Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ивана Албуновић

Економија

12.08.2020 у 21:21

Најскупљи закуп хектара у Старој Пазови

Интересовање пољопривредника за закуп државних парцела током пандемије се не смањује. Напротив, може се очекивати још већа потражња, што је тренд и у свету, рекао је за „Политику” Бранко Лакић, директор Управе за пољопривредно земљиште. – Немамо још довољно података за генералну процену јер није прошло довољно времена. Али је јасно да интересовање за државним пољопривредним земљиштем није пало већ је потражња повећана – истакао је Лакић. Како је рекао, цене закупа државног пољопривредног земљишта у Србији варирају, а према последњим подацима просечна цена закупа била је око 190 евра, по хектару, годишње. Највећу просечну цену закупа имала је Стара Пазова са 507 евра по хектару, следе Темерин (490 евра), Апатин 421 евро по хектару и Панчево са 329 евра по хектару. Закуп државних

Економија

11.08.2020 у 22:00

Несташица меда прети Србији

У Србији се годишње произведе од 6.000 тона па чак и до 12.000 тона меда, али ова 2020. биће лоша, готово незапамћена за домаће пчеларе. Тек у априлу наредне године поуздано ће се знати колики је пад забележен у пчеларству. У Савезу пчеларских организација Србије (СПОС) оквирно процењују да ће меда бити мање за 80 одсто у односу на просек, а да производња неће прећи 2.000 тона. Како су рекли за „Политику”, ово практично значи да је Србија „на ивици несташице меда”, што би могло да проузрокује раст увоза, али и цена на домаћем тржишту. У неким градовима мед је већ поскупео за 100 до 200 динара. – Порасла је цена меда на великo, а у добром делу Србије и у малопродаји. То су углавном залихе из 2019. Цена је солидна, али нажалост меда ове године нема довољно – изјавио је за наш лист

Економија

09.08.2020 у 22:00

Ко може бесплатно да користи државно земљиште

Управа за пољопривредно земљиште објавила је недавно прецизан поступак на који начин пољопривредници мгу да конкуришу за закуп земљишта у државној својини. Такво земљиште, иначе, даје се у закуп и на коришћење по основу права пречег закупа и путем јавног надметања. Према последњим подацима који су достављени „Политици”, у Србији је ове године у оптицају за закуп било 450.079 хектара државне земље. Постоји и око 80.000 хектара пашњака којима управљају села и користе се за потребе локалних сточара. Укупно је издато 275.000 хектара, а циљ је да се и у наредном периоду повећавају површине државних ораница издатих у закуп. Велике неиздате површине углавном су пашњаци, ливаде, мочваре, запуштени воћњаци који су се раније нудили у закуп и два-три круга, али интересовања није било. План

Економија

07.08.2020 у 20:02

Жене инвестирале у тракторе и фарме оваца

Више од петине жена запослених у пољопривреди Србије ради као „помажући члан” пољопривредног газдинства. Само у 15 одсто случајева жене се јављају у улози управника. Више од половине њих старије су од 65 година, наводи се у недавно објављеном информатору „Ипард на длану”. Подршку у јачању положаја жена у пољопривреди пружа европски претприступни фонд Ипард, кроз три акредитоване мере у Србији. Као кориснице мере један (Инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава), жене могу да остваре бесповратну подршку у износу од 60 одсто инвестиције. У одређеним случајева конкурисања за подстицаје имају предност. Рецимо, када је вредност поднетих захтева већа од вредности опредељеног новца жене – носиоци пољопривредног газдинства или предузетнице – при бодовању и рангирању

Економија

06.08.2020 у 22:00

Србији недостаје један „Генекс” да реши проблеме у сточарству

Кланично-прерађивачка индустрија у Србији се поново налази у незавидном положају. Нисмо остали имуни на поремећаје изазване пандемијом, не због промета робе већ највише због лоше ситуације у туризму у целом свету, што је довело до смањења потрошње, изјавио је за „Политику” Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС). – Сада је на глобалном тржишту ситуација таква да је једино питање ко ће од кога и да ли ће уопште увозити и куповати. Ту мислим, пре свега, на највеће увознике на свету – истиче он. Што се тиче јунећег меса, које је последњих дана у жижи због апела произвођача да немају где да продају вишкове, према подацима ПКС-а, у првих пет месеци ове године извезено је око 2.200 тона у вредности од око 10 милиона

Економија

05.08.2020 у 20:33

Српска малина иде у ЕУ без контроле на норовирус

На Сталном комитету за животиње, биље, храну и сточну храну ЕУ одлучено је да се повуче мера додатне контроле за извоз смрзнутих малина из Републике Србије, потврђено је у Министарству пољопривреде. Додатна контроле сваке десете пошиљке малина из Србије на норовирус довела је до додатних трошкова за извознике и умањења прихода произвођача малина. Ова мера трајала је око четири године, а према незваничним информацијама, трошкови анализа достизали су и 1.500 до 2.000 евра по хладњачи. Како је пренео „Глас западне Србије”, инспектори Европске канцеларије за храну и ветерину посетили су Србију током јуна и јула 2019. ради теренске контроле услова и начина рада. Налази њиховог извештаја били су позитивни. На основу поменутих налаза, 21. априла 2020. Стални комитет за животиње, биљке,

Економија

02.08.2020 у 19:00

За жиг „чуваркућа” 90 пријава

Од почетка акције половином јуна, за жиг „чуваркућа” конкурисало је на десетине компанија са око 90 производа, а прве доделе те ознаке очекују се до половине августа. Према информацијама из Привредне коморе Србије (ПКС), предузећа која су аплицирала за жиг из различитих су сектора привреде – из хемијске и фармацеутске индустрије, али и прехрамбеног сектора, чак више од половине, што је и очекивано. Пројекат „Стварано у Србији” покренула је ПКС са циљем подстицања и развоја домаће економије. Жиг, према пропозицијама, могу да добију искључиво производи направљени од најмање 80 одсто домаћих ресурса, а то се односи на рад и материјал. Саша Вељковић, професор Економског факултета у Београду, рекао је за „Политику” да је овај пројекат стратешког карактера и да укључује читав низ

Економија

31.07.2020 у 22:00

Произвођачи немају коме да продају јунеће месо

Удружење „Агропрофит”, у чијем саставу је групација товљача квалитетних раса јунади, истакло је да одгајивачи због овакве ситуације на тржишту не знају како да покрију остварене трошкове. Потрошња ове врсте меса у Србији и иначе је мала. За прераду и потрошњу у домаћинствима током године довољно је највише 86.000 различитих категорија говеда, а понуда је већа од 250.000 грла. Наша домаћинства током године по члану потроше највише четири килограма говеђег меса. У саопштењу које је достављено нашој редакцији истиче се да, према овим подацима, „самодовољност у овој производњи представља озбиљан проблем за сточарство и очигледно је потребно што пре пронаћи извозне путеве, јер ће без тога већина фармера одустати од овог посла”. Министарство пољопривреде, подсећају, успело је да у три

Економија

29.07.2020 у 21:21

Цена малине добра због несташице

Ово лето проћи ће без протеста малинара који су први пут, после неколико година, задовољни ценом тог воћа. Због несташице, не само код нас већ и на светском тржишту, хладњачари малину откупљују за најмање 210 динара по килограму. Стручњаци, међутим, овакво стање на тржишту оцењују као краткорочну добит за произвођаче јер је род малине драстично смањен што би у перспективи могло да доведе до нових проблема. Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за јагодасто воће, каже да је светска несташица малине дефинитивно утицала на раст цене која се тренутно креће од 210 до 270 динара. Берба тог воћа у нижим пределима је завршена и по свим показатељима, истиче, приноси су јако редуковани. Каже да је род малине у Србији смањен минимум 30 одсто и да ће тешко бити остварива

Економија

01.07.2020 у 20:27

Почела жетва пшенице

Жетва пшенице у Србији почела је упркос многим предвиђањима да ће због обилних падавина ове године закаснити први откоси. Према прогнози стручњака очекује нас просечна родна година. И мада је рано за коначну оцену, прве анализе показују да је квалитет зрна добар, свакако бољи од прошлогодишњег. Поједина удружења, попут Независне асоцијације пољопривредника Србије (НАПС) наглашавају да су први приноси жита испод очекиваних, због чега су незадовољни понуђеном откупном ценом од 15 до 16 динара, по килограму. Председник Управног одбора те асоцијације Јовица Јакшић рекао је за Бету како је процењивано да ће просечан род бити 4,5 тона по хектару, али да је у пракси са ораница скинуто од 1,7 до 4,2 тоне. Он је навео да су последице суше у рано пролеће веће него што се очекивало. Ова

Претходна Следећа

Почетна / Ивана Албуновић

18.06.2026 у 13:30

Понош без доказа оптужио власт за будућу крађу избора

18.06.2026 у 13:26

Ли: Посета Вучића Кини ојачала међународни утицај Србије

18.06.2026 у 13:25

ЕУ остаје посвећена конструктивном дијалогу са Израелом

18.06.2026 у 13:24

Словачка се припрема за Експо 2027: представљени планови за павиљон у Београду

18.06.2026 у 13:20

Вучић: Србија је Кини искрен и лојалан пријатељ

18.06.2026 у 13:14

Валдини, Зечевић и Милосављевић чланови жирија Равно Село филм фестивала