Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Ekonomija

19.02.2021 u 22:00

Bil Gejts traži od bogatih da koriste sintetičku govedinu

Milijarder Bil Gejts pre nekoliko dana pozvao je bogate nacije da pređu na sto odsto sintetičko goveđe meso, kako bi se sprečile klimatske promene. „Ne mislim da 80 odsto najsiromašnijih zemalja treba da jede sintetičko goveđe meso. Ali bogate zemlje treba to da urade”, rekao je on u intervjuu za „Tehnolodži rivju”, univerziteta MIT. Iako nije prvi koji se javno zalaže za smanjenje upotrebe govedine, one koji u Gejtsu vide oličenje svetske vlade iz senke, ovakav poziv podsetio je na njegove dosadašnje najave o svetskoj pandemiji. Da li je ideja o svetu bez „pravog” mesa mnogo bliža nego što bismo mogli da zamislimo? Među konzumentima, bili oni bogati ili ne, uglavnom postoji otpor prema ovakvim i sličnom eksperimentima u industriji hrane. Ipak, ima i sve više sledbenika. Procenjuje se

Ekonomija

18.02.2021 u 22:00

Raste tražnja za zakup državnih parcela i u centralnoj Srbiji

Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i cena zakupa parcela imaju tendenciju rasta i u godini pandemije. Uobičajeno je da se borba za svaku slobodnu plodnu oranicu vodi već godinama u Vojvodini. Ono što je karakteristično jeste da se povećanje interesovanja za najam državnih oranica sve više primećuje i centralnoj Srbiji. – U velikom delu opština završeni su drugi i treći krug javnog nadmetanja, i definitivno možemo da kažemo da postoji povećano interesovanje za zakup državnog zemljišta. To se može videti po površinama koje su date u zakup i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji – kaže za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. Dodaje da je, pre nekoliko godina, bilo na desetine opština u Srbiji gde uopšte nije bilo interesovanja za najam ali da

Ekonomija

11.02.2021 u 22:00

Raste uvoz pomfrita, cene domaćeg krompira padaju

Glas zbog niskih cena poslednjih dana digli su proizvođači krompira u Srbiji. Kod Gornjeg Milanovca organizovan je protestni skup zbog neverovatne cene i od 10 dinara, koliko otkupljivači nude za kilogram ovog povrća dok ih proizvodnja, kažu, košta – 13. Jasno je da ekonomske računice nema a povrh svega u skladištima su ostale zalihe koje nemaju kupce, i pored ove minimalne cene. Lokalni mediji javljaju da su povrtari iz Moravičkog okruga nezadovoljni i da u poslednje tri decenije ne pamte ovako lošu situaciju na tržištu. Prinosi su bili odlični, a cena od 14 dinara je nikada niža. Prošle godine dobijali smo 35 dinara, naglašavaju proizvođači i upozoravaju da udela u svemu ovome ima veliki uvoz koji ugrožava domaću proizvodnju. – Naše „fabrike” pod otvorenim nebom pune su

Ekonomija

11.02.2021 u 09:37

Preteran rast cena junadi mogao bi da ugrozi izvoz

Posle duge stagnacije i pada cena izazvanih pandemijom i zatvaranjem izvoznih tržišta cena junadi konačno beleži rast. Junad simentalske rase u ovoj godini dostigla je najvišu cenu od 2,05 evra po kilogramu, a farmeri su poslednjih dana za isti kvalitet dobijali 2,10 evra. U Mačvi i Sremu cena je porasla na 2,20 evra, objavilo je udruženje „Agroprofit”, koje okuplja i Proizvodnu grupu tovljača goveda. Crno-bela junad sve do juče kupovana su po 1,60 evra za kilogram, a danas su 1,70-1,80 evra. Proizvođači sada očekuju i novi rast podstaknuti manjom ponudom na tržištu, ali je pitanje da li je to realno iz mnogih razloga. Promene cena na tržištu ipak izazivaju nove probleme na relaciji proizvođača i otkupljivača. Ovo udruženje zbog toga je zatražilo sastanak zainteresovanih strana u

Ekonomija

03.02.2021 u 20:03

U čemu je značaj dozvole za izvoz kukuruza u Kinu

Usaglašavanje uslova za izvoz kukuruza u Kinu biće u narednom periodu veoma važno za naše tržište, izjavio je za „Politiku” Vukosav Saković iz udruženja „Žita Srbije”. On je naglasio da je jedna od najvećih svetskih kompanija za trgovinu žitarica istovremeno i naš najveći kupac tako da će na ovaj način našim proizvođačima biti olakšan plasman. U svetu postoje predviđanja da će zbog dobre cene kukuruza, tokom pandemije, u 2021. biti više zainteresovanih proizvođača za ovu kulturu. Da li se to može očekivati i u Srbiji, posebno uz dodatu mogućnost izvoza u Kinu? Saković smatra da kod nas neće doći do nekih znatnijih promena u setvenoj strukturi. – Srbija nema rezerve u setvenim površinama. Takođe, koliko-toliko se mora poštovati i plodored ukoliko neko želi dobre prinose – kaže on i

Ekonomija

31.01.2021 u 09:00

Ratari još čekaju bolju otkupnu cenu pšenice

Prve projekcije za svetsku ponudu i tražnju pšenice u ovoj ekonomskoj godini predviđaju natprosečan nivo trgovine na tržištu žitarica, objavila je Međunarodna žitarska organizacija (IGC). Kako će ovo uticati na srpski izvoz žita i čemu mogu da se nadaju domaći proizvođači koji još kalkulišu čekajući bolju cenu dok vreme izmiče i bliži se nova žetva? Vukosav Saković, iz Udruženja „Žita Srbije” izjavio je nedavno da se izvoz pšenice odvija sporije nego kod kukuruza i do sada je izvezeno oko 400.000 tona iako Srbija u proseku proda više od milion tona žita godišnje Kako kaže, prošlogodišnji rod moguće je prodavati do aprila i u manjim količinama do maja ove godine. Posle toga, pred žetvu – teško. „U januaru je u Srbiji bio nešto bolji izvoz pšenice nego u proteklom periodu. Februar

Ekonomija

29.01.2021 u 22:00

Produktna berza menja ime i način trgovanja

Iako izazovna, 2020. godina je novosadskoj Produktnoj berzi donela jedan od rekordnih prometa u poslednjoj deceniji. Od 2016. godine kada je pokrenut proces izmene načina rada količinski obim prometa povećan je za više od sto odsto, dok je broj članova bio veći 2,6 puta – izjavio je Miloš Janjić, direktor Produktne berze Novi Sad u okviru godišnjeg izveštaja o poslovanju. –Za nama je godina krajnje neobična i nepredvidiva. Neplanski je dovela do testiranja cele svetske ekonomije, a time i poljoprivrednog i prehrambenog sektora, logistike, trgovine i same berze. Prošao je još jedan test koji je pokazao žilavost kompletnog sektora proizvodnje hrane što je još jednom dokazao svoju krucijalnu važnost za ceo svet i važnost ulaganja u njega, jer će i u narednom periodu, u bilo kojoj

Ekonomija

26.01.2021 u 20:00

Sve manje jedemo hleb – sa 101,5 pali na 66,7 kilograma

Potrošnja hleba u Srbiji poslednjih godina je u stalnom padu što se održava i na celokupan mlinarski sektor, objavilo je Udruženje „Žitounija”. To potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku dostavljeni „Politici”. Prema zvaničnoj statistici, godišnja prosečna potrošnja, po članu domaćinstva, 2006. iznosila je 101,5 kilograma hleba i peciva zajedno, dok je 2019. bila 66,7 kilograma. Podaci su dobijeni na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstva u Srbiji. – Svedoci smo da je posle žetve pšenice roda 2020. došlo do velikog pada tražnje na tržištu brašna, kako na domaćem, tako i na stranom. Uzroci su kratkoročni, ali naslućuje se i dugoročno izražen trend gubitka dela oba tržišta – ističu u „Žitouniji”. Napominju da neke od osnovnih razloga treba potražiti u broju mlinova

Ekonomija

24.01.2021 u 21:00

Kako povećati proizvodnju i potrošnju domaćih vina

Strateški razvoj vinarskog i vinogradarskog sektora jedan je od osnovnih ciljeva države u narednom periodu. Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije krajem prošle godine prvi put je usvojen Program razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021–2031. godina. U uvodnom delu iscrpne strategije navodi se da naša država ima povoljne klimatske, zemljišne i druge uslove za gajenje vinove loze. U Srbiji postoje tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Iako postoji veliki potencijal za gajenje vinove loze, ekonomska kriza i gubitak tržišta tokom devedesetih godina prošlog veka, doveli su do velikog smanjenja površina pod vinovom lozom. Površine pod vinogradima karakteriše velika usitnjenost parcela, prosečna veličina vinograda kod nas je svega 0,34 hektara. Prema

Ekonomija

21.01.2021 u 22:00

Poljaci kupuju malinu u Srbiji

U svetu poslednjih meseci na tržištu nedostaje kvalitetna malina. Prema poslednjem izveštaju Američkog ministarstva poljoprivrede, krajem 2020. u državnim skladištima evidentiran je samo porast viškova jabuka za 13 odsto, dok su zalihe malina smanjene za 10 procenata. U Čileu, koji je u malinarstvu jedan od najvećih rivala Srbije, berba tog voća je u toku. S obzirom na deficit na svetskom tržištu čileanski proizvođači trenutno dobijaju 2,85 američkih dolara za kilogram maline, dok je prosečna izvozna cena od 4,1 do 4,2 dolara. Iako će malinari iz Srbije proteklu sezonu pamtiti kao profitabilnu izvoznici nisu tako dobro prošli kao oni u Čileu. Jedan od najboljih poznavalaca stanja na svetskom tržištu jagodastog voća dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže, da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović