прошле године први пут је усвојен Програм развоја винарства и виноградарства за период 2021–2031. година. У уводном делу исцрпне стратегије наводи се да наша држава има повољне климатске, земљишне и друге услове за гајење винове лозе. У Србији постоје три виноградарска региона, 22 рејона и 77 виногорја. Иако постоји велики потенцијал за гајење винове лозе, економска криза и губитак тржишта током деведесетих година прошлог века, довели су до великог смањења површина под виновом лозом. Површине под виноградима карактерише велика уситњеност парцела, просечна величина винограда код нас је свега 0,34 хектара. Према подацима

Економија

21.01.2021 у 22:00

Пољаци купују малину у Србији

У свету последњих месеци на тржишту недостаје квалитетна малина. Према последњем извештају Америчког министарства пољопривреде, крајем 2020. у државним складиштима евидентиран је само пораст вишкова јабука за 13 одсто, док су залихе малина смањене за 10 процената. У Чилеу, који је у малинарству један од највећих ривала Србије, берба тог воћа је у току. С обзиром на дефицит на светском тржишту чилеански произвођачи тренутно добијају 2,85 америчких долара за килограм малине, док је просечна извозна цена од 4,1 до 4,2 долара. Иако ће малинари из Србије протеклу сезону памтити као профитабилну извозници нису тако добро прошли као они у Чилеу. Један од најбољих познавалаца стања на светском тржишту јагодастог воћа др Александар Лепосавић, из Института за воћарство у Чачку, каже, да су

Претходна Следећа

Почетна / Ивана Албуновић

17.06.2026 у 18:28

Ђовани ван Бронкхорст нови тренер фудбалера Фејенорда

17.06.2026 у 18:25

Вујић: Одговорна држава сама тражи савете, Брисел нас не уцењује

17.06.2026 у 18:22

Војни рок од марта: Гашић најавио усвајање закона и велики талас запошљавања

17.06.2026 у 18:09

Нешовић: Полагање матуре у Нишу протекло у складу са стручним упутством

17.06.2026 у 18:08

План Г7: ограничава се увоз литијума изван партнерских земаља до 2030.

17.06.2026 у 18:04

Путин: Хитно помоћи жртвама украјинског напада у Бријанској области